ХРОНИКА. Саша Срећковић - PDF

Description
ХРОНИКА Саша Срећковић ИЗВЕШТАЈ О РАДУ XIV МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА XIV Међународни фестивал eтнолошког филма одржан је од 30. новембра до 5. децембра године. Целокупна манифестација

Please download to get full document.

View again

of 6
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Business

Publish on:

Views: 34 | Pages: 6

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
ХРОНИКА Саша Срећковић ИЗВЕШТАЈ О РАДУ XIV МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА XIV Међународни фестивал eтнолошког филма одржан је од 30. новембра до 5. децембра године. Целокупна манифестација се одвијала у простору Етнографског музеја у Београду. Програмску и техничку подршку Фестивалу пружила је Радио-Телевизија Србије. У селекционој комисији Фестивала радиле су ове године колеге из Музеја др Софија Костић и мр Весна Марјановић. И овај пут је жири радио у две категорије: националној и међународној. Национални жири су сачињавали: др Бојан Јовановић, етнолог, председник, Никола Мајдак, филмски аутор, члан, мр Слободан Наумовић, етнолог, члан и Нада Замфировић, етномузиколог, члан. У Међународном жирију Фестивала су радили: Вилијам Полтикович, филмски аутор (Чешка Република), председник, др Соња Ризоска Јовановска, етнолог (Република Македонија), члан, мр Наталија Гудиљина, културолог (Русија), члан, као и прелазни (тј. у оба жирија присутни) чланови др Бојан Јовановић и Никола Мајдак. Програм Фестивала Свечано отварање Фестивала увеличали су својим програмом песама из Србије ученици Музичке школе Мокрањац - Одсек за етномузикологију под вођством проф. Сање Ранковић. На првој фестивалској вечери приказана су два филма који су претходне године поделили Гран При Фестивала: Муслимански лавиринт (Бугарска) и Машкори из Турчишћа (Хрватска). Прве вечери је приказано и прво остварење из овогодишње конкуренције за награде, филм Средњи дан из Русије. 356 Хроника Фестивалски програм бројао је укупно 74 филма (највише до сада на фестивалима етнолошког филма). У конкуренцији је приказано 38 филмова, у информативној секцији је било 22 филма, 13 филмова је било у аматерској секцији Фестивала и један је филм приказан као предложак за радионицу О процесу настанка једног филма. На Фестивалу су представљене филмске производње из следећих 12 земаља учесница: Швајцарске, Русије, Републике Македоније, Словачке, Хрватске, Грчке, Бугарске, СР Немачке, Румуније, Индије, Ирана и Србије. Учествовале су следеће домаће професионалне и телевизијске продукције: Зоран Миленовић (с филмовима Далеко је сутра, Додоња, Звона позне јесени, Испочетка, као и с филмом Можете почети који је рађен заједно с Витомиром Младеновићем); Радио-Телевизија Србије ТВ Београд ( Магијски круг цвећа, Viminacium Lumen meum, Петровдан у Семберији, Шумска мајка и Жива ватра ); РТВ Крајина - Неготин ( Козар Жика и козји сир, Јабуковачки ордевр, Бундрук и Мајсторско писмо ); Витомир Младеновић ( Ум богатује, Палата није битна и филм Можете почети у копродукцији с Зораном Миленовићем); Радио-Телевизија Србије ТВ Нови Сад ( Ткање дамаста-уметност то је и Добро јутро мајсторебербер ); Фикс Фокус ( Деца из лименог села ); ТВ Мост -Звечан (филм Предање о Божићу ); РТС дописништво Врање ( Горешњак ); Иван Хаџи- Здравковић и Жељко Мирковић ( Мухарем- музика очи живота ); ВФЦ Застава филм ( Лана, Наташа и Ксенија ); ТВ 5 Ужице ( Међај-фрула за душу ); Шумадија филм ( Сенвасије ); ТВ П - Пирот ( Старине с планине ); Академија уметности БК ( Гносис ); Филмска и видео-продукција Круг ( Богојављање ); Каменко Катић ( Макса гајдаш ); Sytra Productions ( Живот и смрт на реци Ганг ), Атеље Варан-Панчево ( После рата ). У аматерској секцији Фестивала су приказани филмови следећих продукција: Иван Јеленковић (филмови Свила, Деда жени унука, Џипкање и Аустралија Goodbye ); Добривоје и Добрила Пантелић ( Пун месец над Рађевином и Светиња ); Новица Паулић ( Помана расњица рајулуј и Помана луманарија рајулуј ); Љубица Стојадиновић ( Кад циганин стари свира ); Красимима Донева (Бугарска) учествовала је с филмовима Јовандан и Боже, дај ми светлости, што је после неколико година први пут случај да на Фестивалу учествује и страна аматерска продукција. У оквиру фестивалске радионице приказан је филм И даље ради мутавџија рађен у заједничкој производњи Етнографског музеја у Београду, Народног музеја у Нишу и Друштва за промоцију традиционалне културе Извор. Од страних професионалних филмских и ТВ продукција ове године су учествовале следеће: Хрватска Радио Телевизија ХТВ (с филмовима Доба веселе машине, Лица фолклора Истре, Изгубљено благо, Трагом баштине-брачки триптих, Врх, шотка и комшије и Кад деди дрмају ); ТВ Румунија- Студио Темишвар ( Свеобухватност сна, Бал чакшира и Адам и Ева ); Никита Хохлов (Русија) с филмовима Средњи дан, Ле- Хроника 357 топис моржевог урлика и Табу-последњи шаман ); Институт и друштво за научни филм у Гетингену (СР Немачка) с филмовима Фризијске приче о леду, После 13 година-повратак у Иран (у копродукцији с Youssefpour Abbas-om из Ирана) и Лепи град (у копродукцији с Aakar-ом из Индије). Urban Productions Theo Kalessis (Грчка) учествовала је с филмовима Фреди и Зид смрти. Mou Films (Индија) је учествовала с филмом Гангасагар ; Реза Мајлеши (Иран) с филмом Госпођа Омеи ); НДФ 13. век (Бугарска) с филмом У огледалу ; Аlva Film и Ecole Superieure des beaux arts TV Rumantscha (Швајцарска) с филмом Pizzet ; затим ЕНОХ-Република Македонија с филмом Женске приче, Музеј на Македонија с филмом Воз за Мартолце и Македонски центар за фотографију с филмом Бекташи уђи и види. Visual Media Томаш Хучко (Словачка) учествовала је с филмом Ромски куп ; Филмска продукција Браће Бец (СР Немачка) с филмом Раздвојена љубав и Брита Вандаого (СР Немачка) с филмом Крокодили породице Вандаого ; Visual anthropology fundation из Сибиња (Румунија) с филмом Јежева клетва и најзад, ТВ Румунија-Студио Јаши с филмом Вечни сплавар. Саопштење Жирија Фестивала Свако ново издање Фестивала носи са собом другачије изазове. Укупна понуда филмова мењала се, и мења се од године до године. У складу с променама унутар филмске продукције, и посебностима годишње понуде филмова, долази до прилагођавања критеријума селекције, класификације и вредновања филмова, а упоредо с тим прилагођавањима долази и до промена у самој концепцији Фестивала. На самом почетку, Фестивал је био замишљен као институција која треба да омогући приказивање, вредновање и чување филмова о народним традицијама из региона. Временом, дошло је до проширивања тематских оквира за прихватање филмова, што се одразило и на промене у концепцији самог Фестивала. Постало је важно да се подржи филмско стваралаштво које истражује различите аспекте традиционалних култура у условима који се брзо мењају, као и да се вреднује и популаризује бележење савремених културних токова и животних искустава, односно нових облика понашања. Такође, интересовање се проширило и у просторном смислу, тако да су на Фестивалу све заступљенији постали филмови који бележе и истражују културе са других континената. Тако је Фестивал улогу чувара регионалних традиција допунио улогом посредника између различитих култура. Из тих 358 Хроника разлога, и иначе осетљиви посао вредновања филмова постао је још захтевнији и тежи. Прилагођавајући се захтевима које постављају поменути токови, Фестивал је прошле године први пут имао Жири који је радио у два састава међународном и националном. Овогодишњи Фестивал наставља с том праксом. * * * Жири 14. међународног фестивала етнолошког филма је прегледао све филмове у селекцији и одлучио: 1. да се награда за најбољи аматерски филм ове године не додели. 2. У конкуренцији домаћих филмова, Жири је одлучио да додели три специјална признања, и то: 1. Зденки Голубовић, аутору филма МАЈСТОРСКО ПИСМО, продукција: РТВ Крајина Неготин, Србија и Црна Гора, година, за аутентичан филмски приступ фотографском занимању жене као њене животне судбине; 2. Слободану Самојловићу, аутору филма ЖИВА ВАТРА, продукција: РТС ТВ Београд, Србија и Црна Гора, година, за допринос реконструкцији заборављених народних обичаја; 3. Зорану Миленовићу, аутору и продуценту филма ДАЛЕКО ЈЕ СУТРА, Србија и Црна Гора, године, који наглашава жељу ромске популације да сачува своје достојанство у борби за опстанак у зачараном кругу беде с којом се свакодневно суочава. За најбољи домаћи филм, Жири проглашава филм МУХАРЕМ МУ- ЗИКА ОЧИ ЖИВОТА, аутора Жељка Мирковића, продукција: Иван Хаџи- Здравковић и Жељко Мирковић, Србија и Црна Гора, година. Филм је аутентично и драматично сведочанство слепог ромског музичара, избеглице из Приштине, који снагом свог оптимизма успева да превлада трагичне одреднице свог животног пута. 3. У конкуренцији страних филмова, Жири је одлучио да додели специјално признање: 1. Думитру Будрали, аутору филма ЈЕЖЕВА КЛЕТВА, продукција: Visual Anthropology Foundation, Сибињ, Румунија, године, за изузетно умеће да карактеристичне моменте из живота једне групе румунских Рома искаже као упечатљиву филмску причу. За најбољи инострани филм овогодишњег Фестивала, Жири проглашава филм ТАБУ ПОСЛЕДЊИ ШАМАН, Николаја Плужникова, продукција: Никита Хохлов, Москва, Русија, године. Аутор на изражајан начин Хроника 359 користи јединствени архивски материјал да би показао континуитет живота у североазијској тундри, различите облике прилагођавања и одупирања притисцима политичког окружења на обредну праксу и нестајање архаичне технике екстазе којом се некада комуницирало са светом духова. И коначно, Гран-при Драгослав Антонијевић 14. међународног фестивала етнолошког филма припао је филму ЖИВОТ И СМРТ НА РЕЦИ ГАНГ, аутора Марка Сувајџића, продукција: Sytra Productions, Београд, Србија и Црна Гора, године. Награда се додељује аутору за успешно проблематизовање односа према вековној традицији у контексту промењених природних и животних околности које се изражавају узнемирујућим еколошким криком. Основна вредност филма је у симболизацији индијске традиције и односа који према светој реци Ганг имају милиони људи који поред ње живе. Прича о судбини свете реке прераста у снажну метафору која данас поставља бројна питања која се тичу опстанка свих нас. * * * Међународни и Национални жири Фестивала одлуке су донели једногласно, осим одлуке о награди за аматерски филм, као и о Гран-прију Фестивала, које су донете већином гласова. У Београду, 4. децембра Штампан је двојезични каталог Фестивала, чији је уредник мр Весна Марјановић, уз стручну сарадњу Марка Стојановића. Уводни текст каталога је Уметност визуелне антропологије др Бојана Јовановића, а текст-предложак за фестивалску радионицу урадио је Саша Срећковић. Превод текстова на енглески језик урадила је Жермен Филиповић. Ове године је по први пут уместо округлог стола Фестивала одржана радионица под називом О процесу настанка једног филма. Предложена тема, њен садржај и приказани филм изазвали су различите реакције код присутних, што је била, најзад, и једна од намера организатора. Услед појединих принципијелно одбојних ставова, радионица се није програмски развила у пуном смислу речи. Али, чињеница о провокативности неких назначених тема и дилема као и конкретно разматрање елемената филмског процеса дала је охрабрујући резултат за конципирање ових програма на наредним фестивалима. 360 Хроника Односи с јавношћу и организација Гости овогодишњег Фестивала су били многи филмски аутори, новинари, уметници и стручњаци, представници иностраних амбасада у Београду. Међу домаћим гостима били су, између осталих: Зденка Голубовић, Надица Васић, Елида Стојчевић, Каменко Катић, Марко Сувајџић, Светлана Азањац, Горан Даниловић, Светлана Парошки, Зоран Миленовић, Бобан Митић,
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks