ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ЕУТАНАЗИЈЕ И ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВЕНУ СМРТ - PDF

Description
ЗОРАН С. ПАВЛОВИЋ УДК :172 МИРЈАНА В. ЖИВКОВИЋ Монографска студија Правни факултет за привреду и Примљен: правосуђе Одобрен: Нови Сад ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ЕУТАНАЗИЈЕ И ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВЕНУ

Please download to get full document.

View again

of 10
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Public Notices

Publish on:

Views: 25 | Pages: 10

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
ЗОРАН С. ПАВЛОВИЋ УДК :172 МИРЈАНА В. ЖИВКОВИЋ Монографска студија Правни факултет за привреду и Примљен: правосуђе Одобрен: Нови Сад ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ЕУТАНАЗИЈЕ И ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВЕНУ СМРТ Сажетак: Смрт је као и рађање саставни и нераскидиви део живота, која неумитно долази и зато је неопходно олакшати је и учинити што достојанственијом. Овим радом покушавамо да покренемо ширу друштвену јавност на размишљање и расправу о могућим последицама исхитрене легализације еутаназије. Изнети су аргументи за и против еутаназије, као и најчешћи разлози захтева за извршење еутаназије у које спадају терминални стадијуми неизлечивих болести, неиздржљиви болови, депресија и зависност од туђе помоћи. Осим тога, изложена су искуства малог броја земаља у којима је еутаназија легализована, где и поред законом јасно дефинисане процедуре долази до злоупотребе, иако је тридесет година пре легализације вођена јавна дебата. Пилот истраживање је обављено на узорку од 326 испитаника (Републике Србије), добијених случајним изором, са циљем да се утврди однос између роја испитаника који подржавају еутаназију и броја испитаника који не подржавају еутаназију, као и њихову сујективну толерантност бола. Испитаници су попуњавали упитник са неколико питања везана за еутаназију и субјективни доживљај бола, на које су могли да дају само конкретне одговоре са да или не. Добијени резултати овог пилот истраживања показују да 50.9% испитаника из Србије подржава еутаназију, а 58% релативно лако подноси бол. Проценат оних који подржавају еутаназију у Срији је статистички значајно мањи него у другим земљама, јер у Америци 56%, у Великој Британији 77%, а у Канади 80% испитаника подржава еутаназију. На основу свега намеће се закључак да са легализацијом еутаназије у Републици Србији не треба журити. Пре доношења закона потребна је јавна, друштвена дебата у којој ће учествовати правници, лекари (свих профила), психолози, филозофи, представници цркава и сви заинтересовани гражани. Неопходно је пре доношења закона створити здравствене, финансијске и правне предпоставке које ће заштитити терминално оболеле пацијенте од било чије самовоље и слободне процене и створити им услове за достојанствен крај. Кључне речи: еутаназија, легализација еутаназије, достојанствена смрт, терминални стадијум неизлечивих болести, неиздржљив бол Зоран С. Павловић / Мирјана В. Живковић, Легализација еутаназије и право на... Увод Људска бића поседују фундаментално људско достојанство, које не може ничим бити елиминисано. Човек поседује то достојанство у основи своје природе, које утиче на рационално понашање и поред ситуације у којој се тренутно налази. Као људско биће, човек поседује значајне моралне карактеристике или предности својствене само њему, као што су знање, пријатељство, а и сам живот по себи (Grisez, Boyle, Finnis, 1987, 32: ). Многе одлуке које човек доноси зависе од чињенице да ли су те одлуке добре за њега, али и за друге људе. На жалост, немају сва људска бића могућности да поседују све животне предности својствене човеку, осим самог живота. Живот је једино људско добро на које човек увек може да рачуна, онолико дуго колико постоји. То је једна објективна вредност, али не као уживање човека у људским добрима, већ као постојање човека на свету (Watt, 2002). Смрт је као и рађање саставни и нераскидиви део живота, која неумитно долази и зато је неопходно олакшати је и учинити што достојанственијом. Питање је да ли легализација еутаназије и сам чин еутаназије омогућавају достојанствену смрт. Подразумева се да се лекари и читаво друштво залажу и боре за достојанствен крај живота, јер у односу једног друштва према смрти показује се и однос према животу (Rujević, 2014). Изборено и свеопште прихваћено право на живот, свакако не подразумева право на просту егзистенцију, већ подразумева минимум квалитета живота (Ethics guide). У оваквом гледишту о улози квалитета живота и његовог достојанства, у доношењу одлуке о еутаназији лежи велика замка, јер патња, несрећа, бол и људски очај су саставни делови живота који се на жалост не могу одагнати са овога света. Пре свега квалитет живота и последична достојанственост тог живота разликују се од особе до особе, животног доба у коме се посматра, социоекономских, културолошких, верских и многих других особености човека. Концепт о квалитету живота не може се користити за одобравање еутаназије из два основна разлога. Прво, не постоје валидне методе и инструменти за процену квалитета живота, а друго, у случају ментално оболелих особа или тек рођених беба, њихово не прихватање живота је само претпоставка (Bellieni, 2006, 4(3): ). Врло је деморалишуће за болесне и неспособне особе, када добију поруку да је живот у њиховом стању неприхватљив за лекаре и друштво (Gormally, 1994). Лекари не смеју да обесхрабрују пацијенте износећи своје гледиште да њихов живот није вредан живљења и да би могли да га се лише. Уместо тога, неопходно је упознати пацијенте са начинима подршке физичке, емоционалне и духовне које потврђују њихове вредности као људског бића (Watt, 2002). 228 Култура полиса, год. XII (2015), бр. 28, стр Циљ Основни циљ овог рада је да покрене ширу јавност на размишљање и расправу о могућим последицама исхитрене легализације еутаназије. Осим тога, желели смо да пилот истраживањем на узорку од 326 испитаника Републике Србије (добијених случајним избором) утврдимо однос између броја испитаника који подржавају еутаназију и броја испитаника који не подржавају еутаназију, као и њихову субјективну толерантност бола, као једног од не ретких узрока захтева за еутаназијом. Легализација еутаназије 1. Разликује се више облика еутаназије и то: активна када се медицинска терапија даје искључиво са намером да се нечији живот оконча. Овај облик еутаназије се у већини закона европских земаља изједначава са убиством или убиством из нехата и повлачи одговарајуће казнене мере; пасивна када се оболелом укида лечење којим се он одржава у животу, што после одређеног времена доводи до смрти (не ретко примењивана дискретно из самилости). Овај облик еутаназије, под одређеним околностима у неким земљама је дозвољен (Америка од године); добровољна када пацијент (у терминалном стадијуму неизлечиве болести) самостално одлучује о месту, начину и времену смрти; недобровољна када је пацијент ментално или физички неспособан да донесе одлуку или се дуго времена налази у вегетативном стању ; терминална седација када лекар даје оболелом на његов захтев лекове који изазивају стање дубоког сна до смрти; самоубиство уз помоћ лекара када лекар обезбеђује терапију којом ће се оболели сам решити живота; потпомогнуто самоубиство када лекар на захтев пацијента у циљу прекраћивања мука примени поступак или му да средство којим ће га лишити живота (Radišić, 2008: ). Најчешће навођени аргументи који иду у прилог еутаназији су: омогућава ослобађање од екстремног бола, омогућава ослобађање особа чији је квалитет живота на врло ниском нивоу, омогућава да здравствени фондови помогну другим људима. С друге стране, најчешће навођени аргументи против еутаназије су: еутаназија не би била примењивана само на терминално оболелим пацијентима, еутаназија би могла постати средство уштеде здравствених фондова, еутаназија би постала недобровољна, легализација еутаназије и самоубиство уз помоћ лекара воде ка епидемији самоубистава, еутаназија је одбацивање и негирање важности и вредности људског живота (Euthanasia Pros and Cons). Бол је симптом који се најчешће среће пред крај живота и, ако су здравствени радници добро обучени, у већини случајева може бити добро контролисан. У последње време повећане су могућности купирања бола код умирућих пацијената, и ове могућности су изнете у приручницима и водичима (Borgsteede, Rhodius, De Smet, Pasman, Onwuteaka-Philipsen, Rurup, 2011, 67(1): 79-89). 229 Зоран С. Павловић / Мирјана В. Живковић, Легализација еутаназије и право на... Предоминантни разлози захтева за извршење еутаназије су од пацијената у терминалном стадијуму карцинома, са погоршањем безнадежних болести, са интензивним боловима, са депресивним симптомима и оних који су зависни од туђе помоћи (Van Alpen, Donker, Marquet, 2010, 60: ; Hall, Longhurst, Higginson, 2009, 38(4): ). Запажено је да неки пацијенти са симптомима депресије и интензивног бола временом промене мишљење о захтеву за еутаназијом (Van Alpen, Donker, Marquet, 2010, 60: ). Присталице еутаназије погрешно пропагирају да је потпомогнуто самоубиство неопходно код пацијената у терминалном стадијуму болести који су суочени и трпе велики неиздржљив бол. Али већина стручњака који се баве болом, тврде да 95 до 98% тих болова може бити неутралисано адекватном терапијом (Quill, Cassel, 2003, 138(3): 208). У већини случајева, пацијенти који су захтевали помоћ при самоубиству због бола, повлаче захтев после терапије бола и депресије (New York State Task Force on Life and the Law, 1994). Тврдња да једини начин да се убије бол, је да се убије сам пацијент, потпуно је погрешна (The Sanctity of life). Већина, ако не и сви пацијенти у терминалном стадијуму болести, који су изразили жељу да окончају живот, показују знаке изражене депресије или неког другог менталног стања (New York State Task Force on Life and the Law, 1994). Депресија је често недијагностикована и нетретирана, поготову код старијих пацијената са хроничним или терминалним болестима (New York State Task Force on Life and the Law, 1994). Жеља за окончањем живота је у корелацији са депресијом (Math, Chaturvedi, 2012, 136, ). Резултати једне студије, показују да је терапија депресије смањила суицидалне идеје код 90% пацијената (New York State Task Force on Life and the Law, 1994). Губитак аутономије, губитак достојанства и смањење могућности да учествују у животним радостима су ретки разлози због којих пацијенти захтевају помоћ лекара при самоубиству (Oregon Death with Dignity Act Annual Report for Year 13). Многи пацијенти који захтевају помоћ лекара при самоубиству су индиректно присиљени или принуђени од стране фамилије. Неки пацијенти верују да ће бити на терету својој фамилији. У Орегону и Вашингтону током године једна четвртина пацијената која је лишена живота давањем леталне дозе лека се одлучила на тај чин, јер нису желели да буду на терету члановима своје фамилије (Oregon Death with Dignity Act Annual Report for Year 13). Пацијенти у терминалном стадијуму болести такође се суочавају са видом присиле од стране здравствено осигуравајућих друштава и других установа здравственог осигурања које покривају финансијске трошкове за помоћ при самоубиству, али не покривају трошкове третмана болести или палијативне неге (Harned, 2012: ). Лекови примењени за помоћ при самоубиству коштају око 40 долара, док би правилан третман и терапија пацијента коштали око долара (Euthanasia Pros and Cons). У Републици Србији еутаназија је кривично дело које представља лишење живота пунолетног, тешко оболелог лица из самилости на његов изричит захтев. За то кривично дело предвиђена је казна затвора у трајању од 6 месеци до 5 година. Лишење живота из самилости је релативно новоуведено кривично 230 Култура полиса, год. XII (2015), бр. 28, стр дело и до сада у Републици Србији нико није осуђен за то дело, што сигурно не значи да неки од облика еутаназије (случајно или намерно) није примењиван. Швајцарска је године легализовала самоубиство уз помоћ или без помоћи лекара, а страним држављанима не забрањује еутаназију уз на
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks