Минералне воде бањских лечилишта Панонског басена Србије - PDF

Description
Srp Arh Celok Lek Mar-Apr;139(3-4): DOI: /SARH K САОПШТЕЊЕ / COMMUNICATION UDC: /.838( ) 203 Минералне воде бањских лечилишта Панонског басена Србије Атила Климо

Please download to get full document.

View again

of 6
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Fashion

Publish on:

Views: 12 | Pages: 6

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
Srp Arh Celok Lek Mar-Apr;139(3-4): DOI: /SARH K САОПШТЕЊЕ / COMMUNICATION UDC: /.838( ) 203 Минералне воде бањских лечилишта Панонског басена Србије Атила Климо Специјална болница за рехабилитацију, Кањижа, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод С ам а ч ињ ен иц а д а т е рм ом ин ер а лн е в од е и п е л о и д и и м а ј у л е ко в и т о св ој с т в о од у в е к ј е п р и - в л а ч и л а п аж њу ч ов ек а к р оз и с т ор иј у и из аз ив ал а же љу з а њи хо в и м е кс п л о а т и с а њ е м и и с т р а ж и - ва њем, те про у ча ва њем деј ства на људ ски ор га ни зам. Са вре ме ни на чин и брз тем по жи во та значај но угро жа ва ју пси хо фи зич ко здравље човека. Због тога се људи све више враћају старим и про - ве ре ним вред но сти ма при ро ди и при род ним ле чи ли шти ма. Циљ ра да Циљ ра да је био да се опи шу хи дро ге о ло шки усло ви по треб ни за ства ра ње ми не ралних во да и су мирају њихова балнеолошка својства у бањ ским ле чи ли шти ма и ре ха би ли та ци о - ним центрима Панонског басена Републике Срби је у ко ји ма се и да ље вр ши ак тив на екс пло а та - ци ја под зем них во да у бал не о те ра пиј ске свр хе. М е т о д е р а д а Ре тро спек тив ном де скрип тив ном ана ли зом опи са ни су хи дро ге о ло шки усло ви пот р е б н и з а ф о рм ир ањ е н ал аз иш т а м ин ер а лн и х в о д а и п о т в р ђ е н е њи хо в е б а л н е о л о ш ке од л и ке у осам бањ ских ле чи ли шта Па нон ског ба се на. Резултати У б а њ ск и м л е ч и л и ш т и м а Па н о н ско г б а се н а д о м и н и р а х и д р о к ар б о н а т н а ( HCO 3 до 2,9 g/l; 94,6 mi li val%), јод на (до 6,5 mg/l), слабо алкална (ph до 8,1) тер мал на ми не рал на во да (до 72 C; из да шно сти до 36,6 l/s) са зна чај ним са др жа јем бро ма (до 8,1 mg/l), флу о ра (до 6,0 mg/l), метаборне (до 60 mg/l) и ме та си ли ци јум ске ки се ли не (до 95 mg/l). Ко р и с т и се и с к љу ч и в о з а сп о љ н у п р и - м е н у, к уп ањ е и т уш ир ањ е. За кљу чак Не ка да Па нон ско мо ре (Paratethys), да нас ши ро ки рав ни чар ски те рен, је сте тек тон ска де пре си ја па нон ске и до ње понт ске ста рости са збијеним типом издани. У геолошком стубу се - ди мент них сте на фор ми ран је про стран из вор са сло бод ном под зем ном во дом ве ли ке ми не рали за ци је, ви со ких тем пе ра ту ра и нат про сеч них ге о тер мич ких осо би на у од но су на европ ске хидро ге о ло шке стан дар де. Због то га се Па нон ски ба сен с пра вом мо же на зва ти тер мал ном до лином са до ми на цијом хидрокарбонат не, на тријумове (алкалне), јодне лековите воде завидне из - да шно сти и ре зер ве. Кључне речи: ми не рал на во да; ба ња; Па нон ски ба сен УВОД Сама чињеница да термоминералне воде и пе ло и ди има ју ле ко ви то свој ство од у век је привлачила пажњу човека кроз историју и иза зи ва ла же љу за њи хо вим екс пло а ти сањем и истраживањем, те проучавањем полифизиолошког дејства на људски организам, као што су ло кал не про ме не на ефектор ним ор га ни ма, ста би ли за ци ја про це са фи зич ке и хе миј ске тер мо ре гу ла ци је, консолидација поремећене размене материја у ванћелијском и унутарћелијском простору, сложене реакције прилагођавања на нивоу кор ти ко-хи по та ла мо-хи по фи зно-адре нокор ти кал не осо ви не, мо ду ла ци ја ху мо ралног и целуларног имунског одговора [1, 2]. У прошлости људи су емпиријски откривали ис це ли тељ ску моћ ле ко ви тих из во ра. Они су такве изворе ограђивали и уређивали, а поред њих подизали скромне грађевине, зачетке данашњих бањских лечилишта. Бање су кроз историју заузимале значајно место у ле че њу од мно гих бо ле сти, а ни шта ма ње нису актуелне ни у савременом друштву [3]. Савремени начин и брз темпо живота значајно угрожавају психофизичко здравље чове ка. Због то га се љу ди све ви ше вра ћа ју старим и про ве ре ним вред но сти ма при ро ди и при род ним ле чи ли шти ма [4]. Хидрогеолошке одлике Панонског басена Територија Републике Србије је подељена у шест хидрогеолошких целина (рејона) у којима су распоређена налазишта минералних вода. Делови Србије северно од Дунава сврста ни су у ре јон Па нон ског ба се на. Ова тектонска јединица обухвата равничарску Војво ди ну и уски по јас ју жно од Ду на ва и Са ве [5]. Географски припада Јужној (Малој) низији, јужном делу Панонске низије, највећој рав ни ци цен трал не Евро пе, чи ја је укуп на по вр ши на ви ше од km 2. Се вер ну и источну границу ове низије чине Западни и Источни Карпати (Словачка и Румунија), а јужну Динариди, док се на западу граничи с Ис точ ним Ал пи ма [6]. Не ка да Па нон ско море (Paratethys), данас широки равничарски терен, јесте потонули део Земљине коре који се простире северно од Родопских планина и најстарије је литолошке грађе (терци- Correspondence to: Atila KLIMO Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Kanjiža Narodni park bb, Kanjiža Srbija 204 Климо А. Минералне воде бањских лечилишта Панонског басена Србије јар пли о цен). Оту да је осно ва ове тек тон ске де пре сије (потолина) изграђена од истих јасно услојених кречњака као и родопска маса. Јужна регија Панонског басена је једно од најбогатијих подручја воденим површи на ма и то ко ви ма у Ре пу бли ци Ср би ји. По вр ши на слат ко вод них во да је око хек та ра, што чи ни више од половине површине вода Србије. У хидрографском смислу рејон припада у целини сливу Дунава, одно сно цр но мор ском сли ву с ње го вим при то ка ма. Њени мањи водотоци су претворени у одводне канале у склопу система за одводњавање, у којем доминантно ме сто има ка нал Ду нав Ти са Ду нав [7]. Хи дро геолошке одлике Панонског басена битно се разликују од осталих пет хидрогеолошких целина на територији Ср би је, што је и ра зу мљи во ако се зна ју ге о ло шка грађа и тектонски склоп рељефа (Табела 1). Монотонију равнице надморске висине испод 200 метара ублажавају острвске планине (Фрушка гора 539 m и Вр шач ке пла ни не 641 m), алу ви јал не равни, лесне заравни и терасасте наслаге, као и пешчари еолски елементи рељефа (Делиблатска пешчара, Тител ски брег, брег Те леч ка). Ли то ло шки стуб је из грађен од дебелог комплекса водонепропусних или слабо во до про пу сних на сла га ла по ра, ла пор ца, гли не и песка [8]. Слободне подземне минералне воде налазе се у ду би на ма на про сеч но 550 ме та ра и по по ре клу су фо сил не во де. То су за пра во ва до зне во де ко ји ма је због ге о ло шких зби ва ња ток био пре ки нут, а за робље не су у пе шча ним и шљун ко ви тим сло је ви ма стена. Горњи слободни ниво издани је прекривен пропустљивим наслагама које некада акумулирају велике коли чи не во де (енгл. aquifer), а ти резервоари се налазе између подинског и повлатног непропусног слоја [9]. Постојећа геолошка грађа земљишта не погодује стварању природних појава, те извора на површини терена прак тич но и не ма. Откривање минералних вода поклапа се с почетком бушења артеских бунара крајем 19. и почетком 20. века: Но ви Сад (1898), Бе чеј (1904), Ка њи жа (1908), Сента и Без дан (1912), При гре ви ца и Апа тин (1913), Теме рин (1919). У по тра зи за наф том и га сом у Вој водини седамдесетих година прошлог века убрзо се дошло до сазнања да постоји значајна резерва термоминералних вода, које су редован пратилац дубоких истражних бушотина [8]. Започело се с планским истражи ва њем ове зна чај не ге о тер мал не енер ги је. Из бу шене су 72 хи дро тер мал не бу шо ти не про сеч не ду би не од 850 ме та ра (у Бач кој 42, у Ба на ту 18 и у Сре му 12) и из гра ђе на 23 хи дро тер мал на си сте ма, од че га че ти ри за потребе бања. Тако је милионима година заробљена вода Панонског мора под великим притиском продрла на земљину површину у облику термалне воде с из да шно шћу и до 36 l/s (Pb-1/H) и температуре до чак 92 C (Me-1/H) [10]. Во де Па нон ског мо ра кроз исто рију су има ле раз ли чи ти са став: од мор ско сла них, преко бачатних (ослађених) до језерско слатких. Заједно с таложењем седимената у Панонском мору заостајале су и во де та да шњег мо ра. Оне су, ме ђу тим, кроз дуги ге о ло шки пе риод у ма њој или ве ћој ме ри пре тр пеле различите промене, тако да данас срећемо различите ти по ве во да че сто у истим син хро ним фор ма ци јама (хидрокарбонатно-натријумски, прелазни хлоридно-хидрокарбонатно-натријумски и хлоридно-натријумски), које припадају првој групи минералних вода кла си фи ко ва них по Квен ти ну (Quentin). При ка за на ге о ло шка под ло га, вр ста се ди ме на та, стра ти граф ска при пад ност ко лек то ра во де и изо лациони слој одређују својства минералне воде физичке осо би не, хе миј ски са став, укуп ну ми не ра ли за ци ју, присуство гасова и радиоактивност. ЦИЉ РАДА Циљ ра да је био да се опи шу хи дро ге о ло шки усло ви који су потребни за стварање минералних вода и суми ра ју њи хо ва бал не о ло шка свој ства у бањ ским лечи ли шти ма и ре ха би ли та ци о ним цен три ма Па нонског ба се на Ре пу бли ке Ср би је у ко ји ма се и да ље врши активна експлоатација подземних вода у балнеотерапијске сврхе. Табела 1. Хидрогеолошка својства минералних вода рејона Панонског басена у Србији Table 1. Hydrogeological characteristics of the mineral waters of the Pannonian Basin region in the Republic of Serbia Тип издани Type of geological environment Карстно-збијени Karst compact Карстни Karst Збијено-пукотински -crack Артески збијени Artesian compact Тип водозахвата Mode of drawing water Истражна бушотина Investigation drill Природни излив Natural outburst Рударско окно Miners pit Дубока истражна бушотина Deep investigation drill Дубока истражна бушотина Deep investigation drill Бунар Well Дубоки истражни бунар Deep investigation well Истражна бушотина Investigation drill Стратиграфска припадност Stratigraphic affiliation Миоцен Miocene Миоцен Miocene Миоцен Miocene Палудински слојеви Paludian layers Палудински слојеви Paludian layers Палудински слојеви Paludian layers Горњи понт Upper pont Горњи понт Upper pont Литолошки састав Lithological composition, пешчар, кречњак, sandstone, limestone, пешчар, sandstone Карстификован кречњак Karstificated limestone, пешчар, sandstone doi: /SARH K Srp Arh Celok Lek. 2011;139(3-4): МЕТОДЕ РАДА Ретроспективном дескриптивном анализом расположи ве ли те ра ту ре и на осно ву Из ве шта ја о ком плетном физичко-хемијском испитивању минералне воде на шест локалитета Панонског басена у Србији описани су хидрогеолошки услови потребни за формирање налазишта подземних вода и њихових балнеолошких од ли ка у осам бањ ских ле чи ли шта и ре ха би ли та ци о- них центара овог басена. Бање Панонског басена Данас се термоминералне лековите воде Панонског басе на у бал не о те ра пиј ске свр хе при ме њу ју у шест реха би ли та ци о них цен та ра ста ци о нар ног ти па Ба њи Јунаковић у Апатину, Специјалној болници за неуролошка обољења и посттрауматска стања Др Боривоје Гњатић у Старом Сланкамену [11], Специјалној бол ни ци за ре ха би ли та ци ју Тер мал у Врд ни ку [12], Специјалној болници за физикалну медицину и рехабилитацију Бања Русанда у Меленцима [13], Специјал ној бол ни ци за ре ха би ли та ци ју Ба ња Ка њи жа у Ка њи жи [14, 15, 16] и Јод ној ба њи у Без да ну [17], као и у две локалне бање малог капацитета и искоришћено сти Јод ној ба њи у Бе че ју [18] и Те ме рин ској ба њи. РЕЗУЛТАТИ У бањским лечилиштима Панонског басена доминира хидрокарбонатна (HCO 3 до 2,9 g/l; 94,6 milival%) [14], јод на (до 6,5 mg/l), слабо алкална (ph до 8,1), тер мална минерална вода (температуре до 72 C, издашности до 36,6 l/s), са значајним садржајем брома (до 8,1 mg/l), флуора (до 6,0 mg/l), метаборне (до 60 mg/l) и ме та сили ци јум ске ки се ли не (до 95 mg/l) (Та бе ле 2, 3 и 4). Користи се искључиво за спољну примену, купање и туширање [15]. Садржај радиоактивних елемената у ми- Табела 2. Састав балнеолошки активних компоненти минералних вода рејона Панонског басена у Србији Table 2. Balneological composition of active components of mineral waters of the Pannonian Basin region in the Republic of Serbia SRB/HU стандард (min. mg/l) SRB/HU standard (min. mg/l) Садржај балнеолошки активних компоненти (mg/l) C
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks