УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 - PDF

Description
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно

Please download to get full document.

View again

of 19
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Self Improvement

Publish on:

Views: 11 | Pages: 19

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду Датум именовања комисије: Састав комисије: 1. доц. др Јасна Шакота Мимица доцент Филозофске науке презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Нови Сад Председник комисије установа у којој је запослен-а функција у комисији 2. проф. др Миленко А. Перовић Ред. професор Филозофске науке презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Нови Сад Члан комисије-ментор установа у којој је запослен-а функција у комисији 3. доц. др Дејан Донев доцент Етика презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Скопље Члан Комисије установа у којој је запослен-а функција у комисији 2 II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Маја (Миливој) Солар 2. Датум рођења: 06.II 1980 Место и држава рођења: Загреб, СФРЈ II.1 основне студије година уписа: 1998 година завршетка: 2006 просечна оцена током студија: 9,09 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Филозофија звање: Дипломирани професор филозофије II.2 мастер или магистарске студије година уписа: 2006 година завршетка: 2008 просечна оцена током студија: универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Филозофија звање: Дипломирани филозоф - мастер научна област: Филозофске науке наслов завршног рада: ''Дарвин и есенцијализам'' II.3 докторске студије година уписа: 2008 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Филозофија број ЕСПБ до сада остварених: 135 просечна оцена током студија: 9,92 II.4 приказ научних и стручних радова 3 1. Маја Солар (2013), Спиноза као анти-хобс. ''Arhe'', Часопис за филозофију 19, Одсек за филозофију, Филозофски факултет, Нови Сад, стр Рад прати неколико равни којима се Спиноза мисли као анти-хобс (раван иманенције и трансценденције, раван одношења афекта страха и слободе, раван везе индивидуалитета и колективитета, те посебно раван одношења концепта народа и мноштва). Док се Хобсова мисао показује круцијалном за идеје индивидуализма и либералне традиције, Спиноза се показује као мислилац колективитета, мноштва, и тиме као инспирација материјалистичким читањима. 2. Маја Солар (2013), Гимназијска настава између чиновништва и интелигенције. ''Традиција наставе филозофије VII'', АРХЕ, Едиција филозофске литературе PROPAIDEIA, Одсек за филозофију, Нови Сад, стр М 45 Рад се бави правно-политичко-идеолошким оквиром који одређује позицију чиновништва у међуратној Краљевини СХС/Југославији. На основу везе улоге чиновништва и улоге интелигенције показује се друштвена условљеност заузимања ових места. Ослањајући се на грамшијевску рефлексију о традиционалним и органским интелектуалцима рад оцртава оквир у којем се промишља позиционирање гимназијских професора и даје се неколико примера њиховог интелектуалног ангажмана. 3. Маја Солар (2012), Индивидуализована настава као технологија власти. ''Традиција наставе филозофије VI'', АРХЕ, Едиција филозофске литературе PROPAIDEIA, Одсек за филозофију, Нови Сад, стр М 45 У овом раду се анализира начело индивидуализације, повезано са начелом активности, као кључно начело педагошке праксе између два светска рата. Иако се ова начела уобичајено мисле као 'неутралне' васпитно-образовне функције, она су део једне нове технологије власти. Ово се показује путем анализе Закона о народним школама, делова гимназијских програма и извештаја, те Русоовог педагошког програма и Фукоовог мишљења технологије дисциплинске власти. 4. Маја Солар (2012), Натраг ка борбеним појмовима: класа, пол, универзалност. ''Генеро'' бр. 16, Часопис за феминистичку теорију, Београд, стр М 53 4 Ауторка даје структурна одређења борбених појмова класе и пола. Поставља као проблематичне не само теорије и политике идентитета, већ и оне теорије и политике дезидентификације које изостављају анализу производних односа. Уместо акцента на културни материјализам, залаже се за (повратак на) историјски материјализам, али и за нова одређења концепта универзалности. 5. Маја Солар (2011), Проблем друге природе и критика антропологије. ''Arhe'', Часопис за филозофију, бр.16, Одсек за филозофију, Филозофски факултет, Нови Сад. стр Ауторка разматра појам и проблем друге природе у оквиру Хегелове антропологије из Енциклопедије филозофских знаности и у Феноменологији духа. Констелацијом појмова другост интерсубјективност и субјект човек указује се на темељне тешкоће филозофске антропологије. Хегел се мисли као критичар антропологије, као мислилац који објављује смрт човека и идеју субјекта. Ово се темељи на анализи логичке одредбе другости, која има примат спрам одредбе интерсубјективности. 6. Маја Солар (2011), Настава и уџбеници филозофије у међуратној суботичкој гимназији. ''Традиција наставе филозофије V'', АРХЕ, Едиција филозофске литературе PROPAIDEIA, Одсек за филозофију, Нови Сад, стр М 45 Ауторка се у овом раду бави анализом наставе и уджбеника филозофије у Суботичкој гимназији у међуратном периоду. Анализа се проводи испитивањем сажете историје Суботичке гимназије од оснивања до године, испитивањем гимназијских међуратних извештаја и мапирањем места наставе филозофије, те анализом логичких уджбеника који су чинили основ наставе филозофије у том периоду. Маја Солар (2010), Политика умјетности. '' Re'', Часопис за умјетност М и културу, 18/2010, Ријека. стр Рад анализира одношење политике и уметности преко Сартровог концепта ангажоване књижевности и Рансијеовог концепта политике уметности и режима чулности. 5 Маја Солар (2010), Филозофија егзистенције и хуманизам. Arhe 8. Часопис за филозофију, бр.13, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, стр Ауторка се у овом раду бави проблемом хуманизма у филозофији егзистенције. Разматрају се одредбе хуманизма у текстовима Јасперса, Сартра, Мерло-Понтија и Хајдегера, те могућности одступања од класичних форми хуманизама или одбацивања позиције хуманизма. За разлику од Јасперса, Сартра и Мерло-Понтија, који су јасно заговарали хуманизам као мисаону оријентацију, Хајдегерова филозофија отворила је простор за разумевање његове позиције као антихуманистичке (Бадју), као трансхуманистичке/постхуманистичке (Слотердајк), али и као највишег облика метафизичког хуманизма (Дерида). 9. Маја Солар (2010), Утицај филозофије Светозара Марковића на образовање ђака карловачке гимназије. Традиција наставе филозофије IV, АРХЕ, Едиција филозофске литературе PROPAIDEIA, Одсек за филозофију, Нови Сад, стр М 45 Овај рад пропитује значај и утицај дела Светозара Марковића на образовање ђака у Карловачкој гимназији. Сâм програм гимназије није понудио материјал за изучавање овог мислиоца, али су ђаци у самоорганизацији (која је у гимназијском архиву забележена као 'социјалистички покрет међу ђацима Карловачке гимназије') изучавали Марковићева и Марксова дела. Кроз анализу текстова Светозара Марковића ауторка промишља идеолошки и педагошки контекст у којем је марксизам био значајан, али и опасан, за карловачке ђаке. Маја Солар (2009), Истина нас напада са свих страна. ''Трећа'', М Часопис Центра за женске студије бр.2, Загреб, стр Рад се бави позиционирањем концепта 'жене' кроз дело Симон Де Бовоар. Ово се проводи путем Алтисерових концептуализација спознаје, материје и субјекта. 11. Maja Солар (2009), Филозофско-педагошки контекст у извештаjима Српске Велике Гимназије Карловачке. Традиција наставе филозофије III, АРХЕ, Едиција филозофске литературе PROPAIDEIA, Одсек за филозофију, Нови Сад, стр М 45 У овом раду се анализирају текстови из програма и извештаја Карловачке гимназије који имају филозофско-педагошку тематику. Показује се да су тзв. општа педагошка и филозофска питања била контекст који су промишљали готово сви тадашњи гимназијски професори, што је био део њиховог општег образовања. Залажући се за синтезу класичног и модерног образовања аутори 6 текстова у гимназијским извештајима посебно пропитују методичко-методолошки аспект наставе. Образовни и васпитни моменат наставе чини целовити процес обликовања појединаца, али и општих структура друштва. 12. Maja Солар (2009), Пропедеутика логике. Традициjа наставе филозофиjе II, АРХЕ, Едиција филозофске литературе PROPAIDEIA, Одсек за филозофију, Нови Сад, стр М 45 Ауторка анализира уджбеник Петра Радуловића ''Логика за школе и за самоуке'', према којем се одвијала настава у српским гимназијама. Логика је, заједно са психологијом, чинила корпус предмета филозофске пропедеутике, стога је њен карактер пре свега дидактичко-методички. Као приручник који уводи у логичко мишљење овај уджбеник представља упут у формални систем логике, а посебни фокус има на примењивости и вежбању форми мишљења. 13. Maja Солар (2008), Настава филозофије у оквиру наставних планова Карловачке гимназије ( ). Традиција наставе филозофије I, АРХЕ, Едиција филозофске литературе PROPAIDEIA, Одсек за филозофију, Нови Сад, стр М 45 У овом раду се излаже идеја о моменту наставног плана као конститутивном за предмет знања, а у оквиру разматрања наставних планова и програма Карловачке гимназије у периоду њеног предзаснивања до завршетка рада за време директора Радивоја Врховца, те кључно место наставе филозофије у овом периоду. 14. Maja Солар (2008), Дарвин и есенцијализам. Arhe Часопис за филозофију, бр.10, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, стр Дарвинова теорија еволуције разматрана је у контексту проблема и појма суштине, као и одредби есенцијализама заснованим на логичким одређењима појмова промене, разлике и другости. Показује се да је Дарвинова теорија еволуције другачија од парадигми еволутивних мишљења које су засноване на објективном класификаторском, као и типолошком есенцијализму, и које претпостављају првенство појмова идентитета и непромењивости. Популационистичко мишљење конституира класификације тек након поимања проблема варијације и модификабилности, чиме се успоставља као револуционарно. 7 Maja Солар (2008), Дарвин и проблем варијације. Годишњак 15. филозофског факултета у Новом Саду, бр. 32, стр Дарвинова теорија еволуције разматрана је у контексту проблема и појма варијације, заснованом на логичким одређењима појмова промене, разлике и другости. Тиме се дарвиновска еволутивна парадигма мишљења превасходно анализира на логичкој равни и показује се њена новина спрам претходећих теорија о развићу и настанку живота. Maja Солар (2007), Хегел и теорија еволуције. Годишњак Филозофског 16. факултета у Новом Саду, бр. 33, стр Рад разматра Хегелов појам живота у контексту модерног схватања проблема еволуције и других биологијских појмова. Наспрам мишљења да Хегелове одредбе органске природе стоје у супротности са теоријом еволуције овде се заступа теза да таква становишта заборављају суштину дијалектичког заснивања појмова, као и модерно искуство научности које више не би било објективистичко. Мисли се спекулативна идеја еволуције, чиме се тематизирају и другачији односи филозофије биологије, биологијске филозофије и биологије. Maja Солар (2006), Време и синтеза телесности. Аrhe Часопис
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks