Оригинални научни рад

Description
Оригинални научни рад

Please download to get full document.

View again

of 28
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Maps

Publish on:

Views: 4 | Pages: 28

Extension: PDF | Download: 0

Share
Tags
Transcript
  УДК: 821.163.41.09-32 Лазареви Л.   Примљено: 30. септембра 2010. године   Прихваено: 20. октобра 2010. године   Оригинални научни радПРОФ. ДР ДРАГОМИР Ј. КОСТИћ   Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за српску књижевност и језик  ПРИПОВЕТКА ВЕТАР ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИћА   (Тумачење)  Апстрат: Иако је Лаза К. Лазаревић (1851–1891) у својим делима мајку истински обожа-вао, гледао у ој светиу, величао до божански висина; овде у приповеци симболичног наслова  Втар , она се испречила између сина и девојке коју је он свим својим срцем пожелео да узме за жену; испречила између сина и друге жене. Занимљиво је да то наша критика није, или није у довољној мери запазила, иако је на то скренуо пажу још Јован Скерлић.Приповетка  Втар  једна је од најзначајнији у стваралаштву Л. К. Лазеревића. Сам аутор  је у највише истицао. Написана је у првом лицу. Из приповедачке позиције јунака приповетке, Јанка. Поседује савршену форму, па се чини као песничка (поема), заправо музичка творевина.  Втар  у себи садржи и причу у причи. То је врло кратка причица која се састоји тек од неколико  речи, али без које се не може разумети целина и суштина приповетке. Грађена на паралелним ситуацијама (прича у причи на почетку: поента приче у причи на крају; мајчино пристајае и на сироту али добру девојку на почетку: ено одлучно одбијае баш такве девојке на крају; стварна слепост Ђорђева: обневиделост Јанкова, егово заслепљујуће, симболично слепило); први Јанков одлазак у болницу и упознавае с тугом човека који је изгу-био вид: други одлазак и спознавае среће, радости у појави девојке, Ђорђеве кћери; трагае за другом Јоцом као излазом: сазнае да и сам Јоца тражи излаз; ветар у сну: ветар на јави; одлазак девојке из егове куће: долазак ен у Јоцину кућу итд.  кључн рч: Лаза К. Лазаревић (1851–1891), српска реалистичка кижевност, српска приповетка, псиолошка приповетка, прича у причи, форма; Иако је, без икакве суме, Лаза Лазаревић у своме животу и у својим делима мај-ку истински обожавао, гледао у ој светиу, величао до божански висина; у питау  је права апологја мај , 1  (сетимо се овде само лика мајке Марице из приповетке  Прв пут с оцм н јутрњ , или оног одломка из егови рукописа који је објављен под 1  Душан Иванић,  Нзамјнљво дјло , поговор у Лаза К. Лазаревић:  Прповт, (Београд, Издавачка кућа драганћ , 1998), 234.  80 Зборн радова Флозофсог фаултта XL / 2010 називом  Маја 2 ), која је вукла корене још из детиства, 3  овде, у приповеци  Втар , као уосталом и у приповеци  Швабца  (само тамо не тако отворено, само из перспективе  јунака; о ој, о еном негативном ставу говори приповедачево друго  ја , мајка се, шта-више, уопште не појављује, ако се изузме помен једног писма које је, исто било инди- ректно,  замотано  завјно ), мајка се испречила између сина и девојке коју је он свим својим срцем пожелео да узме за жену; испречила између сина и друге жене. (Чудно је што то критика није или није у довољној мери запажала, иако је на то скренуо пажу  још Јован Скерлић. 4 ) Непосредно са тим у вези је и чиеница што приповетка  Втар  у 2   Сћам т с!Од оног трнута ад су мој жв а хладн усн пољубл твој мртво  још врућ чло,  много ј штошта дубоо запарало таблу мога сћања, ал твоја сла, твој м нј нгд орњно. Другм ј словма оно упсано! и ад луд час разлупа моју таблу, још ћ, чн м с, ватрнм словма сјат твој м. Шта мар што н мн нћ бт? Та црв, ој с буд сладо мојм мсом, сћаћ с тб. Нзнана, остављна, забачна, трајала с тхо  мрно свој бурн  тш дан. Ј л то моја љубав само, оја т дж знад свју жна? ил с т збља бла јуна  флософ?  мат Српња, мат?  (...) Ох, жно, мучнц, свттљо! Да м ј, пусто, цгло да м можш вдт с оло побожност лчм прд твојом слом! (...)  ево   осћам ао м по врату заношљво галч твоја суха ручца – јаох! као с м ј  радо свјала оо врата! Што дрћш, душо моја, жвот мој, жвот смрт мој! (...) ... т нс задртала н прв ноћ , ад с дало од мн  од својх с уздгнутом главом по сврш-ном општм послу, сама у туђн у пустњ порла своју дчцу, утулла свћу,  глдала у пусту, нпознату, нзвсну ноћ!  (...)  Ј    л да т ј лаш, душо, ад вдш да т с сћам? Вдш    л надгробн спомн твој? Ја сам то,  ја !  – [  Маја ], Лаза Лазаревић,  Прповт , приредио Душан Иванић ( иавача ућа драганћ ), исто, 223–224. 3    Жвот нј бо ла, јр ј Јла [ Лазаревићева мајка, прим. Д. К. ]  , по смрт мужвљвој  двровој, н само морала хрант „свој плћ“ – Млу, Лазу  катцу [ Милка и Катица су биле егове сестре, прим. Д. К. ]  , вћ м брант  ров над главом. Тх дана с у остљву дтњм срцу  уорнла она нобчна сновља љубав, оја ј шла до обожавања  ојој су, доцнј,  у жвоту па  у њжвном раду радо прношн  најтж жртв. – Јеремија Живановић,  Лаза к. Лазарвћ, жвот  рад ; предговор у Лаза К. Лазаревић, Целокупна дела, за штампу приредио Јеремија Живановић, Библиотека српски писаца, (Београд, Нарона про - вета , ?), XIX.XIX. 4    Ветар  ј прча ао ј јдна маја угушла  згазла жвот свога сна . – Јован Скерлић,  Лаза к. Лазарвћ , кижевна студија; Изабрана дела, (Београд, Нарона њга , 1967), 130.  – На другој страни, морамо одма напоменути, да се Скерлић тешко огрешио о уметност Лазе Лазаревића, можда више него према Дису и Пандуровићу, јер ако је тамо наступао са националне позиције па се донекле и може разумети егов став, овде је егова позиција не критичка него критизерска. Скерлић критикује Лазаревића, критикује егов нереализам, гледајући на све на-чине да га омаловажи, при томе сасвим заобилази једно од егови најбољи дела, приповетку Св ћ то народ позлатт. То    је, уосталом, приметио још 1914. године Б. Поповић: Тао ј Срлћ учно  своју најрупнју ртчарсу погршу – у оглду о Л. Лазарвћу,  у оцн тога чстог псн-а  врло влог умтна, у  Историји нове српске књижевности . – Богдан Поповић,  Јован Срлћ ао њжвн ртчар ; Оглд о њжвност , (Београд, Ра , 1984), 239.   Драгомр Ј. костћ: Прповта Втар Лаз к. Лазарвћ 81 себи садржи и причу у причи. То је врло кратка причица која се састоји тек од неколико  речи, али без које се не може разумети целина и суштина приповетке.* * *Приповетка  Втар  поседује савршену форму. 5  Напоменули смо већ да је та форма песничка, 6  још боље речено, драмска; ипак, можда би било најбоље (најприкладније) казати да је то музичка форма. То је једна мала, чврста структура са много различити прелива (варираа мотива – чудно доследне мајчине неумољивости и непоколебљи-вости).Написана је у првом лицу. Из приповедачке позиције јунака приповетке/поеме, Јанка. 7  Приповедач не наглашава колико је он година имао, 8  али се посредно ипак лако може открити егова старосна доб (у приповеци се истиче време када је имао 12 година и време двадесет година после тога). Али и упркос зрелим годинама, Јанко се показује у свему као још недозрела, несамостална личност, неспособна да сама за себе доноси 5  Уосталом, као и већина егови приповедака.  Њгова с вштна вд, наглашава Љ. Недић, пр свга, у оном што чн прво облжј сваог стнсог умтнчог дла, у поглду њгов обрад, унутарњ слоп. ( У том поглду њгов су прповт н само бспрорн, нго поготову савршн. ) – Љубомир Недић,  Л. к. Лазарвћ ,  кртч   студј , прва кига; (Београд, скз , 1910), 47. –  Прав умтн трба сваада да ум одвојт што ј главно од онога што ј спордно, да ум распордт  одрдт свачму њгово право мсто у саста-ву цлн... Н јдан од прповдача српсх ту вштну нј разумвао н прблжно ао  Лазарвћ .– Исто. 6    као што с у рзултату настал псм н мож разловат да л онсттусањ  обл саза дају смсаону повзаност л ова управља њма, тао с  у овој Лазарвћвој зразто псхолошој прповц згуснутх лрсх  потсх стања  наслута, ао  у п-см, смсао  обл днтчн. – Саша хаџи Танчић,  Пота одложног раја , Једно читае приповедака Лазе К. Лазаревића; (Београд, Провета , 1999), 76. Иначе, не можемо а да то не приметимо, покушај овог приповедача да недовршене приповетке Лазе Лазаревића прикаже као довршене (можда под утицајем Милана Кашанина који је сматрао да су ндовршн прповт  На село, Секција, Тешан  , на ој ј наша рта обратла мало пажњ, зрлј... од доврш-нх, пртрано хваљнх прча  Школска икона    На бунару ), завршио је у потпуној и безна-дежној пропасти. 7  Јанко је, по свему судећи, омиљено пишчево име за јунака своји дела. Осим у  Втру , име Јанко као главног лика јавља се и у приповеци  Вртр , као и у недовршеним приповеткама  Побратм  и Стојан       илна . 8  Писац, осим што не наводи егове године, и не описује егов изглед (што се може сва-тити као егов модернији приступ кижевној грађи), за разлику од оног готово детаљног псио-физичког описа Јанка у  Вртру : Чновн, чов од трдст годна, мном Јано. Обла, бл-да лца, ој зглдаш сасвм бзначајно, само што у очма ао да с чташ на навност  чжња. То с вђа на људма сасвм младм ој још нсу поварн „свтсм луавством“, ој још шрп зубма ој слушају за „суз рајн“,  лупају пснцом о сто ад с пва што-год гд свају јатаган – јдном рч: то бш чов са шром грудма  тснм цплама.  – Лаза К. Лазаревић,  Вртр , Целокупна дела, приредио Јеремија Живановић, исто, 190.  82 Зборн радова Флозофсог фаултта XL / 2010 одлуке; све у свему личност која је још потпуно уљуљкана мајчинском љубављу, али и ени гвоздени оквира. Бојажљив, плашљив, осећајан и одан мајци. 9 Приповетка је грађена на паралелним ситуацијама (прича у причи на почетку: поента приче у причи на крају; мајчино пристајае и на сироту али добру девојку на почетку: ено одлучно одбијае баш такве девојке на крају; стварна слепост Ђорђева: обневиделост Јанкова, егово заслепљујуће, симболично слепило); први Јанков одлазак у болницу и упознавае с тугом човека који је изгубио вид: други одлазак и спознавае среће, радости у појави девојке, Ђорђеве кћери; трагае за другом Јоцом као излазом: сазнае да и сам Јоца тражи излаз; ветар у сну: ветар на  јави; одлазак девојке из егове куће: долазак ен у Јоцину кућу итд.Посебно је занимљив језик приповедаа у  Втру . Занимљив толико да је то прича за себе. Функционалан, пре свега прецизно функционалан. Чак и онда (или нарочито онда) кад изневерава своју природу (природу свога говора), односно када не саопштава оно што саопштава. Или, када не саопштава ништа (језички празан ход ), тј, када пси-ички прецизно саопштава како нема шта да саопшти!Тај језик приповетке садржи и нешто страни речи и израза. Међутим, и ови упадљиви варваризми ( прнцп, малтртсат, потнцсало, дспратно, дсп- рантну наду, взатор, грандозан утса, з уртоазј, ццварца, ндфрнт-ност, аналшм, аналсао, дспут, санћм, мфатчно... ) су говор о Јанку. Он је био напољу, у свету ( свтс чов , који је бо у Парзу , а школовао се у Дрездену на Лабу) и тамо и покупио и они су израз егове неодлучности и бојажљивости, можда и изолованости.У том језику има и ијекавског говора (мајка). И то, наравно, није случајно. То је говор о мајци (за разлику од туђица које су, како смо приметили, говор о Јанку). Тим старинским говором сугерише се и мајчин старински морал. Онај морал који Јанка спутава.Што се уметничке транспозиције тиче, Лазаревић је најдаље отишао управо с овом приповетком. Ту ену особеност запазили су и истакли многи критичари:Милан Савић 10 ,Лаза Костић 11 , 9    Јано с врато са стран, ножњн, добо ј добро мсто,  мрно, ао пуж у љусц, жв са мтром. Он ј остао вло  послушно дт, бз вољ, бз свога  ја  , стално потчњн  матр, оја с ув труд  успва „да одрж свој аутортт“. Он ј прмо н само њну транју но ј усвојо св њн ус  старнс дј.  – Ј. Скерлић, Исто. Слично: У  Ветру  ј сав Јано, онаав аав ј у обчном  сваоднвном стању: малодушан, слаб вољ, роб ја   заповднч матр, н знајућ н сам шта хоћ н амо тж.– Исто, 125. 10   Та  Ветар  ј рм-дло, двна новла, управо псхолоша студја.– Милан Савић:  Шст прповдаа Л. к. Лазарвћа , ... 11   Узммо ао најљпшу од њговх  Шест приповједака  – ао заста нј лао рћ оја ј нјљпша – ону оју сад одштампава  Браник   оја с зов  Вјетар . У т прповјт најљпша ј појава, управ јзгра цјл прч, она ад Јано – (...) – ад Јано застан у слјпог Ђорђа Радојловћа њгову шћр. Чн м с да су у тој појав збјн најзначајнј особн  Лазарвћва гнја. У цјлог Тургњва нма љпш појав. кад помслмо на снажн он-траст змђу слјпог Ђорђа  шћр му, оја ј „мала црн оч, вл тао да ј од њх   Драгомр Ј. костћ: Прповта Втар Лаз к. Лазарвћ 83 Јеремија Живановић 12 ,Владан Недић 13 ,Велибор Глигорић 14 ,Божидар Ковачевић 15 ,Милан Кашанин 16 , дувао н втар  на промаха м одмах ухват  уоч цлу лву страну“, заста с сјћамо  Шспра.– Лаза Костић,  Лаза к. Лазарвћ , Гла Црногорца ... 12    Псац овх рдова вћ ј нагласо своју смпатју: за њга ј Лаза у  Ветру бо на нај-вћој всн. По њгову мшљњу, у њжвност ов врст нмамо ншта што ј  Ветру  н слчно, н равно .– Јеремија Живановић,  Лаза к. Лазарвћ, жвот  рад ; предговор у Лаза К. Лазаревић: Целокупна дела, приредио Јеремија Живановић, исто, XLVI–XLVII.XLVI–XLVII. –XLVII.XLVII.. 13    Нов умтнч лмнт вд с јасно у  Ветру  , (...). ... У чму ј новна  Ветра ? Нао  у заплту, разум с. код побратма лара, у болнц, Јано ј вдо нгдашњг очвог ортаа, ом с суш очн жвац; зано с њговом ћр лпотцом, ал ј остао бз одлу ад му с  маја успротвла. и главн лчност су стар. Мају смо назрал у  Швабици  , а Јана смо вдл у  Вертеру . Новна  Ветра  ј у најтананјм прлвању јдва ухватљвх тонова, ана- лза трнутнх расположња – заплт. (...) Са много пснчог осћања упло ј Лазарвћ гру втра у плтво прповт . (...)  Ал о ћ захватт сву дубну  Ветра ! – Владан Недић,  Лаза Лазарвћ , предговор у Лаза Лазаревић:  изабрана дла , (Београд, Нарона   њга  ,  1958), 18–19. 14    Посбно мсто заузма, својом оргналношћу, својм одступањм од рацоналног пос-тупа вођња збвања, својм апартнм мтодом повзвања унутрашњг жвота лчност с догађајма, Лазарвћва прповта  Ветар  , оја с  по другм својм валттма мож сврстат у Лазарвћв најбољ прповт.– Велибор Глигорић,  Лаза к. Лазарвћ ; Српс  ралст , шесто поправљено и допуено издае, (Београд, Провета , 1970), 141. – Флуднј  ралзам ов прповт отварањ ј наш њжвност, за будућ, унутрашњм жвоту чо-вовом,  смболма.– Велибор Глигорић, Тоов српсог њжвног ралзма ; предговор у Српса ралстча прповта  (Београд, Провета , 1968), 7. 15   То ј очвдно прча у ојој ј он најсуптлнј, у ојој ј најдаљ отшао. У њој с, см тога, осћа  друга атмосфра, ао н дах сутона, јсн, смрт. На прв поглд она ј сасвм  јдноставна, ал то ј рафнсана упрошћност: прв до, у ноло потза дај л мај  ножњна сна, ал вћ свршна чова; друг до догађа с у болнц, од друга, дотора, гд  јуна прч налаз на слпа болсна у ом прпознај чча Ђорђа, надашњг ортаа свога поојног оца; порд њга упознај с  с њговом ћр у оју с заљубљуј, ал га мат спрчава да с ожн. То ј фабула, н мож бт обчнја, ал трба вдт шта ј Лаза Лазарвћ од њ начно! Сваа ј појдност овд продубљна, суптлна, сва у танчнама, прожта онм нмрљвм  готово нпрмтнм особнама ој јдно умтнчо дло стчу знад другх дла. Трба само пажљво прочтат завршта, ад мат у ст мах  гон сна  бран му да с ожн чча-Ђорђвом ћр, па ђ бт јасно ол ј Лазарвћв домт у овој прч.  Нстало ј св спордно; ча нма вш н срћног завршта, н моралсања у овој сажтој ратој прч оја б могла да буд роман од хљаду страна. – Божидар Ковачевић,  Лаза к.  Лазарвћ , предговор у Лаза К. Лазаревић,  Прповт  (Београд, Провета , 1963), 28. 16    Pipoek Vetar   soji izd seg šo je Lz Lzeei piso. (...)  nigde Lzeie  zpžj isu idoiij, igde jegoo zgledje u čoek podoije, osej složeij ego u oj piči. (...)  roošu osej, složeošu misli, poeskom mosfeom, siliom eči, Vetar   soji usmljeo u spskoj kjižeosi sog eme. to je pič koj icipi modeu pozu XX ek .– Milan Kašanin, Selos u pipoeci (Laza Lazarević),  Izbi eseji  (Beograd, Rad , 1977), 134–135. –135.
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks