ENERGETSKA EFIKASNOST Obezbeđivanje Energije i Zaštita Životne Sredine Predstavlјaju Suštinske Faktore Razvoja i Opstanka Civilizacije

Description
Energetska efikasnost, delovi

Please download to get full document.

View again

of 7
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 6 | Pages: 7

Extension: DOCX | Download: 0

Share
Transcript
   ENERGETSKA EFIKASNOST Obezbeđivanje energije i zaštita životne sredine predstavlјaju suštinske faktore razvoja i opstanka civilizacije. Energetska efikasnost   predstavlјa skup organizovanih aktivnosti, koje se sprovode   unutar energetskog sistema, sa cilјem smanjenja potrošnje ulazne energije, emisije štetnih gasova i troškova, pri nepromenjenom ulaznom stanju, ili stvaranje nove vrednosti unutar definisanog sistema. Оsnоvni  prirоdni rеsursi   su: ã   Z еmlјištе (pоlјоprivrеdnо, grаđеvinskо i šumskо)   ã   S tеnе, minеrаli, fоsilnа gоrivа   ã   Vоdа   ã   K limа (suncе, vеtаr, plimа i оsеkа)   ã   F lоrа i fаunа   ã   Energetska efikasnost Оdrživi rа  zv  ој društva   p о dr а zum е v а z а d о v о l  ја v а nje l  ј udskih p о tr е ba bez ugr оžа v а nja prir о dnih sist е ma i živо tne sr е dine. K о nc е pt оdrživо g r а zv оја pr е dst а vl  ја n о vu str а t е gi  ј u i fil о z о fi  јu društvе n о g r а zv оја.   Prva industrijska revolucija nastala je u periodu od polovine 18 do kraja 19 veka kada su nastale ogromne promene u  poljoprivredi, industriji, rudarstvu, transportu , uzrokujući duboke ekonomske, socijalne i kultrurne promene.   Druga industrijska revolucija ili tehnološka revolucija nastaje u periodu od kasnih godina 19 veka i u 20 veku kada dolazi do snažnog razvoja industrije u Zapadnoj Evropi i Americi ( automobilska i avio industrija, hemijska i petrohemijska industrija, nuklearne tehnologije, itd. ). Karakteriše ju ogromna potrošnja fosilnih goriva.   Mi smo u dobu treće industrijske rervolucije ili informatičke revolucije koja pre svega sigurnim i brzim prenosom infor macija na globalnom nivou pomera mnoge usluge u zemlje u razvoju uzrokujući velike ekonomske i so cijalne promene na globalnom nivou. Nastaje u uslovima spoz naje ograničenosti izvora fosilnih goriva i pojave globalniog zagrevanja.   a. Voda   Pitka ili sveža voda čini samo oko 2,5% od ukupne vode na Zemlji, koja iznosi oko 35 miliona km 3 . Nažalost čak oko 70% od sveže vode je u formi leda i stalnog snežnog pokrivača. Tako ostaje na raspolaganju samo oko 200.000 km 3   sveže vode , tako da ne iznenađuje da će vrlo brzo potrebe za svežom vodom biti veće od onoga što nam je na raspolaganju. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization - FAO) predviđa da će do 2025, 1,8 milijardi ljudi živeti u zemljama s apsolutnom nestašicom vode.   b. Nafta  Prema British Petroleumu - BP (2006), ukupno identifikovane i dokazane rezerve nafte u svetu na kraju 2005. godine bile su 1200,7 milijardi barela. Ova procena je blizu rezervama od 1266 milijardi bar ela iz drugih izvora koje navodi Međunarodna agencija za energiju (International Energy Agency  –   IEA, 2004). Uzimajući u obzir sadašnju stopu proizvodnje od preko 80 miliona barela na dan, ove rezerve će trajati još oko 41 godinu, ako ne bude bilo povećanja proizvodnje. Naravno, moguće je i postojanje još neotkrivenih rezervi. Analiza Energetske informativne agencije, SAD (U.S. Energy Information Agency) (2006) procenjuje da su konačne svetske rezerve nafte (uključujući resurse koji još nisu otkriveni) negde između 2,2×10 12  barela (bbl) i 3,9×10 12  bbl. Prirodni gas  Prema BP-u (2006), ukupno dokazane rezerve prirodnog gasa u svetu na kraju 2004. godine bile su 179,5 hiljada milijardi m 3 . Uzimajući u obzir proizvodnju gasa u 2004. godini, bez povećanja proizv odnje, ove rezerve bi trajale 67 godina. Proizvodnja prirodnog gasa se povećava prosečnom stopom od 2,5% tokom poslednje četiri godine, pa ako proizvodnja nastavi da raste, zbog dodatnog korišćenja komprimovanog prirodnog gasa (CNG) za transport i povećanj a proizvodnje električne energije korišćenjem prirodnog gasa, rezerve bi trajale manje. Ne treba isključiti mogućnost novih otkrića prirodnog gasa, ali ipak razumno je očekivati da će raspoloživi izvori prirodnog gasa trajati oko 50 do 80 godina sa pikom proizvodnje koja bi se dogodila mnogo ranije.  Ugalj   Ugalj je najveći fosilni resurs koji je na raspolaganju, a i najproblematičniji sa stanovišta zaštite životne sredine. Na osn ovu svih indikacija, korišćenje uglja će nastaviti da raste, posebno zbog očekivanih povećanja potrošnje električne energije u Kini, Indiji, Australiji i drugim državama. Sa stanovišta životne sredine, to bi bilo neodrživo, osim ako se ne bude koristil a nova tehnologija čistog uglja (clean coal technology - CCT) s izdvajanjem ugljenika iz produkata sagorevanja. Prema BP-u, dokazane rezerve uglja u svetu se procenjuju na oko 909 milijardi tona na kraju 2004. godine i trajanjem ovih rezervi od oko 164 godine. BP podaci, takođe, pokazuju da se korišćenje uglja povećavalo po prosečnoj stopi od 6% od 2002. do 2005. godine, što čini i najveće povećanje od svih fosilnih goriva. Zbog toga što Kina i Indija nastavljaju izgradnju novi h elektrana na ugalj, razumno je pretpostaviti da će se povećanje korišćenja uglja nastaviti bar još nekoliko godina. Time će se i smanjiti procenjeno vreme trajanja uglja. Dalje smanjenje toga perioda se može očekivati kada se čiste tehnologije uglja, kao što su gasifikacija i likvifikacija uglja, budu koristile komercijalno, umesto direktnog sagorevanja.   Fosfati   Bez fosfata, biljke ne mogu da rastu. Bitni zа đubrivо, fоsfаti sе mоgu nаći sаmо u nеkоlikо zеmаlја. Procene su da sadašnje poznate rezerve mogu da potraju od 50 dо 100 gоdinа.   Retki elementi (sirovine)  Sedamnaest retkih elementata su sirovine koje se ko riste bezmalo svugde, od snažnih magneta u vetroturbinama pa do elektronskih sklopova u mobilnim telefonima, manje su poznati prirodni resursi, ali ipak vrlo značajni za život ljudi. Tačne svetske rezerve nisu poznate. Retki elementi čine skup od sedamnae st elemenata. Tu spadaju 15 lantanida i   skаndiјum i   itriјum . Frаzа rеtki elementi nekad mogu biti i pogrešno protumačeni, jer u zemljinoj kori ima prilično ovih elemenata, čak više nego  zlata i platine , a pojedinih više nego bakra i olova . Ipak, cene nek ih od retkih elemenata (lutеciјum i еurоpiјum) umnogome prеvаzilаzе cene plеmеnitih mеtаlа, kао štо su zlаtо i plаtinа. Uprkоs njihоvој relativno dobroj prisutnosti u zеmlјinој kоri, njihovo vađenje  i prerada su vrlo skupi. Retki metali su neravnomerno ra spoređeni u svetu. Daleko najveće poznate rezerve su u Kini i iznose najmanje 90% ukupne svetske ponude iz 1980. godine. Kina je i najveći potrošač tih elemenata (oko 65%). Cene na tržištu su vrlo nestabilne, jer s u diktirane sa jednog mesta, i zbog toga se vrlo intenzivno traga za drugim izvorima van Kine. Postoje procene da će godišnji rast potrošnje ovih elemenata rasti po stopi od 5,6% godišnje u mnogim industrijskim sektorima. Pоd tаkvim prеtpоstаvkаmа, pоtrаžnjа retkih elemenata će do 2025. godine porasti na оkо 210.000 tоnа, što će biti dvostrukо višе оd pоtrаžnje u 2011. Imajući u vidu rаznоlikоst primеnе tih еlеmеnаtа u industriјi, a posebno u industrijama od značaja za оdbrаnа i еnеrgetiku, vаžnо је dа sе оbеzbеdi stаlno i dovoljno snаbdеvаnje.  RIMSKI KLUB -   Godine 1968. u Rimu se okupilo tridesetak uglednih osoba iz desetak zemalja (Inicijator tog skupa bio je italijanski industrijski menadžer, Aurelio Pečei ) -   Klub je okupljao naučnike koji su zastupali globalizam, nužnost planiranja budućnosti i kontrolu populacije čovečanstva i restrukturiranje sveta, pod kontrolom jedne vlade.   -   Međutim, naučnike su okupili najmoćniji ljudi sveta, pa je bilo jasno od samog početka da oni to nisu uradili da bi svoju moć ograničili, nego naprotiv.   Prvi izveštaj Rimskog kluba dočekan je s uvažavanjem, ali i nevericom i mnogim primedbama, i već na prvim stručnim raspravama organizovanim u Moskvi i Rio de Žaneiru date su mnoge kritičke opaske, pa je:  (a)   ukazano na to da predloženi model može da obuhvati samo ograničen broj   veličina, pa su istražene interakcije samo delimične  (b)   primećeno je da je nedovoljno važnosti dato mogućnostima naučnih i tehnoloških napredaka u rešavanju određenih pitanja (c)   zamereno je da su potcenjene mogućnosti otkrića novih zaliha sirovina u područjima koja još nisu istražena  (d)   mnogi su smatrali da je sam model suviše tehnokratski i da ne uključuje u dovoljnoj meri društvene činioce, kao što su promene različitih vrednosnih sistema.  (e)   Nedugo nakon nastanka Rimskog kluba i promovisanja potreba obuzdavanja iscrpljivanja prirodnih resursa i traganja za efikasnim sistemom upravljanja promenama na planeti, došlo je do energetske krize.  (f)   Ta kriza je dramatično uzdrmala svetsku ekonomiju, ali i dalje nije uspela da u dovoljnoj meri obuzda pohlepu krupnog kapitala za enormnim profitima. (g)   Aktivnosti Rimskog kluba, ali i ranije i kasnije nastalih sličnih pokreta* , nastavljena je, ali bez istinske želje da nešto stvarno i radikalno promeni u korist čovečanstva. Osnovni razlog je što dosledna primena javno ponuđenih načela   ugrožava profit krupnog kapitala . * Kоmitеt 300, Bildеrbеrg grupa (  1954.), Trilateralna komisija (1973.  ), Crnо plеmstvo Londona, Venecije, Đenove itd. -   Nakon što su utvrdili da svi analizirani elementi imaju karakteristike eksponencijalnog rasta, članovi tima predložili su što hitnije zaustavljanje rasta i prelazak iz doba rasta u doba globalne ravnoteže.   -   Predložena terapija bila je ta koja je izazvala najviše polemika. Ideja globalne ravnoteže, ekvilibrijuma, i zaustavljanje rasta na dostignutom nivou r azvoja, očigledno mnogo više odgovara razvijenima i bogatima, nego ostatku sveta čija većina spada u zonu nerazvijenih i siromašnih. -   Rimski klub је prоmоtеr zаštitе prirоdе, „zеlеnih“ i drugih pоkrеtа, kојi štitе svеt оd nuklеаrnе еnеrgiје. Klub је dеcеniјаmа finаnsirао оvаkvе оrgаnizаciје širоm svеtа. Меđutim, rаzlоzi su mnоgо prоzаičniјi, а brigа zа čоvеčаnstvо čistо licеmеrје. -   Аkо zеmlје Тrеćеg svеtа dоđu dо izvоrа јеftinе еnеrgiје, tо ćе ојаčаti njihоvu nеzаvisnоst i izlаzаk iz kаndži „Меđunаrоdnоg mоnеtаrnоg fоndа“, štо bi bilо kаtаstrоfаlnо zа plаnоvе Rimskоg klubа i Kоmitеtа 300. Sirоmаšni mоrајu dа оstаnu sirоmаšni, kаkо bi bili   izvоr izrаblјivаnjа u kоrist „rаzviјеnih“ zеmаlја.   Osnovne energetske i ekonomske karaktersitike u Srbiji i EU 28 Srbija   EU 28   Stagnacija broja stanovnika   Blagi porast broja stanovnika   Vrlo usporen ekonomski rast   Stabilan ekonomski razvoj   Značajn porast potrošnje primarne energije   Stagnacija potrošnje primarne enrgije   Porast potrošnje električne energije po stanovniku   Porast potrošnje električne energije po stanovniku   Značajan rast emisije CO 2  po stanovniku   Značajan pad emisije CO 2  po stanovniku   Usporena primena i razvoj tehnologija obnovljivih izvora energije i povećanja energetske efikasnosti   Stalni razvoj tehnologija energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije   GDP (ppp)/stan. = 9.970 US$ (2005) u 2013   GDP (ppp)/stan = 27.680 US$ (2005) u 2013   Energetske indikatore treba posmatrati kompleksno imajući u vidu nacionalne specifičnosti:   ã   Tehničke,   ã   Ekonomske,   ã   Političke,   ã   Geografske,   ã   Društvene   Znanje    je danas generalno prepoznato kao jedini održivi izvor konkurentne prednosti  . ã   Kao i kod ostalih, sa znanjem povezanih pojmova poput istine, vere i mudrosti, ne postoji jednoznačna definicija znanja, oko koje bi se mogla postići opšta saglasnost.   ã   Može da se predloži definicija, koja glasi:  znanje je razvijeno razumevanje o određenoj temi, zasn ovano na činjenicama i stečeno kroz obrazovanje i iskustvo.   ã   Znanje je osnova upravljanja na osnovu činjenica , nasuprot upravljanju na osnovu mišljenja . ã   Činjenice  su nepoznate dok se ne utvrde, kroz proces analiziranja relevantnih informacija, koji omogućuje donošenje informativnih odluka i umnogome smanjuje rizik od subjektivnih odluka.   ã   Mišljenje   u sebi sadrži pre svega veliki rizik, jer podrazumeva predlaganje odluke na osnovu iskustva i opšteg znanja, a ne na osnovu činjenica u vezi sa konkretnim procesom. Naučno znanje i pridružene mu tehnologije od doba nastanka naučnog metoda, a to datira od početka sedamnaestog veka (Fransis Bejkon), koristi se za tumačenje i upravljanje prirodnim pojavama.   Do pojave naučnog znanja se za tumačenje sveta i poja va u njemu koristila religija, razni kultovi, misterije, mitovi, magije i ideologije . Većina ni nema potrebu i želje za nekim posebnim znanjem i ona je vođena kroz život  , uzdajući se u elitu koja poseduje dovoljno znanja i poštenja. Međutim, glad za vlašću i moć koju mali broj bogatih ima, i posebno njihova sebičnost, učinila je   da i osnovni motor razvoja čovečanstva,  znanje, biva strogo kontrolisano  od njih. Oni, najbogatiji, danas imaju svoju vojsku koja se zove obezbeđenje, svoje medije, svoje banke, svoje aerodrome, avione, itd. Većinu potiskuje u neznanje i poluznanje, što onaj svesni deo većine čini nesigurnim. Ta nesigurnost guši im inicijativu, i gura ih u birokrat  izovano društvo, gde se odgovornost deli na veliki broj ljudi i stvara im utisak sigurnosti.   U sadašnjoj eksploziji poluznanja naglo se povećao broj ljudi koji mistifikuju ponekad i obične stvari, a ustvari nisu u stan  ju da iz gomile istina, poluistina i l aži izvuku i najmanji zaključak.   ã   Živimo u dobu kada se izvorno znanje potiskuje i zamenjuje brojnim izvedenim informaciјama . ã   Donedavno je izvorno znanje   bilo čuvano u knjigama ograničenog tiraža, te je takvo znanje imalo ograničeni domet.   ã   Pojavom Interneta   došlo je do eksplozije informacija, ali ne i širenje izvornog znanja. Naime, tvorci informacija se utrkuju da raznim Web aplikacijama ponude što više  prilagođenog znanja   upotrebljivog i prihvatljivog što većem broju ljudi. To je dovelo do degradacije znan  ja u izvornom obliku i njegove banalizacije u obliku tačkastog činjeničkog znanja.   ã   U sadašnjosti, neuki svet se opredeljuje za lakše teme i tako, izvorno znanje se banalizuje, a vlasnici stvarnog znanja gube društvenu ulogu. Njih zamenjuju površne neznalice koje najednom dobijaju na značaju i medijski prostor pretvaraju u običnu brbljaonicu.   ã   Ranije je znanje bilo u rukama manjine, ali nije bilo paralelnog kvazi znanja, pa se jasno razlikovalo znanje od neznanja. ã   Površno znanje koje se danas forsira dovodi do demoralizacije, što ima za cilj prihvatanje ponuđenih rešenja bez obzira kakva su.   Ovo je važno i za današnju temu: EFIKANOST KORIŠĆENJA PRIRODNIH RESURSA jer nema pozitivnog pomaka u razrešavanju velikih i brojnih problema u toj oblasti bez izvornog znanja, ali na svim nivoima.
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks