impressum Urednik časopisa Staša Bugarski - PDF

Description
FIY Reč urednika Časopis studenata Grafičkog inženjerstva i dizajna Jun 2013 Broj 9 saradnici Anja Mioč Bojan Banjanin Danka Đurić Ivan Blesić Irma Puškarević Miroslav Goretić Nataša Pavić Srđan Draganov

Please download to get full document.

View again

of 26
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Science

Publish on:

Views: 103 | Pages: 26

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
FIY Reč urednika Časopis studenata Grafičkog inženjerstva i dizajna Jun 2013 Broj 9 saradnici Anja Mioč Bojan Banjanin Danka Đurić Ivan Blesić Irma Puškarević Miroslav Goretić Nataša Pavić Srđan Draganov asvim spontano i pomalo naivno sam dospela u situaciju da pišem reč urednika. Bez ikakvog planiranja, stvari su se ređale nekim svojim prirodnim tokom, i od pomoćnika stare redakcije, dospela sam na ovu stranicu! Ali to nije jedina promena koju je Forma pretrpela. Zapravo, cela ekipa koja stoji iza ovog časopisa je izmenjena, nove generacije su uplovile u redakciju. Baš tako - uplovile. Jer ona energija koju je nosila stara redakcija, potpuno je prešla na nas, sa mnoštvom saveta i sugestija iskusnijih drugara. Ideja Forme je nastavila da teče kroz generacije studenata GRID-a svojim ustaljenim tokom, sa ponekim uzburkanim valovima, koji donose novine i poboljšanja. A mi novi, kao da smo se poznavali i sarađivali celog života, istim korakom i u jednom dahu smo došli do novog, devetog, broja. Uz sve one nedeljne sastanke u Crnoj kući i par radnih piknika, milione ideja, kreativnih razgovora, brainstorming-a kod Irme u kancelariji, momenata lenjosti, momenata pokretanja, međusobnih savetovanja, i na kraju (ali ipak najvažnije), uz jako dobro druženje, priča je došla kraju. Forma je spremna za štampu, nova desetorka može da odmori. Volim da verujem da smo uspeli da unesemo neki novi duh na stranice našeg časopisa, čak da smo za nijansu prešišali prethodno izdanje, sa težnjom da svako sledeće bude sve bolje. Ovaj broj smo sastavljali sa željom da se Forma uvuče pod kožu gridovaca zahvaljujući svom kvalitetu i originalnosti, i da dok čitaju aktuelnu Formu, jedva čekaju sledeći semestar sa novim izdanjem. Bez mnogo razmišljanja kako bi reč urednika trebalo da zvuči, ja ću da je, za kraj, iskoristim na pomalo sebičan način. Iskoristiću je da pohvalim moju ekipu, za trud, vreme, dobru volju. I za neverovatno uzbudljiv završetak studija. A šta Formu čeka sledećeg semestra... Kakva postava, koji članci, nove ideje, neobičan prelom, to nek ostane zagonetka još koji mesec. Staša Bugarski Zahvaljujemo se ekipi iz omladinskog centra CK13 na omogućenom prostoru za sastanke, kao i svim saradnicima i dobrim ljudima koju su pomogli da ovaj broj Forme bude onakav kakav jeste - nama omiljeni. impressum Urednik časopisa Staša Bugarski Redakcija Jelena Pajić Nikola Rajić Nikolet Sokoli Radomir Mitrić Stefan Savić Tijana Dedić Tina Popadić Uroš Milošević Tehnički/likovni urednik Ivan Mesaroš Naslovna strana Ivan Mesaroš Staša Bugarski Lektor Radmila Biga Kontakt Izdaje i štampa Fakultet tehničkih nauka Grafičko inženjerstvo i dizajn Trg Dositeja Obradovića 6 Novi Sad Tiraž: 500 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad ;65.2 ( Novi Sad) FORMA:časopis studenata grafičkog inženjerstva i dizajna /urednik Staša Bugarski , br1-.-novi Sad : Fakultet tehničkih nauka, Grafičko inženjerstvo i dizajn, ilustr.; 30cm Dva puta godišnje. ISSN COBISS.SR-ID Sadržaj TEHNOLOGIJE Upoznajmo nanografiju Jedan točak, mnogo priča Bezvodni ofset čuva okolinu RepRap 3D studio DOSLOVCE Kaligrafija 10 Web tipografskih pravila koja bi svaki dizajner trebalo da zna DIZAJN Dizajn sreće Retro fotoaparati Duša jednog brenda Fovizam STREET ART 34 JR PREDSTAVLJAMO 37 FIY 40 The Kingdom of Awesomeness Sito štampa iz kućne radinosti NEFORMALNO 44 CopyRight vs CopyLeft DEŠAVANJA GRID simpozijum ING 2013 Izložbe Forma JUN 2013 štamparija svaki DETALJ je BITAN Upoznajmo NANografiju Nanografija predstavlja najmlađi, patentiran postupak digitalne štampe snažno inspirisan ink-jet tehnologijom, ali i sveprisutnim ofsetom. Ivan Blesić Mažuranićeva 46, Petrovaradin / / / TehnologijE Nanografija predstavlja najmlađi, patentiran postupak digitalne štampe snažno inspirisan ink-jet tehnologijom, ali i sveprisutnim ofsetom. Iako, konstrukciono gledano, nanografija pokušava da sjedini ove dve tehnike, u stvarnosti je reč o postupku koji pokušava nadomestiti njihove propuste: 6 7 osmišljen je da kvalitetom parira ofset štampi dok istovremeno pruža profitabilnost pri manjim tiražima. Ime je dobila po CMYK gamut od boja za ofset nanometarskom sloju boje koji se dobija na otisku, a predviđen je za štampu na podlogama od papira, kartona i polimernih materijala (i to bez prethodnog tretiranja bilo koje vrste). Reč je o indirektnom postupku štampe, gde ulogu međuprenosnika slike ima horizontalna, beskonačna traka (blanket) izgrađena od više isprepletenih slojeva visoko otpornih sintetičkih niti. Štamparska forma je latentna tj. nastaje prskanjem mlaznica iz četiri do osam zasebnih ink-jet glava (na blanket koji je udaljen od njih 1-2mm). Mlaznice izbacuju milione kapljica posebne štamparske boje (tzv. NanoInk, na vodenoj bazi) a blanket se zagreva. Pri kontaktu kapljica boje sa blanket-om, one se šire, gube sadržaj vode pri tome formiraju tanak (500nm) polimerni film boje na blanket-u. Kontaktom sloja boje na blanket-u sa podlogom za štampu dolazi do otiskivanja, pri čemu na blanket-u navodno ne zaostaje boja. Pri tome boja se ne vezuje za podlogu penetracijom jer je sloj boje na blanket-u suv. Slikovito rečeno, podloga za štampu biva laminirana slojem boje. Ove boje imaju niz praktičnih prednosti. Kod ink-jet postupka kapljice boje obiluju vodom i dovode do razlivanja boje po površini, ali i dužini vlakna, samim tim i do izobličenja rasterskih tačaka, te sitnih deformacija i talasanja vlakanaca papira. Kod nanografije se na podlogu nanosi formirani sloj boje koji ne prodire u strukturu podloge (ne razliva se duž vlakanaca) i time čuva okrugli oblik rasterskih tačaka i osigurava visoku oštrinu otisaka. Kada tome pridodamo svojstvo da Izgled i razlivanje kapljice boje na papiru, štampano: nanografijom (gore), ink-jet tehnologijom (dole) znatno manje rasipa svetlost u poređenju sa bojama za ofset, zaključujemo da NanoInk boje imaju veći CMYK gamut od boja za ofset. Uštede su, dakle, na svakom koraku: tanak sloj boje dovodi do ukupno manje potrošnje boje; one su na vodenoj bazi te je njihov proizvodni proces jeftiniji od drugih; ove boje se distribuiraju u vidu koncentrata, čime se smanjuju troškovi pakovanja, isporuke i skladištenja. Uz to, nije potrebna pozamašna količina enegrije utrošena na sušenje otisaka. U vreme pisanja ovoga teksta, Landa Digital Printing (vlasnici patenta) su predstavili šest modela svojih mašina za štampu. Tri su predviđene za jednostranu tabačnu štampu (LANDA S5, LANDA S7 i LANDA S10), a tri za (obostranu) rotacionu štampu (LANDA W5, LANDA W10 i LANDA W50). Maksimalne brzine ovih mašina se kreću oko odštampanih tabaka na sat, odnosno 200 metara trake u minuti. Svima su im zajednički skromni gabariti, činjenica da štampaju u četiri do osam boja i zaista divovski touchscreen displej dijagonale tri metra, koji se po potrebi i zahtevu operatera može i izdignuti, omogućavajući nesmetan uvid u unutrašnjost NanoInk boje imaju veći mašine. Na displeju je sve vreme prisutan prikaz unutrašnjosti mašine, sa snimcima kamera kod uređaja za ulaganje, kod sistema transporta tabaka/rolni i kod uređaja za izlaganje. Interfejs mašine je visoko intuitivan i pregledan. Ujedno, ukoliko operater napusti mašinu, mašina za štampu prelazi u tzv. vital-signs mode, gde uvećano prikazuje tek najbitnije parametre (količina papira, boje, procenjeno vreme potrebno za štampu, te stanje na uređaju za izlaganje). Sve ovo se prikazuje i na posebnom prenosnom touchpad-u. Interesantna, ali u principu nepotrebna, je i mogućnost magnetnog fiksiranja otiska na displej i korišćenje virtuelne lupe. Forma JUN 2013 TehnologijE Jedan točak, mnogo priča Uroš Milošević Maj 2012 Banff Centar, Alberta, Kanada 8 Međutim, nije sve tako ružičasto. Brzine rotacionih mašina se deklarišu na 200 metara u minuti, vojsku, bila je da napravi uređaj koji će čitaocu omogu- su otisci. Naime, nezvanično je je svoju profesionalnu karijeru proveo praveći mašine za je sačuvana za naredne generacije inženjera, 9 što iznosi veoma sporih 3,33 metara u sekundi (setimo se da se brzine rotacionih mašina za ofset kreću oko 15 metara u sekundi). Landa ćiti da referencira više knjiga u gotovo isto vreme, što je bilo veoma praktično s obzirom na veličinu i težinu knjiga tog vremena. Digital Printing drži monopol na boje korišćene u ovom postupku, tako da se njene mušterije, htele ili ne htele, moraju njima koristiti. U pitanje se dovodi i da li je zaista moguće da blanket po otiskivanju predaje svu boju podlozi i kako će eventualna zaostala boja uticati na štampu pri većim tiražima. Pomični displej predstavlja čist egzibicionizam: navodno je tu kako bi omogućio i needukovanim operaterima da sa lakoćom upravljaju mašinom, ali je očigledno da vlasnici štamparija ne bi takvim operaterima dali pristup mašini. Uz to, vreme odziva mu je nezavidno. Međutim najveći problem da se kupci žale na neprecizan registar (što je pogubno za jedan postupak koji se hvali izvanrednom oštrinom slike) i finu belu liniju na otiscima, koja je nastala između dve susedne mlaznice. Na ovim problemima se aktivno radi. Kroz izneto, zaključujemo da je nanografija mlada. Predstavlja tehnologiju koja obećava, pravog Wunderkind-a u nama bliskome svetu. Međutim, kao i svako dete, ona tek treba da preleži dečije bolesti i treba da napreduje. Moje skromno predviđanje jeste da će kroz tri, četiri ili pet godina postati dominantna u svojoj niši i preuzeti znatan deo kolača drugim postupcima digitalne štampe. Do tog trenutka, nama ostaje tek da joj poželimo sreću. Sistem za ulaganje tabaka Sistem za transport tabaka Ink-Jet glave Zagrejani blanket Sistem za izlaganje tabaka Jedna od karakteristika Kindle-a, Ipad-a, Tablet-a, i sličnih uređaja je njihova sposobnost da skladište ogromnu količinu knjiga u elektronskom obliku na jednom mestu i omoguće čitaocima gotovo trenutan pristup i brzu pretragu, sve to zahvaljujući tehnologiji dvadeset i prvog veka, koja je dovela do toga da je sve više onih koji koriste knjige na ovaj način. Ali malo je poznato da preteča ovakve ideje datira čak iz 16. veka. Želja italijanskog inženjera Agustina Ramelia, koji U svojoj knjizi The Various and Ingenious Machines of Captain Agostino Ramelli objavljenoj godine, izneo je svoju viziju o velikom točku, gde bi čitalac mogao da skladišti veću količinu knjiga i sa lakoćom ih čita, poznatijem kao Bookwheel. Bookwheel ili u bukvalnom prevodu, točak za knjige, je alternativna verzija rotacionog stalka za knjige, uređaj koji omogućava čitanje i brz pristup većem broju različitih knjiga na jednom mestu. Knjige se rotiraju vertikalno, pa je položaj onog ko čita nepromenjen, čitalac bi rukama ili nogama pomerao točak na željenu knjigu, koja bi bila uvek pod istim uglom i spremna za čitanje. Rameli je bio odličan inženjer, pa se sama konstrukcija točka sastojala od mnoštva zupčanika, takozvanih Epicyclic gearing, sistema koji je do tada bio korišćen u astronomskim časovnicima, kako bi osigurao da će police koje nose knjige (više desetina knjiga) ostati uvek pod istim uglom bez obzira na poziciju točka. Rameli, nažalost, nikad nije uspeo da napravi svoj mehanički Ipad. Međutim njegova ideja umetnika i ljubitelja knjiga. Pojavljuje se u knjizi Henrika Zainsigova Theatrum machinarum (1611), par godina kasnije spominje se u Nemačkoj kopiji Ramelijevog rada izdatog Ideja se kopira u Kineskim delima, ove kopije Ramelijevog rada su ukazivale na nedostatke mehaničkog dela nacrta. Na Venecijanskoj izložbi arhitekture, godine arhitekta Daniel Libeskind je napravio verziju točka za knjige pod nazivom Reading Machine, koja je bila rekonstruisana na osnovu Remalijevih nacrta. Prošle godine Francuski umetnik Lea Legase napravio je svoju verziju ove mašine. Ona je bila od iverice i u potpunosti popunjena knjigama Vladimira Nabokova, a nazvana je The Awaken Dreamer. Ideja o točku inspirisala je mnoge savremene stvari, kao što su multiple screens u računarskoj tehnologiji, a njegov epiciklični sistem zupčanika se danas koristi u modernim Fordovim automobilima kao diferencijalni prenosnik. Forma JUN 2013 TehnologijE Bezvodni ofset čuva okolinu Staša Bugarski U čemu je tajna ovog procesa? Osnovna razlika leži u drugačijem tipu štamparske ploče. I u ovom slučaju se razlikuju štampajuće i neštampajuće površine, međutim, ove druge su sada u obliku silikonskog sloja, koji odbija boju i samim tim je zaslužan za nedostatak sredstva za vlaženje. Glavni zadatak više nije održavanje određenog balansa, već održavanje odgovarajuće temperature. Naime, ako je ona povišena, doći će do smanjenja površinskog napona boje i ona će se zadržavati i na silikonskim neštampajućim delovima. Pa tako, svaka mašina za bezvodni ofset mora imati sistem valjaka za hlađenje, koji će temperaturu unutar mašine održavati u rasponu od C Organizacija WWF (World Wildlife Fund) za štampu svojih brošura i promotivnog materijala koristi bezvodni ofset Verujem da je priča o konvencionalnom, vlažnom ofsetu dobro poznata - štamparska ploča sa dve vrste površina: jedna hidrofilna (prima sredstvo za vlaženje) i druga oleofilna (prima boju). Reč je o složenom fizičko-hemijskom procesu, gde balans boja-sredstvo za vlaženje predstavlja esencijalni faktor, a prilikom narušavanja tog balansa nastaje većina problema u ovoj tehnici štampe, i upravo zbog toga operateri troše mnogo truda i vremena kako bi održali odgovarajući balans. Ako se ipak omakne previše sredstva za vlaženje, doći će do pada optičke gustine punog tona. Premalo sredstva dovodi do mazanja (zatvaranja velikih tonskih vrednosti). Upravo sredstvo za vlaženje je jedan od najvećih zagađivača u okviru štamparske industrije. Reč je o mešavini nekoliko hemikalija, između ostalog i izopropil alkohol organski isparljivo jedinjenje (VOC), koje bolja kontrola registra, s obzirom da sredstvo u velikoj meri šteti i čovekovom zdravlju, za vlaženje može lako da dovede do talasanja i životnoj sredini. Zar ne bi bilo mnogo Čar je u tome što se u papira. jednostavnije kada bi se ofset štampa mogla odigrati bez tog jednog igrača - procesu štampe javlja sredstva za vlaženje? Dobilo bi se na kvalitetu, a pritom bi se poštedelo i samo jedna tečnost - boja! životno okruženje. Tu na scenu stupa bezvodni ofset! Još u prvoj polovini 20. veka Kasper Herman čini prve pokušaje ravne štampe koja koristi samo boju (bez vode i sredstva za vlaženje), praveći vrlo komplikovanu modifikaciju štamparske boje. Hajnrih Renk je pristupio problemu sa drugog stanovišta - pokušao je sa novim tipom štamparske ploče i tako započeo komercijalnu bezvodnu ofset štampu. Kompanija 3M je 70ih godina razvila, patentirala i prodala ovu vrstu ploča, ali je usled tehničkih poteškoća, prilikom praktičnog sprovođenja procedure, ubrzo nestala sa tržišta. Japanska kompanija TORAY Industries je otkupila prava i dalje razvijala bezvodne štamparske ploče, decenijama ih isporučujući širom sveta i baveći se tehničkim razvojem ove alternativne vrste ravne štampe. Nakon što je istekao patent kompanije TORAY, na tržištu su se pojavili novi proizvođači ploča za bezvodni ofset, kao što su Presstek i König & Bauer AG, koji su započeli razvoj novog koncepta mašine za bezvodni ofset. Kako IWPA (International Waterless Printing Association) voli da naglasi, bezvodi ofset se može shvatiti kao druga vrsta operativnog sistema za štamparske mašine. Kao što operativni sistemi za Mac i PC imaju drugačije komande, na sličan način bezvodni ofset drugačije funkcioniše od vlažnog. Čar je u tome što se u procesu štampe javlja samo jedna tečnost - boja! Nema sredstva za vlaženje, nema mučnog balansiranja odnosa, nema viška nepotrebnih zagađujućih materija. Samo (neizbežna) boja. Konvencionalni vs. Bezvodni Prilikom poređenja, verovatno prva stvar koja nam pada na pamet jeste kvalitet otiska. Ovu bitku dobija bezvodni ofset. Bolja i oštrija tačka, sa manjim porastom tačke, štampa tanjeg sloja boje koja omogućava veću optičku gustinu bez razlivanja boje. Ovim se dobija otisak sa boljim kontrastom, a ako na to dodamo i mnogo bolju rezoluciju (od 300 do 800 lpi) i širi spektar boja, rezultat je otisak koji je mnogo realističniji. S obzirom da je izostavljeno balansiranje odnosa hemikalija, boja se mnogo brže stabilizuje, tako da je startna makulatura umanjena (npr. oko 10 tabaka umesto 200). Iz istih razloga je boja mnogo stabilnija i u samom procesu štampe. Eliminisanje sredstva za vlaženje donosi i još po neke prednosti: jednostavnija konstrukcija mašine (bez sistema za vlaženje), smanjeno rđanje čeličnih delova, jeftinje održavanje i čišćenje ploča, kao i Zbog toga što se radi o UV bojama, omogućena je štampa na znatno većem broju podloga - od papira i kartona, do plastike debljine do 0,8 mm. UV boje se vrlo brzo suše, pa nema odlaganja daljeg procesa proizvodnje. I kao jednu od glavnih prednosti možemo navesti mnogo bolje rešeno pitanje zaštite životne sredine. U velikoj meri je smanjena potrošnja vode (što objašnjava i sam naziv ove tehnologije; voda se i dalje koristi prilikom ispiranja ploča) samim tim i količina otpadnih voda. Emisija VOC-a je redukovana, a smanjena je i potrošnja papira. Naravno, neke bitke mora da dobije i konvencionalni ofset. Ploče za bezvodni ofset su dosta skuplje (s obzirom na slikonski sloj), kao i boje, a neophodan je već pomenuti sistem valjaka za hlađenje. Generalno govoreći, ova tehnika se pokazala kao vrlo dobra kod malih tiraža visokog kvaliteta, za komercijalnu štampu i štampu na neupijajućim podlogama. Za ostale aspekte štampe, bezvodni ofset se i dalje razvija, sa inicijativom da dostigne vodeće mesto. I kao glavni zaključak (po nečijem mišljenju, glavna mana) jeste generalno veća cena štampe - ali određena cena mora biti plaćena, kako bi se sačuvala planeta Zemlja. Poređenje prostora boja Forma JUN 2013 TehnologijE 12 RepRap Nikola Rajić Tehnologija 3D štampe postoji već 30 godina i veoma je napredovala od svog početka tako da je danas moguće štampati sa visokom preciznošću, mogu se koristiti materijali različitih karakteristika, i proces štampe je sve kraći. 3D štampači su se do skora koristili uglavnom za izradu maketa i prototipova. Razlog tome je bio taj što su ove mašine vrlo skupe i dizajnirane za industrijsku upotrebu, te je ova tehnologija bila rezervisana za veoma mali broj ljudi. Od skora su se pojavili kućni 3D štampači što je izazvalo veliku zainteresovanost. Ovakvi komercijalni štampači koštaju nekoliko hiljada evra, ali umesto da kupite gotov proizvod zašto ga ne biste napravili? Adrian Boujer (Adrian Bowyer), profesor Univerziteta Bat (Bath), uvideo je ogroman potencijal u 3D štampi i smatra da ova tehnologija treba da bude pristupačna svima godine pokreće vizionarski projekt RipRep (eng. RepRap). Koncept Zamisao projekta RipRep je da se napravi 3D štampač koji može da ištampa većinu delova za sledeći 3D štampač. Delovi koji ne mogu da se ištampaju moraju biti jeftini i lako dostupni. Svi izumi licencirani su nekom od Copyleft licenci što znači da je ceo hardver i softver slobodan i besplatan za istraživanje, unapređivanje, korišćenje i deljenje.* Ovom projektu je doprinelo mnogo ljudi širom sveta tako da danas postoji 9 zvaničnih RipRep 3D štampača različitih karakteristika. Trenutni kvalitet odštampanih proizvoda nije na nivou profesionalnih industrijskih 3D štampača, ali nije ni zanemarljiv. Svakim novim RipRep-om se poboljšavaju karakteristike štampe tako da je kvalitet sve bolji i bolji. Mašina se sastoji iz radne podloge, štampajuće glave, pokretni
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks