Под стегом Партије. Музика социјалистичког реализма примери СССР и Југославије - PDF

Description
Иван Хофман УДК (470) (470) 1945/ :78( ) Под стегом Партије. Музика социјалистичког реализма примери СССР и Југославије Апстракт: Рад представља покушај да се прикаже

Please download to get full document.

View again

of 17
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Self Improvement

Publish on:

Views: 69 | Pages: 17

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
Иван Хофман УДК (470) (470) 1945/ :78( ) Под стегом Партије. Музика социјалистичког реализма примери СССР и Југославије Апстракт: Рад представља покушај да се прикаже уметност социјалистичког реализма на подручју музике. Разматрани су Совјетски Савез, као земља у којој је тај уметнички правац настао и оставио најдубљег трага, и Југославија, земља чија је партијска бирократија од до најдоследније следила стаљинистички модел изградње социјализма. У првим данима након Октобарске револуције, у условима грађанског рата, борбе против интервенциониста и непосредно након што је утихнуло оружје, Лењину и другим бољшевичким вођама била је потребна уметност коју ће разумети индустријски радник и неписмени мужик, уметност којом ће се лако преносити револуционарна порука од пољске границе до непрегледних пространстава средње Азије и Далеког истока; била им је потребна уметност која ће пратити светску револуцију на њеном победоносном походу. Форма уметности која је највише одговарала тако постављеним револуционарним задацима била је реализам. Руска култура XIX века поменимо само дела Гогоља, Толстоја, Рјепина и Мусоргског давала је сјајне обрасце реализма и они совјетски уметници, којима је језик авангарде био стран, стварали су дела чврсто ослоњена на традиције претходног столећа, обогаћена темама из револуције и изградње социјализма. Таква уметност, која је у литературу ушла са називом борбени реализам, имала је сву подршку партијске бирократије. 1 1 Руска уметничка авангарда веровала je да је револуцијом и стварањем совјетске власти наступила епоха правих индивидуалних и уметничких слобода. Мајаковски, Маљевич, Габо, Мејерхољд, Вертов и други ствараоци који су обележили уметност прве половине XX века, искрено су стварали за пролетаријат, наивно верујући да својим смелим и оригиналним експериментима на пољу уметничке форме и садржаја могу да допринесу новој, напредној совјетској култури. Лењин и друге вође Октобра толерисали су авангарду само првих неколико година након револуције, док се нису учврстили на власти. 42 Годишњак за друштвену историју 1 3, Поједина дела борбеног реализма имају велику уметничку вредност, 2 а њихови аутори доживели су бројна признања совјетског партијског и државног вођства. Али тај уметнички правац постепено је губио наклоност партијске бирократије због сувише реалистичког (натуралистичког) приказивања људских патњи у рату и револуцији. Лењину и, нарочито, његовим наследницима је, у условима економске кризе и међународне изолације СССР-а, више одговарала уметност која је окренута будућности и која би требало да шири оптимизам. Тако је у другој половини двадесетих година XX века почео да се развија нови вид реализма социјалистички реализам. У почетку је тај уметнички правац био само пожељан, али, након што се Стаљин учврстио на власти, постао је једини дозвољени вид уметничког изражавања у СССР-у. 3 Које су основне одлике социјалистичког реализма? Од уметника се тражило да црпе свој садржај из стварности живота у социјалистичком друштву. Његове теме биле су револуција и изградња социјализма, а његови јунаци радници, колхозници, борци, пионири и други градитељи срећније будућности. Уметност је била идеолошки диригована и од ње се тражило да шири оптимизам и веру у ново, праведно и срећно друштво, тј. да идеолошки преображава и одгаја радне људе у духу социјализма. Теоретичари социјалистичког реализма правили су разлику између грађанског реализма, који је, бар у теорији, претендовао да прикаже живот онаквим какав он јесте (и који је као такав превазиђен) и социјалистичког реализма, чији је задатак био да прикаже живот онакав какав би требало да буде. 4 Пошто је предмет уметности био идеал, и 2 Збирка приповедака Црвена коњица Исака Бабеља, филмови Оклопњача Потемкин Сергеја Ејзенштајна и Арсенал Александра Довженка, на пример. 3 Значајну улогу у генези социјалистичког реализма играју два скупа: Друга међународна конференција пролетерских и револуционарних писаца, одржана у Харкову 1930, и Први конгрес совјетских писаца, из године. На тим скуповима, рефератима и Резолуцијом писаца комуниста у Харкову, те рефератима Максима Горког, Андреја Жданова и Николаја Бухарина на скупу из утемељена је естетика социјалистичког реализма. Одломци неких реферата и Резолуција са конференције из 1930, те реферати Горког и Жданова из објављени су у S. Petrović, Marksizam i književnost I, Beograd, Бухаринов реферат из објављен је у Marksizam i umjetnost, Beograd, година. 4 Грађански реализам је и сам, упркос прокламованој намери да приказује стварност живота, неретко приказивао идеализовану стварност. У другој половини XIX века развила се тзв. помпјерска уметност, израз тежњи европског грађанства за материјално обезбеђеним и угодним животом. Тај уметнички правац приказивао је вредне, уздржане, побожне и задовољне грађане, или је у скривеној форми приказивао систематски спутаване еротске фантазије. Ређе је приказивао посрнуће грађанских породица, и то најчешће као упозорење свима онима који су напустили трајно утврђене грађанске идеале (A. Čelebonović, Ulepšani svet: Slikarstvo buržoaskog realizma od 1860 do 1914, Beograd, 1974). Иван Хофман, Под стегом Партије. Музика социјалистичког реализма примери СССР и сами ликови које је она приказивала били су идеализовани и обезличени. 5 Дакле, социјалистички реализам, позивајући се да приказује стварност живота и градитеље социјализма, приказивао је пожељну стварност, онако како ју је замишљала партијска бирократија. Укратко, градио је мит. Рад који је пред читаоцима покушај је да се представи социјалистички реализам на подручју музичке уметности, анализом музичке теорије и праксе у СССР-у и Југославији у епохи стаљинизма. Совјетски Савез изабран је зато што је социјалистички реализам у њему настао, трајао најдуже и зато што је насиље над стваралачким слободама, као његов саставни елемент, у тој земљи био најжешћи. Југославија је изабрана упркос томе што се нашла у отвореном сукобу са Информбироом већ и што је уметност социјалистичког реализма владала у њој тек непуну деценију ( ) зато што је њена партијска бирократија настојала да најдоследније следи све обрасце и узоре преузете из СССР. Формализам и реализам естетика музике социјалистичког реализма Разматрања о естетици музике социјалистичког реализма започећемо анализом појединих списа Војислава Вучковића, познатог југословенског композитора и музиколога марксистичког опредељења. Он је, у предвечерје Другог светског рата, написао више студија о друштвеној улози музике. 6 У есеју Идеализам и материјализам у музици, из године, Вучковић је тврдио да је идеалистичка музика она која полази од уверења да је сама себи сврха. То је апсолутна музика, тј. музика која нема никакав ванмузички садржај (не описује звучним средствима неку појаву у стварности). Музички идеалисти сматрају да је она сама по себи довољна да изазове одређено расположење код слушалаца. Материјализам у музици, с друге стране, полази од уверења да се музичким средствима може пренети одређени ванмузички садржај и да она има своју друштвену функцију. Вучковић је, као материјалиста, сматрао да је музика увек изражавала одређену стриктну друштвену садржину. Она је као таква постала средство идеологије, нарочито ако је вокална или вокално-инструментална, јер користи речи и има одређену поруку. Најзад, и апсолутна музика може да има 5 В. о томе више у A. Mitrović, Angažovano i lepo. Umetnost u razdoblju svetskih ratova ( ), Beograd, стр Војислав Вучковић ( ) је као студент Прашког државног конзерваторијума постао следбеник четврттонске музике Алојза Хабе. Пред Други светски рат је, као доследни марксиста, радикално променио своје музичко мишљење, поставши поборник реализма. О Вучковићу: J. Andreis, D. Cvetko, S. Đurić-Klajn, Historijski razvoj muzičkе kulture u Jugoslaviji, Zagreb, стр и V. Peričić, Muzički stvaraoci u Srbiji, Beograd, стр 44 Годишњак за друштвену историју 1 3, своју друштвену функцију и да постане средство идеологије: Религиозно деловање једне оргуљске фуге одређено је не само својствима саме фуге већ у једнакој мери [и] атмосфером околине (цркве) и свешћу слушалаца о сврси црквеног ритуала, чији саставни део је музика. 7 Вучковић сматра да апсолутна музика не делује друштвено по себи, тј. својим чисто музичким средствима, већ својом применом ради постизања одређеног друштвеног циља. А са нестанком друштвеног деловања музике нестаје... музике саме. 8 Из тога следи закључак да је музички материјализам носилац историјског развоја музике, јер он, захваљујући уверењу у друштвену функцију музике, доприноси њеним сталним променама и напретку. У есеју Музички реализам, из године, Вучковић је разрадио тезе из претходног рада. Овог пута пошао је од дихотомије полифонија хомофонија. 9 Полифонија је, по Вучковићево мишљењу, производ доба просперитета и израз је потреба владајућих слојева. 10 Као таква, она је узмак пред проблемима стварности и негација сваког друштвеног и политичког програма уметности. На супротном полу је хомофонија. Она је производ немирних времена, када друштвени односи почињу да се заоштравају. Хомофонија није узмак, већ прихватање проблема стварности и израз потребе за друштвеном садржајношћу музике, за друштвеним и политичким програмом. Вучковић је свео читав историјски развој музике на стално решавање супротности између унутрашњих законитости развоја музичке форме и друштвених задатака музике које је музичкој уметности диктирало одређено друштво. Та супротност се у изражајној техници музике испољава као супротност полифонија хомофонија. 11 Музички реализам је функционалан. Композитор реалиста поједностављује свој музички језик како би верно приказао стварност, тј. музички језик је у функцији приказивања неког сегмента стварности. Ту тезу је Вучковић илустровао анализирајући сцену народне побуне у IV чину Бориса Годунова 7 В. Вучковић, Идеализам и материјализам у музици, Избор есеја, Београд, 1955, стр Исто, стр Полифонија (вишегласје) истовремено је звучање два или више тона, две или више мелодија, које као мање или више равноправне стоје у одређеном хармонијском и ритмичком односу. Комплетна музика ренесансе и касног барока заснива се на полифонији и строгим правилима хармоније и контрапункта; у музици XX века, неки елементи полифоније играју значајну улогу, нарочито код додекафоничара и др. конструктивиста. Хомофонија (једногласје) музички је стил у коме је мелодијска линија поверена једном гласу, док су му остали подређени, тј. чине хармонску пратњу. Хомофони стил је својствен за почетак епохе барока (тзв. монодија), класику и романтизам. 10 Палестринина хорска полифонија, као највиши домет католичке вокалне музике, предствља инкарнацију тежњи папске власти да отклони у богослужењу суделовање верника, које се показало као најефикасније средство ширење јеретичких вероисповести. (В. Вучковић, Музички реализам, Избор есеја, Београд, 1955, стр. 127). 11 Исто, стр. 129. Иван Хофман, Под стегом Партије. Музика социјалистичког реализма примери СССР и Модеста Мусоргског. Изузетно упечатљива сцена те музичке драме грађена је на строгој хомофонији, без икаквих сувишних хармонија и музичких украса. Хор, оркестар и солисти унисони су или готово унисони. М
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks