УРБАНИ ХУМОР ПЉЕВАЉА Антрополошко-фолклористичка студија - PDF

Description
Мр БРАНКО БАНОВИЋ УРБАНИ ХУМОР ПЉЕВАЉА Антрополошко-фолклористичка студија Oпштинa Пљевља УРБАНИ ХУМОР ПЉЕВАЉА Издавач: Oпштинa Пљевља За издавача: Драган Палдрмић Рецензент: Доц. др Драганa Антонијевић

Please download to get full document.

View again

of 69
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Products & Services

Publish on:

Views: 11 | Pages: 69

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
Мр БРАНКО БАНОВИЋ УРБАНИ ХУМОР ПЉЕВАЉА Антрополошко-фолклористичка студија Oпштинa Пљевља 2008. УРБАНИ ХУМОР ПЉЕВАЉА Издавач: Oпштинa Пљевља За издавача: Драган Палдрмић Рецензент: Доц. др Драганa Антонијевић Лектура и коректура: Дејан Миличић Портрети: Мирко Марио Марјановић Припрема за штампу: Милан М. Лакетић Компјутерска обрада портрета: Младен Симовић Штампа: Графичар - Ужице Тираж: 500 ПРЕДГОВОР Књига Урбани хумор Пљеваља представља скраћену и прерађену магистарску тезу Урбани хумор Пљеваља и његови носиоци у XX веку, одбрањену године на Филозофском факултету у Београду. Етнографска грађа прикупљена за потребе израде магистарске тезе, често је превазилазила оквире мога интересовања. Како бих раду дао што већу научну вриједност, морао сам да се ограничим само на онај дио грађе који се уклапао у концепцију истраживања. То је условило да знатан дио занимљивог хумористичког материјала не буде предмет моје интерпретације, а самим тим и не уђе на странице ове књиге. Надам се да ће и поред ових ограничења, књига имати своје читаоце. Велику захвалност на помоћи приликом израде рада дугујем менторки магистарске тезе, доц. др Драгани Антонијевић. Такође, захвалност дугујем свима онима који су своја свједочанства уткали у странице ове књиге, а посебно Узеиру Бећовићу, Мирку Мариу Марјановићу, почившем Кемалу Струјићу, Милораду Мишу Зечевићу, Дејану Миличићу и Данку Радовановићу. На крају, највећу захвалност дугујем сестри Јовани, мајци Славици, оцу Мирољубу, Мики и Гојку који су ми у свему били ослонац. 3 4 Деди Марку АПСТРАКТ Књига Урбани хумор Пљеваља је антрополошкофолклористичка студија која се бави посебном врстом фолклорних творевина. То су карактеристичне приче са хуморном садржином које су се продуковале, преносиле и које су остале запамћене у урбаном дијелу Пљеваља. За потребе анализе прикупљен је корпус хуморних епизода, које су имале искључиво орални медиј преношења и које су и данас широко познате у Пљевљима. Приликом анализе доминирао је социолошко-антрополошки приступ, који пажњу фокусира на друштвене функције феномена хумора. У комбинацији са књижевно-теоријским приступом, покушао сам да одредим, у којој мjери је продуковање хуморних епизода друштвено условљено, а у којој мјери се могу сматрати фиктивним врстама. Структурално-семиолошка анализа једног дијела хуморних епизода показала је да су оне продукт јасно одређеног друштвеног контекста и да у себи носе поруку упућену широј заједници. Ефемерност је битна карактеристика хумора, услед чега се губи највећи дио хуморних садржаја. Протоком времена хуморни садржај се губи, а пажња заједнице се фокусира на личност, односно актере хуморних епизода. Паралелно са овим процесом одвија се још један битан процес, у коме се социјално-психолошка функција запамћеног дијела хуморних епизода губи, а постаје доминантна њихова рекреациона функција. 7 8 Садржај I УВОД...11 I 1 ХУМОР...12 I 2 ФОЛКЛОР...13 I 3 УРБАНИ ХУМОР...16 I 4 ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА...16 I 5 МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊA...19 I 6 ЖАНРОВСКО ОДРЕЂЕЊЕ ХУМОРНИХ ЕПИЗОДА...20 II ПОЛИТИЧКИ ХУМОР...22 II 1 ХУМОРНЕ ЕПИЗОДЕ ЧИЈИ ЈЕ АКТЕР ПРЕДСЈЕДНИК ОПШТИНЕ ЂОРЂЕ ПЕРУНИЧИЋ...22 II 1 а Анализа Фехове досјетке...23 II 1 б Анализа протагониста хуморних епизода везаних за Ђорђа Перуничића...29 II 1 в Анализа осталих протагониста хуморних епизода везаних за Ђорђа Перуничића...32 II 1 г Завршна анализа хумора везаног за Ђорђа Перуничића...35 III КАНЦЕЛАРИЈСКИ ХУМОР...38 III 1 АНАЛИЗА КАНЦЕЛАРИЈСКОГ ХУМОРА...42 IV ЧАРШИЈСКИ ХУМОР...46 IV 1 АНАЛИЗА ЧАРШИЈСКОГ ХУМОРА...60 IV 2 ЧУДАЦИ...62 IV 2 а Анализа Јукине досјетке...69 IV 2 б Анализа хумора везаног за чудаке...70 IV 2 в Концепт ориђинала...72 IV 2 г Изложба Моји Пљевљаци...74 IV 2 д Живот ове социјалне групе...81 V ПРИСТУПИ ПРОУЧАВАЊУ ХУМОРА...83 VI ФОРМАЛНО-ФУНКЦИОНАЛНА АНАЛИЗА УРБАНОГ ХУМОРА ПЉЕВАЉА...88 VII СТРУКТУРАЛНО-СЕМИОЛОШКА АНАЛИЗА НЕКИХ ХУМОРНИХ ЕПИЗОДА...97 VII 1 УПАДИЦА ПОПА КРЕЗА ТОКОМ ОПИЈЕЛA...97 VII 1 а Порука епизоде VII 2 МЕХОВА КУПОВИНА МЕСА И БЕКАНОВА КУПОВИНА ТЕЛЕТА VIII СОЦИЈАЛНА И KOНФЕСИОНАЛНА ДИМЕНЗИЈА ПЕРФОРМАНСА VIII 1 КОНФЕСИОНАЛНИ ОДНОСИ VIII 2 ЖЕНЕ КАО АКТЕРИ ХУМОРНИХ ЕПИЗОДА IX ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА X ЛИТЕРАТУРА РЕЦЕНЗИЈА I УВОД У литератури о Пљевљима постоје бројни радови чији предмет залази у поље етнологије и антропологије. Већина објављених радова са етнолошко-антрополошком проблематиком има један заједнички именитељ - руралну оријантацију 1. Наиме, предмет већине радова јесте село деветнаестог или почетка двадесетог вијека, а пажња је најчешће усмјерена на обичаје, друштвену организацију и институције села. Истраживачи су вјероватно били вођени идејом да је етнологија наука о народу и да њен предмет треба тражити искључиво у сеоској средини. Вођени том забуном, они су етнологију сматрали историјском науком и углавном су се оријентисали на традицијску културу. Пратећи досадашња искуства многих европских, англосаксонских етнологија, али и наше етнологије - требало би очекивати да урбани дио града и савремена култура буду остављени предмету интересовању социолога 2. Међутим, ни социолози нису имали интересовања за Пљевља, тако да је њихов урбани дио и поред великог изазова, остао мање истражен. Недостатак је већи ако се град одређује у складу са ставовима америчког социолога Роберта Парка 3, који град види као нешто више од мјешавине људи, колективних опрема - улица, зграда, електричног осветљења Град је прије стање духа, збир обичаја и традиција, утврђених ставова и осјећања 1 Највећи број радова који имају етнолошко-антрополошку и фолклорну тематику није писан од стране професионалних етнолога-антрополога. Међутим, значајан број радова који су објавили локални истраживачи народног живота, садржи огроман број података веома важних за нашу дисциплину. Иако из различитих дисциплина мр Ђорђе Остојић, Узеир Бећовић и други у својим радовима често се позивају на наше етнологе, историчаре и социологе, бирају најбоље информанте, а ситуација инсајдера им омогућава да дођу до информација које би некоме другом биле тешко доступне. 2 Иван Ковачевић, Семиологија мита и ритуала 2, Савремено друштво, Српски генеаолошки центар, Београд, 2001, Mina Petrović, Sreten Vujović, Urbana sociologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, 14-17, Парк и чикашка социолошка школа долазили су до својих најзначајнијих резултата примјењујући метод опсервације са партиципацијом, који је толико одомаћен у етнологији-антропологији да чини темељ највећег броја истраживања. 11 који су неразлучиво повезани са овим обичајима и преносе се традицијом 4. I 1. ХУМОР У тајне хумора покушавали су да проникну филозофи од антике до данашњих дана. Феноменом хумора су се бавили Платон, Аристотел, касније Декарт, Хобс, Кант, Шопенхауер, Спенсер, а у новије вријеме Фројд и Бергсон. Њихове теорије до данас опстају као шири оквир унутар кога оперишу модерна тумачења хумора. Иако су стварали у различитим епохама, њихове теорије имају доста сличности. Ту прије свега мислим на њихов крајњи циљ, који се своди на то да се дође до свеобухватне и генерализујуће дефиниције хумора. Да би дошли до једне такве дефиниције, хумор су углавном поистовјећивали са смијехом, занимајући се за узроке услед којих се смијех јавља. Као што видимо, интересовање за хумор дуго траје и било би логично да је област хумора научно обрађена. Но, и поред комплексности и свеприсутности, феномен хумора дуго је био занемарено поље научног интересовања и није добијао научну пажњу коју заслужује нити је посматран као субјект релевантан за озбиљнија научна истраживања. Један од главних разлогa зашто су научници бјежали од хумора, лежи у његовој збуњујућој природи. Наиме, због комплексне, апстрактне, свепрожимајуће и збуњујуће природе, феномен хумора се показао непослушним за конкретизацију, синтетизовање и теоријско уопштавање, што је основни мотив и крајњи циљ дјеловања сваког научног радника. До сада је хумор најчешће посматран као индивидуална и спонтана форма изражавања. Због тога су главну ријеч у истраживањима хумора водили психолози, који су хумор посматрали као индивидуалан феномен. Међутим, пажња коју савремени научници посвећују хумору као социо-културном 4 Gerald Warshaver, Urban folklore, Handbook of American Folklore, ed. R. Dorson, First Midland Book Edition, 1986, феномену, све се више повећава. Хумор је данас посматран као друштвени феномен, будући да свака шала захтијева више учесника у комуникацији, казивача и публику. За хумор постају заинтересовани научници из разних области, тако да хумор постаје мултидисциплинарно, мултитематско и мултиперспективно поље истраживања 5. I 2. ФОЛКЛОР У прошлости, али и у савременим одређењима, код фолклориста су постојала неслагања у вези природе фолклора 6. Дефинисање фолклора је одувијек био изазов за сваког фолклористу, тако да данас постоји велики број дефиниција фолклора и покушаја одређења термина фолк. У сагласности са динамиком модерних теоријских праваца и навирањем нових идеја, у друштвеним дисциплинама су се мијењали и погледи на фолклор. У почетку су то биле дефиниције у којима се описује и збраја све оно што би могло да буде предмет непосредног емпиријског истраживања. Те дефиниције, сачињене од простог ређања ставки замијењене су новим функционалним, структуралним и комуникацијским дефиницијама. Интересовање за фолклор почиње крајем 18. вијека, са романтизмом и сакупљањем поезије и прозе. Романтичари су сакупљали фолклорни материјал, вођени идејом да је проучавање језика значајно, јер се у језику испољава дух народа и то кроз приче, пјесме и легенде. Хердер је крајем 18. вијека почео да користи термине Volkslied (folksong), Volksseele (folk soul), Volksglaube (folk belief). И поред ранијих назнака, термин 5 Lawrence E. Mintz, Humor and Laughter: An Anthropological Approach, WHIMSY III, Contemporary Humor, The Journal of American Folklore, Vol. 99, No (Jul.-Sep., 1986), pp Проблеме у вези са јединственом концептуализацијом фолклора са извјесном дозом хумора најбоље је означио амерички фолклориста Дандес: Неко је предложио, да у Америци буде готово онолико концепата фолклора, колико има америчких фолклориста. Преузето од: Alan Dundes, The American Concept of Folklore, Reprinted from Journal of Folklore Institute, 3 (1966), фолклор први је поменуо Енглез Tомс (1846), а фолклористика као дисциплина јавила се у 19. вијеку. Почиње истраживање фолклора оснивањем фолклорних друштава, а књижевност, обичаји и вјеровања сматрају се битним за идентитет народа. Првобитни истраживачи фолклора били су појединци носталгични за прошлошћу и романтичари опсједнути националним идентитетом, чије су основе тражили управо у фолклору. У 19. вијеку под појмом фолк подразумијева се народ, као стваралац и конзумент онога што ће бити његов фолклор. Током 20. вијека суштина фолклора се свела не неке форме духа, као што су књижевност, знања, вјеровања. Из фолклорних истраживања полако почињу да ишчезавају материјалне творевине (ношња и исхрана) које су до тада биле предмет истраживања фолклориста, а фолклор се временом ограничава само на духовну културу (игру, плес, драму, књижевност). Првенствено се сматрало да фолклор проучава културу једног слоја становништва сељаштва и то на начин што ће се проучавати материјална и духовна култура 7. Савремени амерички фолклориста Алан Дандес предложио је нову дефиницију фолклора. По њему, термин фолк би се односио на: било ко
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks