Закон одузео родитељима право одлучивања» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 7. МАЈА PDF

Description
Три и по деценије у етру» страна 5 Закон одузео родитељима право одлучивања» страна 8 Број 4608, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 7. МАЈА цена 40 динара У ОВОМ БРОЈУ, ШТАМПАНОМ У ПРИМЕРАКА

Please download to get full document.

View again

of 36
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

History

Publish on:

Views: 22 | Pages: 36

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
Три и по деценије у етру» страна 5 Закон одузео родитељима право одлучивања» страна 8 Број 4608, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 7. МАЈА цена 40 динара У ОВОМ БРОЈУ, ШТАМПАНОМ У ПРИМЕРАКА Дунав се улива у Тамиш, из свих мора из свих океана, Панчево, то је кад се вратиш у самога себе једног дана... Тако је говорио наш Мика Антић, а тако мисли и Наташа Вученић из Старчева, која нам је послала ову фотографију у оквиру нашег рођенданског фото-конкурса. Иако није освојила главну награду летовање Пројекат се обраћа самом појму нације и државе Тема највеће светске изложбе ове године је Све будућности света У четвртак, 7. маја, у 13 сати, када овај број Панчевца буде у продаји и пред читаоцима, на 56. Венецијанском бијеналу, у Павиљону Републике Србије, биће представљен пројекат Уједињене мртве нације нашег суграђанина Ивана Грубанова. Кустос те изложбе је проф. др Лидија Мереник. Реч је о подној инсталацији преко читаве површине српског павиљона, насталој тако што је Грубанов стотину застава националних творевина које више не постоје подвргнуо дејству хемикалија, тако да су од њих остали само обриси и боје. Реч је о нацијама које су престале да постоје током последњих 120 година, тачније откако постоји Венецијански бијенале, међу којима су Југославија, Аустроугарска монархија, Отоманско царство, Совјетски Савез, Немачка Демократска Република и др. На белим зидовима павиљона налазиће се тродимензионална слова с називима земаља и годинама трајања сваке нације чији су отисци застава обухваћени инсталацијом, а по узору на натпис Jugoslavia на прочељу фасаде садашњег Павиљона Србије. Веома сам задовољан изгледом наше поставке, посао је био огроман и у тесним роковима, али једна од одлика нашег менталитета јесте да нас тешке, неизвесне и готово безизлазне ситуације додатно мотивишу. Читав тим је радио као један и извукли смо апсолутни максимум из датих ресурса и околности. Не бих да се поредим с другим поставкама, али је сигурно да ћемо бити врло запажени у позитивном смислу, изложба делује компактно и језгровито, један простор, једна тема, један уметнички рад, бројне и комплексне интерпретације рекао је Иван Грубанов. ПАНЧЕВО, ТО ЈЕ КАД СЕ ВРАТИШ... у Грчкој, Наташа нас је толико ганула да смо одлучили да јој у знак захвалности поклонимо шестомесечну претплату на Панчевац. Наташа, хвала и честитамо! Признање само по себи је да се фотографија аутора који није професионалац нађе на насловној страни најтиражнијег локалног недељника у овом делу света. Панчевац ће од наредног броја стизати на Наташину адресу. У СУСРЕТ 56. ВЕНЕЦИЈАНСКОМ БИЈЕНАЛУ УЈЕДИЊЕНЕ МРТВЕ НАЦИЈЕ ИВАНА ГРУБАНОВА Тема овогодишњег бијенала јесте Све будућности света, а Грубанов се на веома инвентиван начин уклопио у ту причу, постављајући питања о концепцији нација у данашњем времену, обележеном глобализмом. Истовремено, он тим радом подрива и идеју националних представљања на самом бијеналу и преиспитује допринос те манифестације у формирању националних и културних идентитета земаља учесница. ФОТО: ФЕјСБУК СТРАНИЦА ИВАНА ГРУБАНОВА И увек ће одважно стајати на ушћу Дунава у Тамиш, за све оне који су ту и за све оне који се врате... А информацију о томе ко је добитник летовања, потражите на страни 33. Посебно је интересантно то што се он бави мртвим нацијама, од којих је последња умрла Jугославија, и то управо у павиљону што носи име те некадашње земље. Панчевац је пре две године писао о изложби Мртве заставе Ивана Грубанова, која је била одржана у Берлину. Његов нови пројекат се на неки начин надовезује на то. У Мртвим заставама сам први пут користио заставу као физички материјал и њоме сам наносио боју и отисак. Реч је била о заставама наше бивше земље, заставама једне партије и савезних република, нађеним на тавану биоскопа Аполо. Уједињене мртве нације су много сложенији поступак, овде се застава користи и као почетни материјал и као крајње дело, преображена у уметничку слику. Њоме се не осликавају само платна, већ и цементна подлога испод њих, која бележи читав уметнички поступак, све његове фазе и све дуготрајно време убележено је и заустављено у њему. Идејно се пројекат обраћа самом појму нације и државе, те њеним могућностима или немогућностима у глобализованом свету изјавио је Грубанов. Овај уметник из Панчева је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду и године отпочео двогодишњи студијски боравака на Академији уметности у Амстердаму. Уследили су студијски боравци у Лондону и Мадриду. Досад је излагао у неким од најзначајнијих галерија у Берлину, Хагу, Барселони, Атини, Солуну, Њујорку, Београду... Када смо године радили интервју с њим, он је изјавио да га годинама нико из Србије није позвао да излаже нити да негде представља земљу. На срећу, ове године су га прилике демантовале. Захваљујући преданом раду и изузетној инвентивности, Иван Грубанов је постао српски представник на највећој изложби на свету. Д. Младеновић ФОТО НАТАША ВУчЕНИћ Хроника Бактерије у резервоарима Водовода још од фебруара» страна 9 Хроника Полиција пронашла возача који је побегао с места несреће» страна 10 Село Најбројнији напредњаци, уједињени и Македонци» страна 11 Култура Људи који путују ка свом сну» страна 13 Друштво На посао са осмехом на лицу» страна 14 Спорт Звездина моћ» страна 35 2 КОМЕНТАРИ Четвртак, 7. мај ГРАЂАНСКА ПРОМАТРАЧНИЦА Пише: Синиша Трајковић Страхота духовне нуле Црна шина изнад није редакцијска грешка, нити је брља која је случајно испала из штампарије. Ради се о нашем начину да подржимо међународну акцију Пет минута громогласне тишине, коју су извели бројни електронски медији и у Србији 3. маја, на Светски дан слободе медија, са циљем да јавност упозоре на лош положај новинарске професије. Грађани наше земље немају поверење у седму силу, јер новинари више нису сила, ни тристота. У атмосфери, реалности, у којој влада само једна странка (може се рећи и само један човек), без икакве опозиције, тешко је одупрети се жељама оних што имају и политичку и економску моћ. Али то није и не сме бити оправдање за удворичко понашање, аматеризам, неодговорност и неслободу стваралаца јавног мњења. У овом контексту, потпуно је небитно да ли је ограничавајући новинарски фактор некаква цензура или, још опаснија, аутоцензура. Страх од губитка посла и, следствено томе, материјално сиромаштво јесте есенцијални и људски разумљив разлог да се повуче ручна. Али страшније од тога је немати себе, бити без става, духовно убог, никакав..., и због тога изгубити самопоштовање. Томе би требало своју децу да уче сви и политичари на власти, и опозициони лидери, и учитељи, и радници, (и добри комунисти :-)), и сељаци, и новинари. Последњепоменути пре свих осталих јер то могу да објаве, да тиме јавност затрују када год желе. И смеју. Ако изузмемо губитке личне природе и болест, нема веће несреће за живог мислећег човека од тога да је морална и интелектуална нула! А у то се, уз помоћ српског естаблишмента, претворила велика већина припадника некадашње силе. Срамота! Хајде да видимо каква је ситуација, када су релевантне медијске куће у питању, у нашем граду... Радио Панчево прославио је пре неки дан 35. рођендан (срећно колегинице и колеге!). Своје најславније дане доживео је током протеста уперених ка милошевићевском начину доживљавања стварности, када га је непрестано слушало пола Београда, као и за време бомбардовања Данас је знатно ређе у ушним каналима најпре зато што је радио као медиј изгубио трку с интернетом. Али, РП се бори, хоће истину, тамо још увек може да гостује ко то заслужује. Ово је лични став, па на аутора може да се љути ко год за тим има потребу: Телевизија Панчево, утисак је проматрача, мења уређивачку политику с променом владајуће структуре. Јесте, тачно је, и у програму наше градске телевизије могу се у политичким емисијама видети сви они што у Панчеву нешто значе. Али... Ту нешто фали. Логика ствари, пре свега. На пример, како је могуће да неко ко је пиар странке на власти истовремено буде и новинар на телевизији? Није да ми Панчевцима желимо нешто лоше, напротив; најбоље би било да чак и премијер државе, а камоли његов пи-ар, буде из нашег града, пошто би тада знао све оно што нас мучи и самим тим како може да нам помогне. Само, то у локалу са гласноговорницима не иде, упадљиво је дегуте, некако мићи-мићи... И, има у вези с нелогичностима множине, али да не ширимо; схватамо, егзистенцију телевизији обезбеђује Град... РТВ Панчево је пред приватизацијом, баш као и лист који читате. У првом случају ради се о скупој играчки (опрема, домет, ограничени маркетинг, плате запослених и хонорари сарадника...), па је тешко и замислити ко би могао да се упусти у такву авантуру. Панчевац је, већ, пример игара без граница. Овај недељник ће бити скуп (приликом прошле приватизације излицитиран је, искључиво као бренд, на 2,2 милиона евра!), али ће сасвим сигурно донети корист будућем власнику. Не зато што, како чујемо са стране, фирма плива у кешу (то нема везе са мозгом), него јер доноси политички утицај, а локални и покрајински избори само што нису. Очекујемо неког привредника из Крагујевца, Ваљева, Мале Моштанице..., за ког ће друг Гугл пола секунде после упита рећи да је у том месту оснивач СНС-а, ДС-а, СПС-а... Страшно би само било да Панчевац, без обзира на састав будуће редакције, постане средство за једнократну употребу и потом нестане, јер наш лист свакодневно осваја милиметар по милиметар медијских слобода. Од Ко дрмуса омбудсмана? Високи комесар Уједињених нација за људска права пре неки дан је изразио забринутост због притисака на омбудсмана Сашу Јанковића. На то је власт реаговала забезекнуто: као, какве везе она има с тим нити га ико смењује, нити је прогоњен, а то што је породица Јанковићевог пријатеља Предрага Гојковића, који се године убио у стану актуелног заштитника грађана, пустила некакво писмо у етар нема благе везе с тамо неком измишљеном хајком. И стварно, шта хоће тај омбудсман кад је и сам навео како је сасвим оправдано да се породица Гојковић двадесет три године касније (напрасно) заинтересује за случај који одавно застарео (што је потврдио и сам министар унутрашњих послова доктор Небојша Стефановић). Дакле, очигледно је задовољство власти Јанковићевим радом, а познато је да је најјача партија бастион УСПУТ ЗАБЕЛЕЖЕНО демократије, па у том контексту треба посматрати искакања неких њених чланова. На првом месту посланика Владимира Ђукановића, који се баш намерачио на омбудсмана. Коме није јасно то човек обилато користи своје неотуђиво право на изражавање мишљења, без обзира на то што је став странке другачији. Том логиком и министар Гашић може да, по сопственој савести, на Јанковићева питања у вези са инцидентом за време Параде поноса одговори такође питањем о случају Гојковић. Просто речено, свако ради шта хоће и ама баш нико му због тога неће замерити. А тек шта рећи о томе што неколико небрушених бисера слободе медија, попут Информера и Пинка, данима тркељише по Јанковићевој биографији. Рецимо, на једној од насловних страна листа који уређује новинарска громада Д. Ј. Вучићевић пише да је заштитник грађана начисто пролупао, на другој да је мазио мртвог друга, а на трећој да ј
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks