СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ

Description
УПОТРЕБА ПРЕДЛОГА У СРПСКОМ КАО НЕМАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ КОЈИМ ГОВОРЕ УЧЕНИЦИ АЛБАНСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ

Please download to get full document.

View again

of 12
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 3 | Pages: 12

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
   Ивана З. Митић 1   Универзитет у Нишу   Филозофски факултет    Департман за српски језик      Марија М. Стефановић   УПОТРЕБА ПРЕДЛОГА У СРПСКОМ КАО НЕМАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ КОЈИМ ГОВОРЕ УЧЕНИЦИ   АЛБАНСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ 2   У овом раду помоћу контрастивне   и аналитичке методе испитујемо   могуће интерференције на   усвајање српског као нематерњег језика   којим говоре ученици албанске националности у мултиетничком   окружењу. Циљ нам је да на примеру предлога препознамо факторе који утичу на усвајање српског као нематерњег језика и понудимо методолошки оквир за превазилажење препрека . На основу анализе података закључујемо да је при усвајању српског као нематерњег    језика   потребно узети у обзир, структурно и семантички гледано, опсег значења који се остварује употребом одређене синтаксичке јединице (предлози у српском језику ) , али   и социолингвистичке   аспекте   усвајања језика у мултиетничком окружењу .  Кључне речи : српски као нематерњи језик, албански језик, мултиетничко окружење.   1.   Уводне напомене   Карактеристике   српског као нематерњег језика са лингвистичког становишта истраживали су Т. Трајковић (2009), (2010), (2012)  (2013) (2015), Ј. Филиповић (2011), (2012), Н. Маља Имами (2012) , М. Кријези (2012), док се   методиком српског као нематерњег језика бавила Д. Звекић Душановић (2004). Т. Ашић и Ф. Корблен (2013)   испитивали су употребу предлога   у српском и француском , а М. Кријези (2012) и Н. Маља Имами (2012) употребу предлога у српском и албанском језику. Т. Трајковић бавила   се питањем одлика падежног система у прешевском говору  (2010) (2015) (основни приступ је дијалектолошки, не методички), као и   анализом српског језика којим говоре Албанци у Прешеву (2009), (2010), (2012), (2013). Међујезички утицаји на усвајање и учење нематерњег језика у мултиетничком окружењу предмет су проучавања не само лингвистичких,   већ и   социолингвистичких   истраживања и истраживања у оквиру теорија усвајања језика (Митић и Стефановић 2014).   Предмет нашег рада јесте природа грешака пронађених у корпусу српског језика који продукују ученици албанске националности у Бујановцу (мултиетничка општина насељена Србима, Албанцима и Ромима). Коришћењем компаративног, аналитичког и морфосинтаксичког приступа, анализирамо корпус на два нивоа:      Лингвистички ниво чини компаративна анализа језичких структура двају структурно несродних језика (синтакса и семантика предлога у српском и 1  ivana.mit88@gmail.com    Истраживање је рађено за време учешћа аутора на пројекту „Унапређење језичких вештина мањинског становништва на југу Србије“, који је спровела организација Мисија ОЕБС у Србији у   сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Нишу у   средњој школи „Сезаи Сурои“ у Бујановцу, у периоду од септембра месеца 2013. године до јуна месеца 2014. године.   2   Овом приликом захваљујемо колегама   Бранимиру Станковићу и Стефану Тодоровићу на свим коментарима и сугестијама у току припреме истраживања и презентације рада, односно писања   финалне верзије рада .  албанском језику: синтаксичке могућности условљене семантичким опсегом, в.   примере 1, 2, 3 и значење предлога në у албанском језику).   1. Unë   jetoj në     Bujanoc :  Živim   u  Bujanovcu.   2. Unë   shkoj në   shkolle : Idem u    školu .   3. Zogu është    në   kafaz : Ptica je na kavezu.      Социолингвистички ниво анализе огледа се у идентификацији утицаја окружења на усвајање нематерњег језика у мултиетничком   контексту (социјално - едукативна   и компаративна метода као теоријски оквир за усвајањe нематерњег  језика).   Наш циљ је да на конкретним примерима покажемо социолингвистички (утицај окружења) и лингвистички аспект усвајања и учења српског као нематерњег језика и да понудимо теоријске могућности за превазилажење препрека у усвајању језика у мултиетничком окружењу . 2.   Усвајање српског као нематерњег језика у мултиетничком окружењу   2.1.   Утицај мултикултуралности на усвајање нематерњег језика:   демографски положај, структура становништва   и значај корелације српског и албанског  језика   Националне мањине у Србији углавном су територијално хомогене, осим   када су у питању Роми, који живе на читавој територији државе. Албанци имају апсолутну већину у општинама Прешево и Бујановац, а релативну у општини Медвеђа. У Војводини се налази 41 мултиетничка општина, а 27 их је на подручју централне Србије. 3   У срединама где се настава одвија на језику националне мањине (у питању је 8  језика националних мањина: мађарски, албански, румунски, русински, бугарски, словачки, хрватски и босански), ученици   су у обавези да похађају наставу српског  језика као нематерњег. Важност учења српског језика у вези је пре свега са друштвеном интеграцијом   и са спречавањем   сегрегације   у мултиетничким срединама. С друге стране, познавање српског језика омогућава припадницима националних мањина да се информишу, да прате штампу и медије, да равноправно учествују у  јавном друштвеном животу (политичком, културном ), као и    једнаке могућности у образовању   и раду . Пројекат Мисије ОЕБС у Србији „Унапређење језичких вештина мањинског становништва на југу Србије“ 4 , спроведен у периоду од септембра 2013. године до јуна 2014 . године, имао је за циљ унапређење знања   српског језика код Албанаца у Бујановцу.   Резултати истраживања спроведених за   време трајања пројекта показују   недовољно познавање српског језика, што представља велику препреку за квалитетно образовање и рад припадника мањина. С обзиром на то да је Бујановац хетерогена средина (хетерогенија од Прешева, у коме је већинско становништво албанско), 3   Да би једна општина била сматрана мултиетничком , потребно је да у њој 5% од укупног броја становника припада једној националној мањини , или да све националне мањине заједно имају удео од најмање 10% у укупном становништву.   4  http://www.osce.org/serbia/108249  очекивало би се да нема потешкоћа у учењу српског језика . Ипак, успостављање   одређене дистанце   међу становништвом, услед историјских и политичких превирања , имало је велике последице на образовање. Школе у општинама Бујановац, Медвеђа и Прешево подељене су на тзв. „српске“ и „албанске“, што доприноси сегрегацији и продубљивању етничке дистанце. Већина ученика трећег разреда средње школе „Сезаи Сурои“, у којој је реализован горепоменути пројекат , није имала задовољавајући ниво   познавања   српског језика. Иако су ученици показали позитиван став према учењу српског језика, ниво познавања српског језика код ученика треће године наведене средње школе је између А1 и А2 нивоа, или А2 ниво,   према стандардном европском оквиру, са изузетно малим бројем ученика који имају Б1 ниво.   Социолингвистичка Студија о могућностима унапређења наставе и учења српског језика као нематерњег у општинама Бујановац, Прешево и Медвеђа   Службе Координационог тела Владе Републике   Србије за општине Бујановац, Прешево и Медвеђа   указала је на важност решавања овог проблема не само у оквиру образовног система, већ и у оквиру шире заједнице: породице, локалне самоуправе, институција владиног и невладиног сектора. Као значајни фактори који утичу на усвајање српског  језика , званичног језика државе у којој живе , препознати су ставови   породице, али и саме локалне заједнице. Интервјуи који су вођени са родитељима показују да њихови ставови често утичу на низак степен мотивације за учење српског   код деце. Поједини    родитељи не увиђају значај учења језика, а њихови ставови   обојени су политичким, етничким, верским разлозима,   а   не чисто образовним или неким другим социјалним утицајима (као што су   социјални или материјални статус, демографска обележја и слично). Питање   познавања српског језика код припадника националних мањина је комплексно, и није само лингвистичко, нити се може решавати искључиво у оквиру надлежности образовних институција, већ је оно шире социолошко питање.   С обзиром на наведено, потребно је одговорити на следећа питања при проучавању српског као нематерњег језика:  1)   Да ли мултиетничка средина у којој ученици живе утиче на усвајање српског као нематерњег језика   (потврду овом питању проналазимо у горепоменутој студији Службе Координационог тела) ? 2)   Да ли при усвајању српског језика као нематерњег треба укључити само лингвистичка знања   (в. поглавље 3) ? 3)   Да ли постоји изграђен методолошки апарат за анализу проучавања српског као нематерњег језика код ученика албанске националности и да ли таква сазнања могу пружити материјал за настанак теоријског оквира за учење језика у мултиетничкој средини   (в. поглавље 3) ? 2.2.   Мултикултуралност, социолингвистички и лингвистички аспект   у усвајању српског као нематерњег језика   Термин „мултикултурално“ описује културну различитост људског друштва и укључује елементе етничке или националне културе, језичку, религиозну и социоекономску различитост. Проучавање усвајања језика у мултиетничком окружењу, стога, нужно укључује два аспекта :  социолингвистички (видљив у утицају окружења на   усвајање    језика) и лингвистички аспект . Српски језик није и не може бити  једини    језик на коме се дају инструкције , илити језик подучавања, када је реч о  нематерњим говорницима са ниским нивоом познавања српског језика. Приликом учења српског језика, примањем   инпута   (в. слику  1) и мешањем са оним што представља интејк   настаје  међујезик  ( аутпут ), који представља продукт образаца и структура из матерњег и нематерњег језика.   Ученик је у процесу учења страног или нематерњег језика изложен инпуту који подразумева   два слоја: најпре се делови инпута смештају у краткотрајну меморију, а потом се део тог материјала   смешта у дуготрајну меморију и постаје знање страног/нематерњег језика . 5   Настали међујезик, којим говоре ученици албанске националности, представља фазу у усвајању писаног   и говорног    језика ученика, али и материјал на коме се огледају психолингвистички аспекти међујезика. Овакав језик карактеришу продукти настали деловањем негативног трансфера , када се обрасци из матерњег језика преносе у језик који се учи   (у   нашем случају различито структурирање предлога у албанском језику и различити семантички аспекти предлога у албанском језику у односу на српски језик) . 6   Да бисмо, у првом кораку, објаснили грешке које ученици праве при усвајању српског језика   и утврдили природу тих грешака, односно разлоге појављивања, морамо узети у обзир инпут који ученици примају (са једне стране то је њихов матерњи језик –    албански, са друге језик средине у којој усвајају српски као нематерњи) и компарирати структуру српског и албанског језика. Језички   материјал ученика албанске националности у Бујановцу    –    графички приказ   Слика 1   Методе усвајања нематерњег језика   у мултиетничком   окружењу требало би да укључују   оба аспекта: чисто лингвистички и социолингвистички . У складу са првим, треба примењивати компаративну методу у настави, а у складу са другим социјално - едукативну . Компаративна метода као значајан процес   препознаје пренос структура из матерњег у нематерњи језик. Овај процес олакшан је услед сличности између структура матерњег језика и језика који се усваја, или отежан,   услед разлика у структури. Потоње резултира негативним трансфером и препознаје   се у грешкама које ученици праве. Након што се компаративном методом изврши анализа података и препознају грешке, та иста компаративна метода, сада обрнутим редом, треба бити искоришћена и да се грешке отклоне. Или, компаративна метода треба бити укључена у наставу, сталним компарирањем и констрастирањем структура двају несродних  језика (српског и албанског), како би се грешке сасвим избегле, или умањила могућност њихове   појаве. Социјално - едукативна   метода подразумева успостављање везе између друштвених чињеница и језичких облика   у двама језицима (у матерњем  језику ученика и нематерњем који усвајају), у чему се огледа   обострани   утицај 5   Термин страни језик   треба разликовати   од термина нематерњи језик .    Нематерњи језик   усваја се у средини у којој је он службени језик, па су они који га уче пасивни познаваоци, док се страни језик   учи изван земље у којој се њиме говори. Као пример нематерњег језика наводимо српски језик онда када га уче националне мањине које живе у Србији, нпр. ученици албанске или мађарске националности. Српски се учи као страни језик на лекторатима широм Европе и света (Трст, Гранада, Сиднеј, Сеул).   6   У овом раду не узимамо у разматрање утицај дијалекта српског језика на усвајање српског  језика као нематерњег.   ИНПУТ : ДИЈАЛЕКАТ,   СТАНДАРДНИ СРПСКИ ЈЕЗИК, АЛБАНСКИ ЈЕЗИК   ИНТЕЈК   ЗНАЊЕ ДРУГОГ ЈЕЗИКА     АУТПУТ   ЈЕЗИК КОЈИМ УЧЕНИЦИ ГОВОРЕ  
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks