МАТЕРИЈАЛНА БАЗА ТУРИЗМА У ПРОСТОРУ ДУНАВСКО-МОРАВСКОГ КОРИДОРА - PDF

Description
Др Жељко Н. Бјељац, Др Иван Б.Поповић МАТЕРИЈАЛНА БАЗА ТУРИЗМА У ПРОСТОРУ ДУНАВСКО-МОРАВСКОГ КОРИДОРА Б Е О Г Р А Д У В О Д Свеевропски транспортни коридор 10 је пре свега копнени коридор, ослоњен

Please download to get full document.

View again

of 71
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Bills

Publish on:

Views: 22 | Pages: 71

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
Др Жељко Н. Бјељац, Др Иван Б.Поповић МАТЕРИЈАЛНА БАЗА ТУРИЗМА У ПРОСТОРУ ДУНАВСКО-МОРАВСКОГ КОРИДОРА Б Е О Г Р А Д 2 У В О Д Свеевропски транспортни коридор 10 је пре свега копнени коридор, ослоњен на путну и железничку мрежу. Смештен дуж река Саве, Дунава, Мораве, Варадара и њихових притока, он је и водени коридор. Главне тачке Коридора 10 су Салцбург-Љубљана-Загреб- Београд-Ниш-Скопје-Солун са огранцима; А: Грац-Марибор-Загреб; Б: Будимпешта-Нови Сад-Београд; Ц: Ниш-Софија- (Димитровград-Истанбул, путем Коридора 4); Д: Велес-Битола-Флорина-Виа Егнациа-Игуменица. Осим копненог Коридора 10, кроз Србију пролази и траса међународног, речног коридора седам (ток реке Дунава), као значајног европског путничког и транспортног транзитног правца.осим тога, Коридор седам представља и значајан међународни транзитни туристички правац Дунавско-Моравски коридор је део међународних саобраћајних Коридора седам и 10 и представља транзитни туристички правац који повезује Средњу и Северну Европу са Јужном Европом и Азијом. Коридор, кроз геопростор Србије, пролази долинама река Сава, Дунав, Велика и Јужна Морава и Нишава и повезује Србију са Мађарском, Румунијом, Бугарском, Молдавијом и Украјином (Дунавска деоница), односно Бугарском и Турском (Нишавска деоница). Моравски коридор, повезује Србију са Македонијом, Грчком и Албанијом (деоница Велике и Јужне Мораве), Босном и Херцеговином и Хрватском (Западноморавска деоница).савска деоница такође повезује Србију са БиХ и Хрватском. (Вемић и др ; Бјељац и др ; Бјељац, 2003, Бјељац, Бурсаћ, 2003.).,,Мрежа путева Дунавско Моравског коридора је средишна, а самим тим и најдинамичнија деоница Све европског коридора 10. Изграђеност, њихово постојеће стање може се сагледати са више страна, почев од стварне егзистенције у простору, категоризације, капацитета, брзине кретања, саобраћајног састава, стања коловоза, до нивоа сигнализације, осветљења, паркиралишта, сервиса, итд,, (Вемић, 2004). Све наведено утиче и на просторни размештај смештајних објеката и квалитет понуде смештајних капацитета дуж Коридора. 3 Просторна расподела Дунавско-Моравског коридора по општинама подразумева све општине кроз које пролазе линије Коридора или су у непосредној близини (74 општине). Општине које леже или гравитирају главној путањи и огранцима Коридора у укупној површини територије Србије учествују са приближно 23%, а у укупном броју становника са 38%. (Вемић, и др., 2002.). Коридор такође, обухвата 73, 5 % свих туристичких агенција у Србији и 31, 7 % свих смештајних капацитета. САОБРАЋАЈНИ ПРАВЦИ У ОКВИРУ КОРИДОРА Коридор 10, који повезује наведене државе, указује и на могућност несметаног и бржег приступа туриста (пре свега страних) туристичким вредностима сконцентрисаним у туристичким регијама. У односу на туристичка кретања Коридор је, у концепту развоја и туристичког уређења простора, дефинисан као транзитни туристички правац , односно,,,засебни, специфични простор туристичке понуде дуж значајних коридора, међународних и националних друмских и пловних токова, како у оквиру туристичких региона и зона, тако и као засебна понуда (Просторни план Србије, 1996.). Као транзитни туристички правци који пролазе кроз Дунавску долину се издвајају: Хоргош-Нови Сад; Нови Сад-Београд и Шид-Београд (Савски правац), Бездан Прахово (ток реке Дунав кроз Србију) Кроз Моравску долину се простиру правци на релацији: Београд-Ниш; Ниш-Прешево (на траси ауто пута Е75 кроз Србију, који пролази највећим делом кроз долине Велике и Јужне Мораве); Појате-Чачак (ауто пут:е761, који пролази кроз долину Западне Мораве); Ниш-Димитровград (ауто пут Е80, преко долине Нишаве, притоке Јужне Мораве) према Софији (Бугарска), као део транзитног правца према Турској. 4 Транзитни туристички правци кроз Дунавску долину пролазе кроз туристичке регије Горње Подунавље, Фрушка Гора, Горња Тиса (Бачка пешчара). Кроз Моравску долину, транзитни правци пролазе кроз туристичке регије Авала-Београд-Космај, Кучевске планине, Шумадијске планине, Стара планина, Власина и Крајиште (Бјељац, 2002). Транзитним туристичким правцем Ниш-Прешево, код града Куманова (Македонија) улази се у Вардарску долину и продужава се траса Коридора 10 према Грчкој (Вардарски коридор). Издваја се и транзитни туристички правац Краљево-Приштина-Скопје, који повезује Западноморавски правац са Вардарском котлином (пролази кроз туристичке регије Копаоник и Шар планина (Бјељац, Бурсаћ, 2003)). Транзитни туристички правци, као саставни део Коридора, представљају и главне трасе кретања туриста према регијама са атрактивним туристичким вредностима Јужне Европе, од којих неке имају и светски значај (Средоземно Море, планина Олимп, градови Солун, Атина, Истанбул и др.). Поједине трасе садашњих саобраћајница Дунавско Моравског коридора кроз Србију, коришћене су и као значајни трговински и војни путеви почев од античког доба (у Римском периоду Трајанов пут уз Дунав). У средњем веку то су саобраћајнице у Моравско Вардарској долини, који су повезивали Млетачку Републику, Аустрију, Француску, Прусију и друге, са Византијом и Јерусалимом, Дубровачком Републиком. Проширивањем Турске империје на Балканско Полуострво, саобраћајнице у Моравско Маричкој долини добијају на значају као важни транзитни трговачки путеви. Данашња траса коридора од Београда до Ниша и Димитровграда, је и у ранијем историјском периоду (прва половина 19.века) представљала значајан европски трговински путни правац. Држала је,,долину Велике Мораве и тиме један истина мали део главних Балканских комуникација, цариградског и солунског пута, држала је долину централног положаја,, (Цвијић, Ј 1989). После Берлинског конгреса и проширења Србије према Југу, залази у централну област, односно шири се према,,балканском језгру где се укрштају главне уздужне и попречне комуникације Балканског полуострва и одакле су најкраћи и најповољнији излази на Егејско и Јадранско море,, (Цвијић, Ј 1989). После Букурештанског мира године, Србија има централни положај на Балканском полуострву (простире се од Дунава 5 до Солунске околине). Осим слива Мораве обухвата и скоро цео слив Вардара.,,Као раније Моравска, долина, тако ће сад моравско вардарска удолина централишући утицати на целу Србију и као главна комуникациона артерија скупљати живот и радиност; при том ће нарочити значај имати Београд, Ниш, Скопље и Солун, који је за Балканско полуострво економски и трговински важнији од Цариграда,, (Цвијић, Ј 1989). Међу уздужним саобраћајним правцима, поред Моравско вардарског се издвајају и Нишавско Маричка (тзв Стамболски пут) и Косовско Рашка комуникација. Панонски басен са током Дунава представљао је и тада мултиетнички и мултикултурни простор, који,,пропушта културу европског трупа само дуж двеју железничких линија: Река (Ријека) Загреб - Београд и Беч Београд,, (Цвијић, Ј 1989). Годишњи просек саобраћаја који се дневно одвија на друмском правцу Коридора 10 је значајан показатељ оптерећености овог путног правца. Према подацима Техничког секретаријата Коридора 10 из Солуна (2003), на путном правцу Београд Прешево, (Моравски део коридора), дневно саобраћа: Од Београда до Малог Пожаревца до Од Малог Пожаревца до Појата до Од Појата до Ниша 6000 до Од Ниша до Прешева 3000 до 6000 возила. На путном правцу Дунавског дела Коридора, од Београда до Новог Сада дневни просек је 6000 до возила.на путном правцу Савског дела коридора 10, од Београда до Сремске Митровице дневно саобраћа 6000 до возила.путни правац Појате Чачак, (Западно Моравски део Коридора) дневно има промет до 3000 возила у просеку. Мерења су вршена у периоду 2000 до 2003 година. Према подацима поменутог Техничког Секретаријата Коридора 10 у Солуну, годишњи промет приватних и теретних возила на граници, мерен у истом периоду је : Хоргош (гранични прелаз СЦГ и Мађарске) до путничких и до теретних возила (са Мађарске стране до теретних возила) Батровци (гранични прелаз СЦГ и Хрватске) до путничких и до теретних (с обе стране границе) 6 Димитровград (гранични прелаз СЦГ и Бугарске) до путничких и до теретних (са СЦГ стране) и до (са Бугарске стране) Прешево (гранични прелаз СЦГ и БЈР Македоније) са обе стране до путничких возила (за теретна нема података) Наведени подаци потврђују значај транзитног саобраћаја кроз Србију.С тим у вези је и изражени транзитни туризам.упоређујући садашње и раније путне правце и њихов значај, можемо закључити да се осим врста превозних средстава и брзине путовања мало шта изменило у геосаобраћајном погледу.транзитни, европски значај ових саобраћајница је и даље примаран.број путника у транзиту је све значајнији. Транзитни туризам у Стратегији развоја туризма Србије (1999) има значајну улогу у укупном развоју туризма Србије.,,Овај вид туризма развијаће се дуж главних, претежно друмских праваца.он има посебан значај када су у питању инострани посетиоци, а нарочито због магистралног правца на Коридору Будимпешта Суботица Нови Сад Београд Ниш, са краком преко Димитровграда и Софије ка Истанбулу и Анкари и другим преко Скопља за Солун и Атину. Расзвијање овог вида туризма подразумева стварање одговарајућих садржаја дуж путева који би били намењени транзитерима, а такође и максимално олакшане улазно излазне услове за тај сегмент путника,, Од 2003 године, укидањем визног режима и побољшавањем дипломатских, трговинских, културних и других односа између Србије и Хрватске, од значаја је и деоница Шид Београд, као део магистралног правца Грац- Љубљана Загреб- Београд. Услед ратне кризе настале распадом СФР Југославије, као и економских санкција Уједињених нација и Европске Уније, НАТО кампање(бомбардовања), до 2000.године практично и није било значајнијег међународног речног саобраћаја. Од године, поново почиње живљи путнички и теретни речни саобраћај. У просеку је пролазило путничких и теретних бродова. Река Дунав представља такође и један од приоритетних туристичких дестинација са посебно издвојеним видом у Стратегији развоја туризма у Србији туризам на Дунаву.,,Саставни део сваког путовања свакако чини и понуда одређеног смештајног објекта, чији квалитет и обим услуга битно 7 утичу на опредељење туристичке тражње за одређеном туристичком дестинацијом. Поред атрактивности и комуникативности, данас све важнији утицај има и квалитетан и комфоран смештај, чија привлачност игра велику улогу у свести потрошача при доношењу коначне одлуке о избору туристичке дестинације. (Ћурчић, Н. 2001). У оквиру Коридора се налазе и најзначајнији градски туристички центри и природне и антропогене туристичке вредности, што указује на постојање туристичке понуде која, са својим садржајима, има потенцијала да путницима у транзиту пружи услуге дужег заустављања, односно да постепено преусмерава путника у транзиту у категорију сталног посетиоца. Јован Цвијић (1987) је уочио и значај саобраћајних линија кроз Србију, упоређујући Србију са кућом на друму ; евроазијским мостом , или капијом истока . Исто тако, увидео је и значај транзита, говорећи да је Србија медијум за паркирирање, пројуривање и протрчавање . МАТЕРИЈАЛНА БАЗА ТУРИЗМА У ОКВИРУ КОРИДОРА Један од најважнијих фактора који утичу на развој туризма су и рецептивни фактори. У окв
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks