MONOGRAFIJA. Živorad Kovačević - PDF

Description
MONOGRAFIJA Živorad Kovačević MONOGRAFIJA Živorad Kovačević Beograd, Živorad Kovačević Žika Živorad Kovačević Sadržaj PREDGOVOR Uprkos zaboravu, Vla sti mir Ma te jić _ 7 BIOGRAFIJA

Please download to get full document.

View again

of 93
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Art

Publish on:

Views: 106 | Pages: 93

Extension: PDF | Download: 1

Share
Transcript
MONOGRAFIJA Živorad Kovačević MONOGRAFIJA Živorad Kovačević Beograd, 2012. Živorad Kovačević Žika Živorad Kovačević Sadržaj PREDGOVOR Uprkos zaboravu, Vla sti mir Ma te jić _ 7 BIOGRAFIJA ŽIVORADA KOVAČEVIĆA 11 Poglavlje I - GRADONAČELNIK _ 13 a) Večna slava manje smrači, Petar Rakić _ 13 b) Projekat i izgradnja Sava centra sećanja i uspomene, Stojan Maksimović 18 Poglavlje II - DIPLOMATA _ 23 a) Briljantni diplomat s minimalnim diplomatskim stažom, Budimir Lončar 23 b) Dužnost je bila radost, Diplomatska akademija, Božin Nikolić 26 Poglavlje III AKTIVISTA _ 35 a) Večiti mudri mladić, Maja Bobić _ 35 b) Najugledniji član Igmanske inicijative, Aleksandar Popov 37 c) Decenija prijateljstva, Zoran Pusić _ 42 Poglavlje IV LINGVISTA I PISAC 47 a) Ljubav za reči, Ivan Klajn 47 PRILOZI _ 53 IN MEMORIAM - iz Evrope + _ 55 a) Dovoljno dobro samo ono najbolje, Mirko Tepavac _ 55 b) Čovek bez malodušnosti, Vojin Dimitrijević _ 57 c) Sećanje na godine promena i prijateljstva, Jelica Minić 60 d) Nulla Dies Sine Linea, Borivoj Erdeljan 62 e) Umro je iskreni prijatelj Sarajeva, Tarik Karavidić i Midhat Aganović 64 f) Odlučan kao tragički junak, Aleksandar Gatalica 66 FOTO-DOKUMENTACIJA 69 IZ ŠTAMPANIH MEDIJA _ 79 AUTORSKI TEKSTOVI I GOVORI _ 93 a) Jugoslavija i svet, 2. novembar _ 93 b) Govor povodom 18 godina Evropskog pokreta u Srbiji 99 c) Istrajnost u kritičkom viđenju - 15 godina Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji 101 d) Revija propuštenih šansi - neobjavljeni sinopsis za TV se ri jal ŠTA BI BI LO DA JE BI LO _ 103 SADRŽAJ 6 Žika Živorad Kovačević PREDGOVOR Autor Upr kos zaboravupodnaslov Ove, go di ne, Evrop ski po kret u Sr bi ji na vr ša va 20 go di na po sto ja nja i sleda svo je mi si je za vid nim bo gat stvom ra zno rod nih ak tiv no sti i uspe ha ko je su ostvarili brojni članovi i poklonici ideje i svrhe postojanja i rada Pokreta. Među oni ma ko ji su us pe si ma Po kre ta da li naj ve će i naj vi še pre po zna te do pri no se iz dva ja se Ži vo rad Ko va če vić, pred sed nik ove or ga ni za ci je či ta vih dva na est godi na. Sa svim sve sni da Po kret ni ka da ne će mo ći da se odu ži de lu i do pri no su Ži vo ra da Ko va če vi ća i da on ne što ta kvo ni ka da ne bi ni oče ki vao ni ti pri hva tio, iz da je mo ovu mo no gra fi ju sa ne ko li ko na me ra, od ko jih na vo di mo sle de će: Pr va, da održimo osećanje da je delo Živorada Kovačevića sa nama, da se tom delu i na ovaj način zahvalimo i da se suprotstavimo neumitnom zabo ravu koji rađa svaki protok vremena. Živimo u uverenju da će pojava ove mo no grafije u jubilarnoj godini Pokreta biti način i znak da i Živorad Kovače vić uče stvu je u tom pod se ća nju na pro te klih 20 go di na pre ko ono ga što su o njemu zapamtili, i u monografiji zabeležili, autori priloga od kojih je ova mo no grafija sačinjena. Dru ga namera je da svakog čitaoca ove monografije i tim putem dovedemo u vezu sa životom, delima i posvećenostima Živorada Kovačevića. Posebno mla đe či ta oce kojima ono što je zapisano i ispričano u ovoj monografiji može po slu ži ti da se upo zna ju sa vre me nom u ko me je ži veo i de lo vao ovaj iz u zetan čo vek i da u tom iz uzetnom životu i delu nađu inspiracije za svoja životna opre de lje nja, istrajnosti i dostizanja visokih, moralnih vrednosti. Na ša tre ća na me ra je da se ovom mo no gra fi jom omo gu ći oni ma ko ji su dobro po zna vali, zajedno radili sa njim i veoma uvažavali Živorada Kovačevića, da is ka žu ono što mi sle o ovom čo ve ku ta ko da ga i dru gi mo gu ve ro do stojno, detaljno i sveobuhvatno upoznati. Ova namera je ostvarena monografijom o kojoj sledi nekoliko reči. Mo no gra fi ja ima osam de lo va od ko jih ov de po mi nje mo onih pet u ko ji ma su opi sa ni ključ ni aspek ti ta le na ta, kompetentnosti, delovanja i zaostavštine Ži vo rada Kovačevića. Prvi od tih delova, koji je nazvan GRADONAČELNIK, 7 8 či ne dva teksta: jedan je napisao šef kabineta Živorada Kovačevića, na funkci ji gradonačelnika, drugi zapis je sačinio glavni arhitekta na izgradnji Sava cen tra. U prvom tekstu je ispisana, veoma ekonomično i do mogućih granica ob uhvatno, biografija razvoja Beograda tokom osam godina obavljanja funk ci je gradonačelnika. Pored krajnje instruktivnih opisa, za sve one koji se ba ve ili će se ba vi ti po slo vi ma gradonačelnika, ovaj tekst oslikava taj period razvoja Beograda na spoju razvojnih šansi koje su dolazile iz okruženja Beograda i liderskih, administrativnih i stručnih sposobnosti Živorada Kovačevi ća da spo lja na sta le raz voj ne šan se is ko ri sti i, što je za sva ki raz voj još važni je, kre ira one razvojne prilike koje su za poželjan razvoj nedostajale. Ovaj tekst opisuje tu retku kombinaciju liderskih, političkih, administrativnih i stručnih sposobnosti koje je posedovao, razvijao i koristio, za javnu dobrobit Be ograda i njegovih žitelja, Živorad Kovačević, u vremenu koje je, suprotno mno gim te ku ćim uve re nji ma, bi lo ve oma bogato nizom političkih i drugih ri zi ka na koje je nailazio svako ko je pokušavao da ostvari veće od prosečnih jav nih re zul ta ta i doprinosa. Tekst nam otkriva atmosferu bogatu naporima i posvećenostima u savladavanju teškoća izgradnje i razvoja jednog velikog grada, jednog veoma kompleksnog poduhvata, obuhvata veoma veliki broj ak te ra te sto ga pred sta vlja kraj nje te žak iza zov ko or di na ci je, kon tro le i moti vi sa nja nji ho vog ra da. Pre po zna je se da sve to vo di jed na ru ka ko ja vi di da le ko, koja okuplja oko sebe sposobne i posvećene saradnike, primenjuje mo der ne teh ni ke rešavanja složenih problema. Pred nama je slika jednog ve oma uspešnog perioda u razvoju Beograda tokom koga na najbolji način cen tralnu ulogu ima i igra njegov tadašnji gradonačelnik. U zapisu koji je sačinio glavni arhitekta na izgradnji Sava centra nemoguće je pre po zna ti koji od ova dva graditelja gradonačelnik i glavni arhitekta - je ve ći jer su obo ji ca uisti nu, ne sa mo na ovom po du hvatu, bili veliki graditelji. Ovaj tekst otkriva čitaocu atmosferu, posvećenost graditelja, sposobnost za sa radnju na realizaciji veoma kompleksnog i stoga konfliktima podložnog po sla i, za sa da šnje teh no lo ški na pred ni je vre me, za ču đu ju ću spo sob nost da se sve oba vi na kvalitetan način, u veoma kratkom roku. Zapis iz koga se mo že uči ti ka ko se realizuju veliki graditeljski poduhvati. Dru gi deo mo no grafije, naslovljen DIPLOMATA, počinje da otkriva mnogostrukost sposobnosti i uspešnosti Živorada Kovačevića: od veoma uspešnog graditelja i gradonačelnika postaje, kako već kaže naslov jednog priloga ovog de la, bri ljant ni di plo mat. Najpre, u sasvim standardnom razumevanju suštine po zi va diplomate umešnost i odgovornost predstavljanja i zastupanja jed ne ma le ze mlje, sa već opa da ju ćim zna ča jem u međunarodnim odnosima, i to ni šta ma nje ne go u Va šing to nu, u zad njoj če tvr ti ni XX ve ka, za ko ju znamo ka kva je bi la i šta se sve u njoj do go di lo. Po tom, bri ljant na de mon stra ci ja mo ralnosti i otmenosti pri napuštanju ovog poziva na zahtev tada vladajuće, svi će mo pre ili ka sni je sa zna ti, do na zad ne po li ti ke i nekompetentnog viđenja sveta i njegove dinamike. Najzad, vraćanje diplomatiji ne kao nastavak ka ri je re već kao us pe šan pi sac radova i knjiga o suštini diplomatije i procesa kojima se ova delatnost odvija i, ono što je od najvećeg značaja, prenošenje sop stvenog i tuđeg diplomatskog znanja, iskustva, veštine i umetnosti na mla đe ge ne racije. Uistinu, malo je ljudi u bilo kojoj profesiji koji su visoko uspešni u praktikovanju svoje profesije, u izučavanju i saznavanju same PREDGOVOR Žika Živorad Kovačević PREDGOVOR su šti ne te pro fe si je i sposobnosti da se sve to prenese obrazovnim procesom, na ve oma motivišući i sadržajno bogat način, onima koji se pripremaju odno sno usa vr ša vaju za svoje profesije. Treći deo monografije nazvan je AKTIVISTA. Više ili manje srećno izabran na slov, jer je Ži vo rad Ko va če vić u sve mu bio i ak ti vi sta ta ko da nam iz gleda da bi, mo žda, ade kvatniji naziv bio EVROPEJAC. Ovaj deo monografije is crp no, iako nikako dovoljno, opisuje posvećenost Živorada Kovačevića evro pe izaciji Srbije, najviše preko rada u Evropskom pokretu u Srbiji, kojim je to ponavljamo rukovodio čitavih dvanaest godina i u kome je tri godine ru kovodio radom veoma uspešnog Foruma za međunarodne odnose. Pokretu je ostala značajna zaostavština Živorada Kovačevića, koja nenametljivo usme rava njegov dalji rad i oblikuje ponašanja onih koji rade u Pokretu i za Po kret pre ko če stih pod se ća nja ta ko je ra dio Ži ka, ta ko bi to uči nio (ili re kao) Ži ka, u Ži ki no vre me itd. LIN GVI STA I PISAC je naziv četvrtog dela monografije u kome će čitalac na ći ve oma vredan tekst, napisan od strane poznatog lingviste, o uspešnom ba vlje nju lin gvi stikom, čemu je veliki deo svog vremena, sa izuzetnim rezulta ti ma, po svetio Živorad Kovačević. Iz ovog i drugih tekstova koji čine ovu mo no grafiju, nalazimo čoveka koji je bio uspešan u svemu čega se prihvatio, čo ve ka koji je napuštajući jednu preokupaciju kreirao novu, često veoma dale ku od na pu šte ne. Či ta lac ove mo no gra fi je na ći će se ohra bre nim da pre duzme ne što no vo, da se na taj na čin uklo pi u no vo vre me ko je je sa či nje no od stalnih promena i potreba da im se ljudi prilagođavaju, da pokuša da inovira naj pre se be, svo ju po sve će nost no voj stva ri na na čin na ko ji je to či nio Ži vorad Ko va če vić. Re klo bi se da je ovaj čo vek to kom ce log svog ži vo ta iz la zio pred iza zo ve, od go varao na njih novim stvaralaštvom; ne novim hobijem, već istinskim dostignućima u svakoj novoj oblasti koje se prihvatao. Ne bi se mo glo sma trati preterivanjem ako bi se u ovome prepoznala i primetna doza re ne san sne sve stranosti koju je posedovao Živorad Kovačević. Iza brani i ovde objavljeni AUTORSKI TEKSTOVI I GOVORI Živorada Kovačevića otkrivaju sposobnosti dalekog viđenja budućnosti procesa koji su ve oma kompleksni te stoga lako izmiču ljudskoj sposobnosti predviđanja. U ovim tekstovima čitalac će, sigurni smo, ostati zadivljen preciznošću u pred vi đa nju bu du ćih do gađaja u bivšoj Jugoslaviji i šire. To potvrđuje negde iz re če nu tvrd nju da je spo sob nost viđenja budućnosti, nekada nazivana i intu i ci ja, na gra da za ve li ki trud u uče nju i raz u me va nju sve ta u kom se ži vi. Tu spo sob nost je svo jim tekstovima potvrdio Živorad Kovačević. Na stranicama ove monografije nalaze se i tekstovi koje su napisali nekolicina jav no sti poznatih ličnosti sa kojima je Živorad Kovačević radio, drugovao i rešavao probleme. U pitanju su veoma lepa zapažanja, oslobođena svake pa tetike i preterivanja, ka čemu uvek vuče povod za njihovo pisanje. Tu nalazi mo gotovo literarne crtice o čoveku čijem životu, stremljenjima i delu je po sve će na ova monografija. Pisac ovog predgovora tome dodaje, pošto je Živo rada Kovačevića bliže upoznao u njegovom i svom kasnijem dobu, nikako toliko intimno kao što je slučaj sa svim autorima tekstova ove monografije, kratak opis jednog doživljaja u vreme kada je Kovačević bio gradonačelnik Be ograda. 9 Jed nog ka snog ju tra, veća limuzina je, silazeći niz tadašnji Bulevar revolucije skre nu la na le vo, ka kolovozu koji vodi u Skupštinu grada Beograda. Saobraćaj ni po li ca jac je znao da se u tim kolima nalazi gradonačelnik te je hitro za ustavio dolazeći saobraćaj sa Terazija da bi propustio limuzinu u njenom le vom skretanju. Tada je prozor otvorio Živorad Kovačević i, po mom mišljenju neo če ki vano oštro, ukorio policajca naredbom da mu se nikada više ne de si da nje ga propušta tako što druge zaustavlja. Redak i neočekivan doživljaj, ne sa mo za to, već za sva ko vre me u Sr bi ji, gde se odvaj ka da vla sti ne sta je na put. Ži vo rad Ko va če vić je uči nio naj vi še što je mo gao da ta ve li ka dis tan ca mo ći u Sr bi ji poč ne da ne sta je. Ne bi se re klo da je u to me us peo, ali je uči nio naj vi še što je mo gao da bu de ta ko. Ostajemo, nadam se svi, u uverenju da će čitalac ove monografije dočarati se bi lik i delo čoveka kome je posvećena i time izraziti svoje poštovanje za to uisti nu ve li ko i zna čaj no de lo, ime i ži vot. Vla sti mir Ma te jić Pred sed nik Evropskog pokreta u Srbiji 10 PREDGOVOR Žika Živorad Kovačević BIOGRAFIJA Živorad Kovačević ( ) Ro đen je 30. ma ja go di ne u Ja go di ni. Za vr šio je Še stu mu šku gim nazi ju i diplomirao godine na Visokoj novinarsko-diplomatskoj školi u Be ogradu. Ma gi strirao je političke nauke na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji i spe ci ja li zi rao međunarodne odnose na Harvardu, SAD. Bio je dugogodišnji član SKOJ-a, a kasnije Saveza komunista. Bio je glav ni ured nik ča so pi sa Komuna ( ), direktor Republičkog za vo da za jav nu upravu ( ), podsekretar u Republičkom izvršnom veću Sr bi je ( ), ge ne ralni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Ju go sla vi je ( ). Od bio je osam go di na gradonačelnik Beograda, a potom član Saveznog iz vr šnog ve ća (SFRJ) i predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom ( ). Bio je am ba sa dor SFRJ u Va šing to nu od do ka da je opo zvan zbog ne sla ganja sa politikom Slobodana Miloševića. Iz tog mandata, ostao je upam ćen nje gov do pri nos pre ba ci vanju zaostavštine američkog naučnika srp skog po re kla, Ni ko le Te sle, iz SAD u Be o grad. Po povratku iz SAD, dao je otkaz u Saveznom sekretarijatu (ministarstvu) za ino strane poslove i sa nekoliko prijatelja formirao konsultantsku firmu Proman, iz koje se ubrzo povukao i otišao u prevremenu penziju Bio je ak ti van član nekoliko nevladinih organizacija. Od je bio aktivan u Evrop skom po kre tu u Sr bi ji, a od do i pred sed nik or ga ni za ci je. Bio je kopredsednik Igmanske inicijative. Kovačević je bio i funkcioner Civilnog (srpsko-albanskog) dijaloga; predsednik Aso ci ja ci je mul ti etničkih gradova jugoistočne Evrope - PHILIA, koja je osno vana u junu godine u Zagrebu. Predavao je na diplomatskim akade mi ja ma u Be ogradu i Podgorici. 11 Bio je pred sed nik Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova koji je for mi ran 6. septembra na inicijativu ministra spoljnih poslova Repu bli ke Srbije, Vuka Jeremića. Do bit nik je me đu na rod ne na grade Haas International Award godine. Autor je knji ga Urbanizacija u svetu i u Jugoslaviji, SAD i jugoslovenska kri za, Sr bi ja i svet: između arogancije i poniznosti, Međunarodno pregovaranje i Amerika i raspad Jugoslavije, kao i tri rečnika na kojima je radio 14 go di na: Srp sko-engleski rečnik idioma, izraza i izreka, Englesko-srpski frazeološki rečnik i Srpsko-engleski frazeološki rečnik. Go vo rio je en gle ski, fran cu ski i ru ski je zik. Bio je oženjen Margitom. Iza se be je osta vio kćer ku Je le nu i si na Radovana. 12 BIOGRAFIJA Žika Živorad Kovačević GRADONAČELNIK I Petar Rakić Večna slava manje smrači Ži vo rad Kovačević je bio prvi predsednik Skupštine grada Beograda posle Dru gog svetskog rata koji nije imao ratnu biografiju, pa ni ratnih odlikovanja. In te lek tu alac u punom smislu te reči, magistar političkih nauka, Živorad Ko va če vić do šao je na tu funk ci ju, na ko joj je bio od do go di ne, sa me sta potpredsednika Skupštine grada. Prethodno je dugo radio u Stalnoj kon fe ren ci ji gradova i opština Jugoslavije. Bio je pri znat kao vr hun ski stručnjak za probleme razvoja velikih gradova. Go di na ma se ba vio gradskom rentom kao osnovom za finansiranje gradske in frastrukture i problemima ravnomernog razvoja gradova i komunalne privre de. Uče stvovao je na brojnim, međunarodnim, stručnim skupovima o utica ju razvoja gradova na cenu ukupne infrastrukture i funkcionisanje svih grad skih slu žbi. Iz te obla sti pri pre mio je i dok tor sku di ser ta ci ju, ali je nika da ni je bra nio, jer je sma trao da to ne bi tre ba lo da či ni dok se na la zi na jav nim funk ci ja ma. Stečena znanja iz navedenih oblasti znalački je iskoristio na novoj dužnosti, u vreme kada je Beograd zaista bio veliko gradilište. Od godine, u gradu je svake godine bilo izgrađeno između 9000 i stanova! Za da na šnje poj mo ve, to su nezamislive cifre. Da bi se svake godine izgradilo to li ko sta no va, bi lo je po treb no da u iz grad nji bu de oko sta no va! Da bi to li ko sta no va bi lo u iz grad nji, bi lo je neo p hod no da se sva ke go di ne pri premi imo vin sko-pravna, planska i tehnička dokumentacija za oko stano va! Razume se, uporedo sa stanovima, gradili su se i prateći objekti: centri me snih za jed ni ca, škole, domovi zdravlja, tržni centri, parkovske površine, par ki rališta i, podrazumeva se, odgovarajuća komunalna infrastruktura. U to vreme je otpočela priprema za gradnju ili su u celini izgrađena naselja: Ce rak vinogradi, Čukarička padina, Novi Dorćol, Sava Kovačević u Ze mu nu, Ba nji ca, Me da ković, Braće Jerković, mnogi blokovi u Novom Be ogradu itd. Imajući u vidu organizacione, stručne, tehničke i finansijske pr obleme koji neminovno prate ovakav obim stambene izgradnje, bio je to ogro man po sao, što mo že da shva ti sa mo onaj ko ji se tim po slo vi ma ba vio. 13 14 Ži vo rad Kovačević, kao ekspert za probleme razvoja gradova, dobro je znao ka kav ne gativan uticaj na komunalni standard i ukupni kvalitet života u gradu ima ju i veliki mehanički priraštaj i gore navedeni obim stambene izgradnje, ali je, isto ta ko, znao da je to ce na ko ju grad mo ra pla ti ti u uslo vi ma br ze in du strijalizacije zemlje, koju su, uostalom, plaćale metropole svih zemalja u razvoju. Zbog toga je nastojao da neke veće industrijske objekte izmesti iz cen tralnog jezgra grada i preseli u prigradske opštine, s ciljem da se njihovim br žim razvojem stvori zaštitni prsten oko grada koji bi smanjio mehanički pri raštaj na urbani deo Beograda. Tako je, na primer, Industrija kugličnih le ža je va preseljenja u Barajevo, a pored same fabrike izgrađeno je i naselje Gaj za potrebe radnika te fabrike. Fabrika šećera sa Čukarice preseljena je u Padinsku skelu, Industrija trikotaže Zelengora preseljena je na Umku, je dan ve ći tekstilni pogon izmešten je u Grocku itd. U toku mandata Živorada Kovačevića, pored navedene stambene izgradnje, građen je putnički železnički čvor i prolazna železnička stanica Prokop, iz građen je novi železnički most preko Save, privedeno je kraju projektovanje pr ve li ni je metroa, započela je izgradnja Kliničkog centra Medicinskog fa kul teta u Beogradu, izgrađena Ledena dvorana SC Pionir, uređena leva oba la Save, u rekordnom roku od godinu dana izgrađen je Sava centar, iz građena je pasarela pored Kongresnog centra i hotel Interkontinental i mno gi dru gi objek ti. S obzirom da tada nije bilo računara, interneta ni silne elektronike koja danas vla da i svetom i ljudima, ali i zbog značajne promene kulturne klime, Bi tef, Be mus, Fest, Oktobarski susret pisaca sveta, Oktobarski salon, Međuna rod no tak mi če nje mu zič ke omladine, Susret dece Evrope Radost Evrope, bi li su ne uporedivo značajniji i svečaniji događaji za grad nego što su to da nas. Sve te ma ni fe sta ci je, ko je su ta da ima le ve li ki ugled u sve tu, bi le su organizovane na najvišem nivou, uz učešće svetski poznatih imena pozo ri šta, mu zi ke, filma i književnosti. Žika Kovačević je bio čovek najšireg in te re so vanja, čovek kulture i umetnosti koji se predano angažovao da ovim ma ni fe stacijama Beograd što više otvori prema svetu i njegovim najvišim umetničkim vrednostima. On je, takođe, inicirao i
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks