Ефикасност и сигурност балон-валвулопластике у лечењу пулмоналне стенозе код деце и адолесцената - PDF

Description
542 Srp Arh Celok Lek Sep-Oct;142(9-10): DOI: /SARH P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: Ефикасност и сигурност балон-валвулопластике у лечењу пулмоналне

Please download to get full document.

View again

of 5
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Taxes & Accounting

Publish on:

Views: 30 | Pages: 5

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
542 Srp Arh Celok Lek Sep-Oct;142(9-10): DOI: /SARH P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: Ефикасност и сигурност балон-валвулопластике у лечењу пулмоналне стенозе код деце и адолесцената Војислав Парезановић 1,2, Милан Ђукић 1,2, Сања Џелебџић 2, Тамара Илисић 2, Игор Стефановић 2, Горан Вукомановић 2, Ида Јовановић 1,2, Слободан Илић 1,2, Ирена Вулићевић 2, Јасна Калањ 2 1 Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија; 2 Универзитетска дечја клиника, Београд, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод Сте но за плућ не ар те ри је (СПА) је уро ђе на ср ча на ма на ко ја се ја вља с уче ста ло шћу до 10% свих ових ма на. Ба лон-вал ву ло пла сти ка (БВП) је ме то да из бо ра у ле че њу СПА у по след њих три десе так го ди на. Циљ ра да Циљ ра да је био да се про це не успе шност ме то де на осно ву сред њо роч ног кли нич ког пра ће ња и сигурност БВП на осно ву соп стве ног ма те ри ја ла. Ме то де ра да Сту ди јом је об у хва ће но 88 бо ле сни ка са ди јаг но зом СПА, ко ји су свр ста ни у три гру пе на осно ву те жи не обо ље ња. Бо ле сни ци су та ко ђе по де ље ни у две уз ра сне гру пе ра ди испи ти ва ња уче ста ло сти ком пли ка ци ја. Ана ли зи ра ни су хе мо ди нам ски па ра ме три на ин тер вент ној ка те те ри за ци ји и ехо кар ди о граф ски па ра ме три не по сред но пре, ча со ва по сле БВП и на кра ју кли нич ког пра ће ња. Ре зул та ти Бо ле сни ци су у про се ку има ли 3,75±4,3 го ди не (уз раст од 20 да на до 17 го ди на). Од мах на кон ди ла та ци је код свих бо ле сни ка до шло је до зна чај ног сма ње ња сред њег гра ди јен та при ти ска пре ко плућ не вал ву ле. Утвр ђе но је ви со ко ста ти стич ки зна чај но сма ње ње вред но сти гра ди јен та при ти ска пре ко плућ не вал ву ле на кон БВП у све три гру пе ис пи та ни ка (p 0,001). Ком пли ка ци је то ком ка те те ри за ци је нај че шће су се ја вља ле у мла ђој уз ра сној гру пи (вен три ку лар на та хи кар ди ја 4,5%; су пра вен три ку лар на та хи кар ди ја 6,8%). Ин ци ден ци ја по ја ве зна чај не ин су фи ци јен ци је плућне вал ву ле по сле ди ла та ци је би ла је 6,6% и до ми нант но се ја вља ла код де це уз ра ста до 12 ме се ци. Код 87 бо ле сни ка (98,9%) СПА је от кло ње на на кон БВП и то ком пе ри о да кли нич ког пра ће ња ни је би ло зна чај не ре зи ду ал не сте но зе. За кљу чак БВП је сигурна и ефи ка сна ме то да ле че ња изо ло ва не СПА код де це. Под јед на ко је сигур на и ефи ка сна ка ко у ле че њу бла гих и уме ре них сте но за, та ко и код нај те жих об ли ка обо ље ња у свим уз ра сним гру па ма бо ле сни ка. Кључ не ре чи: ба лон-вал ву ло пла сти ка; пул мо нал на сте но за; де ца Correspondence to: Vojislav PAREZANOVIĆ Univerzitetska dečja klinika Tiršova 10, Beograd Srbija УВОД Сте но за плућ не ар те ри је (СПА) се ја вља код 6 10% осо ба с уро ђе ним ср ча ним ма на ма [1, 2]. Су же ње плућ не вал ву ле до во ди до оп тере ће ња де сне ко мо ре ср ца при ти ском, услед че га на ста је хи пер тро фи ја де сне ко мо ре. Хи рур шка вал во то ми ја је био основ ни вид ле че ња СПА до го ди не. У послед њих 30 го ди на су ве ре ни на чин ле че ња СПА је ба лон-пул мо нал на вал ву ло пла стика (БВП), ко ју је у ме ди цин ску прак су увео Кан са са рад ни ци ма го ди не [3, 4]. Прва БВП у на шој зе мљи ура ђе на је на Универ зи тет ској деч јој кли ни ци у Бе о гра ду ју на го ди не (С. Си ме у но вић и са рад ни ци), све га три го ди не по сле пр ве ова кве ин тервен ци је у све ту [5]. Пре ма по да ци ма из ли те ра ту ре, по зна то је да је БВП ме то да из бо ра у ле че њу уме ре но те шких и те шких сте но за ка ко код но во рођен ча ди и де це, та ко и код од ра слих [1, 4, 5, 6]. Ре зул та ти свет ских сту ди ја у прет ходне три де це ни је по ка зу ју број не пред но сти БВП у од но су на кла сич ну хи рур ги ју тешких пул мо нал них сте но за у по гле ду ис хода, ком пли ка ци ја, ду жи не хо спи та ли за ци је и сте пе на ре зи ду ал не сте но зе и ин су фи цијен ци је. ЦИЉ РАДА Циљ сту ди је је био да се на соп стве ном узорку ана ли зи ра успе шност БВП у ко нач ној корек ци ји те шке СПА на осно ву сред њо роч ног пе ри о да кли нич ког пра ће ња, од но сно изостанка потребе за хи рур шком ин тер вен цијом и зна чај не ре зи ду ал не сте но зе. Та ко ђе, циљ је био да се ана ли зи ра сигурност ме то де на осно ву уче ста ло сти и те жи не ком пли каци ја то ком из во ђе ња ин тер вен ци је. МЕТОДЕ РАДА У ову ре тро спек тив ну сту ди ју укљу че но је 88 бо ле сни ка уз ра ста од 20 да на до 17 го ди- Srp Arh Celok Lek Sep-Oct;142(9-10): на са ди јаг но зом СПА ко ји су ле че ни при ме ном БВП од до го ди не у Уни вер зи тет ској деч јој клини ци у Бе о гра ду. Ди јаг но за и те жи на СПА од ре ђе ни су на осно ву кли нич ког пре гле да, ехо кар ди о граф ског на ла за и хемо ди нам ских па ра ме та ра ме ре них то ком ка те те ри заци је. У сту ди ју су укљу че ни бо ле сни ци код ко јих је на ехо кар ди о граф ском пре гле ду из ме рен гра ди јент прити ска (ПГ) пре ко плућ не вал ву ле (ПВ) ве ћи од 50 mm Hg. Об у хва ће не су са мо осо бе с изо ло ва ном СПА или при дру же ним ано ма ли ја ма ма њег хе мо ди нам ског знача ја (ма ли атри јал ни сеп тал ни де фект ASD, вен трику лар ни сеп тал ни де фект VSD или duc tus ar te ri o sus per si stens DAP). Ана ли зи ра ни су ехо кар ди о граф ски па ра ме три не по сред но пре при ме не БВП, ча сова по сле ин тер вен ци је и ре зул та ти с по след њег контрол ног пре гле да. Код свих бо ле сни ка ана ли зи ра ни су сле де ћи па ра ме три: ПГ пре ко ПВ, по ја ва ин су фици јен ци је ПВ по сле ди ла та ци је и те жи на при дру же не три ку спид не ре гур ги та ци је (ТР). Зна чај ном ин су фици јен ци јом ПВ и ТР сма тра ли смо ин су фи ци јен ци ју 2/4. Од по да та ка с ка те те ри за ци је ана ли зи ра ни су си стол ни при ти сак де сне ко мо ре, си стол ни при ти сак у плућној артерији и ПГ пре ко ПВ пре и по сле ин тервен ци је, као и ком пли ка ци је за вре ме ин тер вен ци је Та бе ла 1. Гра ди јент при ти ска (ПГ) раз ли ке у ме ре њу ехо кар дио граф ски (ЕХО) и то ком ка те те ри за ци је (КАТ) Table 1. Pressure gradient (PG) measurement of differences depending on use of echocardiography (ECHO) or catheterization (CAT) Стеноза Stenosis Блага Mild Умерено тешка Moderate Тешка Severe ПГ пре / PG before Средњи ПГ (mm Hg) Mean PG (mm Hg) ЕХО ECHO КАТ CAT Група III (Group III) Група II (Group II) Група I (Group I) ПГ после / PG after Гра фи кон 1. Ре зи ду ал ни гра ди јент при ти ска (ПГ) пре ко плућ не вал ву ле ме рен то ком ка те те ри за ци је у гру па ма бо ле сни ка пре ма те жи ни сте но зе Graph 1. Residual pressure gradient (PG) across the pulmonary valve measured by catheterization among groups of patients according to the severity of stenosis Група I блага стеноза; Група II умерено тешка стеноза; Група III тешка стеноза Group I mild stenosis; Group II moderate stenosis; Group III severe stenosis (вен три ку лар на та хи кар ди ја ВТ, су пра вен три ку ларна та хи кар ди ја СВТ). Бе ле же не су и при дру же не анома ли је (ASD, VSD, DAP). Бо ле сни ци су кли нич ки пра ће ни просечно 2,93±1,98 го ди на (од ме сец да на до се дам го ди на). По сле ана лизи ра ња ре зул та та ис пи ти ва не по пу ла ци је, бо ле сни ци су свр ста ни у три гру пе на осно ву те жи не сте но зе, одно сно на осно ву вред но сти ПГ пре ко ПВ до би је ног директ ном ма но ме три јом (ка те те ри за ци јом) не по сред но пре ди ла та ци је. Та ко су пр ву гру пу чи ни ли ис пи та ници код ко јих је ПГ био mm Hg (бла га сте но за), дру гу гру пу бо ле сни ци са ПГ mm Hg (уме ре но те шка сте но за), а тре ћу гру пу осо бе са ПГ ве ћим од 101 mm Hg (те шка сте но за). У сва кој гру пи ана ли зи ра ни су ре зул та ти до би је ни ехо кар ди о граф ским и ан ги о- граф ским пре гле дом. Ра ди ис пи ти ва ња уче ста ло сти ком пли ка ци ја, бо ле сни ци су та ко ђе раз вр ста ни у две уз ра сне гру пе, где су пр ву чи ни ла де ца уз ра ста до 12 ме се ци, а дру гу бо ле сни ци уз ра ста од 13 ме се ци до 17 го ди на. У ста ти стич кој об ра ди по да та ка ко ри шћен је софтвер ски про грам SPSS Кон ти ну и ра не ва ри ја бле су из ра же не као сред ња вред ност са стан дард ном де вија ци јом. Ка те го ри јал не ва ри ја бле су из ра же не у ви ду про це на та. У об ра ди су ко ри шће ни χ 2 -тест, Сту дентов t-тест упа ре них узо ра ка (Pa i red-sam ples T Test) и post-hoc тест ви ше стру ких по ре ђе ња (Post-Hoc Mul tiple Com pa ri sons Test). За про це ну изостанка потребе за хируршком интервенцијом ко ри шће на је Ка план Ма је ро ва (Ka plan Me i er) ана ли за. У свим те сто ви ма ста ти стич ка зна чај ност је де фи ни са на као p 0,05. РЕЗУЛТАТИ Сту ди јом су об у хва ће не 33 де вој чи це (37,5%) и 55 деча ка (62,5%), ко ји су у про се ку има ли 3,75±4,3 го ди не (уз раст од 20 да на до 17 го ди на). Ме ђу бо ле сни ци ма би ло је 35 де це мла ђе од го ди ну да на (39,7%), док су 53 бо ле сни ка (60,3%) би ла уз ра ста од 13 ме се ци до 17 годи на. Нај че шћа при дру же на уро ђе на ср ча на ма на био је ASD, ко ји је за бе ле жен код 33 бо ле сни ка (35,2%), али су све ано ма ли је би ле ма њег хе мо ди нам ског зна ча ја (ни су зах те ва ли хи рур шку ко рек ци ју ма не). Вредности ПГ до би је не раз ли чи тим ме то да ма (ехокар ди о гра фи ја и ан ги о гра фи ја) пре ди ла та ци је при каза не су у та бе ли 1. На осно ву ПГ пре ко ПВ из ме ре ног то ком ка те тери за ци је ср ца, сви бо ле сни ци су свр ста ни у три групе. Гру пу са бла гом сте но зом чи нио је 21 бо ле сник (23,9%), у гру пи с уме ре но те шком сте но зом би ло је 55 ис пи та ни ка (62,5%), док је гру пу с те шком сте но зом чи ни ло 12 бо ле сни ка (13,6%). По ре ђе њем ПГ пре ко ПВ пре и по сле ин тер вен ци је на осно ву ехо кар ди о граф ских и ан ги о граф ских на ла за до би је ни су сле де ћи ре зул та ти (Гра фи кон 1): по сто ји ви со ко ста ти стич ки зна чај но сма ње ње ПГ пре ко ПВ на кон БВП код бо ле сни ка са бла гом и уме ре но те шком сте но зом (p 0,001). Код бо ле сни ка с те шком сте но зом 544 Парезановић В. и сар. Ефикасност и сигурност балон-валвулопластике у лечењу пулмоналне стенозе код деце и адолесцената Група III (Group III) Група II (Group II) Група I (Group I) Функција расподеле преживљавања Survival distribution function 0 ПГ пре / PG before ПГ после / PG after ПГ крај / PG follow-up Гра фи кон 2. Ре зи ду ал ни гра ди јент при ти ска (ПГ) пре ко плућ не вал ву ле ме рен ехо кар ди о граф ски у гру па ма бо ле сни ка пре ма тежи ни сте но зе Graph 2. Residual pressure gradient (PG) across the pulmonary valve measured by echocardiography among groups of patients according to the severity of stenosis Та бе ла 2. Ком пли ка ци је ба лон-пул мо нал не вал ву ло пла сти ке (БПВ) у уз ра сним гру па ма Table 2. Complications of balloon valvuloplasty (BPV) in the age groups Узраст Age 0 12 месеци 0 12 months 13 месеци 18 година 13 months 18 years Компликације (%) Complications (%) ВТ/VT СВТ/SVT ПИ/PI ВТ вен три ку лар на та хи кар ди ја; СВТ су пра вен три ку лар на та хи кар ди ја; ПИ пул мо нал на ин су фи ци јен ци ја VT ventricular tachycardia; SVT supraventricular tachycardia; PI pulmonary insufficiency та ко ђе је до шло до зна чај ног сма ње ња ПГ (p 0,01). Пре ин тер вен ци је по сто ја ла је ста ти стич ки зна чај на раз лика у ПГ пре ко ПВ из ме ђу гру пе са бла гом и уме ре ном сте но зом (p=0,032), као и из ме ђу гру пе са бла гом и те шком сте но зом (p 0,001). По сле ин тер вен ци је ни је уоче на ста ти стич ки зна чај на раз ли ка у ре зи ду ал ном ПГ пре ко ПВ из ме ђу гру па (Гра фи ко ни 1 и 2). Нај ве ћи број ком пли ка ци ја за вре ме ка те те ри за ци је од но сио се на те же по ре ме ћа је рит ма (ВТ 4,5%; СВТ 6,8%), и то углав ном код нај мла ђих бо ле сни ка. У свим овим слу ча је ви ма по ре ме ћа ји рит ма успе шно су меди ка мент но пре о бра ће ни у си ну сни ри там (Та бе ла 2). По сле БВП хе мо ди нам ски зна чај на ин су фи ци јенци ја ПВ нај че шће се ја вља ла код де це уз ра ста до 12 ме се ци (7,9%). Укуп на ин ци ден ци ја ин су фи ци јен ци је ПВ по сле ди ла та ци је би ла је 6,6%. Ни је уоче на ста тистич ки зна чај на раз ли ка у уче ста ло сти по ја ве ин су фици јен ци је ПВ по сле ди ла та ци је из ме ђу гру па бо ле сника из дво је них пре ма те жи ни сте но зе (p=0,262). То ком кли нич ког пра ће ња сте пен плућ не ин су фи ци јен ци је ни је се зна чај ни је ме њао. Зна чај на ТР пре ди ла та ци је за бе ле же на је код 32,2% бо ле сн
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks