DINAR, BALKANICO OR EURO: A VAR ANALYSIS OF OPTIMUM CURRENCY AREA DINAR, BALKANIKO ILI EVRO: ANALIZA OPTIMALNOG VALUTNOG PODRUČJA VAR MODELOM - PDF

Description
DINAR, BALKANICO OR EURO: A VAR ANALYSIS OF OPTIMUM CURRENCY AREA DINAR, BALKANIKO ILI EVRO: ANALIZA OPTIMALNOG VALUTNOG PODRUČJA VAR MODELOM Nikola Tasić, assistant professor Faculty of State Administration,

Please download to get full document.

View again

of 13
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Graphic Art

Publish on:

Views: 33 | Pages: 13

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
DINAR, BALKANICO OR EURO: A VAR ANALYSIS OF OPTIMUM CURRENCY AREA DINAR, BALKANIKO ILI EVRO: ANALIZA OPTIMALNOG VALUTNOG PODRUČJA VAR MODELOM Nikola Tasić, assistant professor Faculty of State Administration, Megatrend University Belgrade Vladimir Vučković, associate professor Faculty of Geoeconomics, Megatrend University Belgrade Abstract: This paper analyzes potentials for monetary cooperation and integration in Southeast Europe. We apply structural VAR model in order to recover supply and demand shocks and to determine the degree of business cycles synchronization. Our results are in line with previous research on the region: economic cycles are relatively weekly correlated. This indicates relatively high costs of monetary integration and abandonment of independent exchange rate policy for countries in the sample. KEY WORDS: SOUTHEAST EUROPE, COMMON CURRENCY, EXCHANGE RATE REGIME Apstrakt: U radu analiziramo potencijale za monetarnu saradnju/integraciju država Jugoistočne Evrope. Primenjujemo strukturni VAR model sa ciljem razdvajanja šokova na strani ponude i tražnje i utvrđivanja stepena sinhronizacije privrednih ciklusa među zemljama. Rezultati uglavnom potvrđuju zaključke sličnih radova koji sagledavaju region: privredni ciklusi su slabo povezani, što ukazuje na relativno visoke troškove monetarne integracije posmatranih zemalja i eventualnog napuštanja politike deviznog kursa. KLJUČNE REČI: JUGOISTOČNA EVROPA, JEDINSTVENA VALUTA, REŽIM DEVIZNOG KURSA 1. UVOD Danas je operativno nekoliko regionalnih monetarnih unija, a radi se i na osnivanju novih. Najpoznatija i najznačajnija je nesumnjivo Ekonomska i monetarna unija (EMU) koja funkcioniše u okviru Evropske unije. Čini je 16 zemalja Evropske unije (Austrija, Belgija, Finska, Grčka, Holandija, Francuska, Kipar, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Malta, Portugal, Slovačka, Slovenija i Španija) i to je područje na kome živi oko 330 miliona stanovnika. U Ekonomskoj i monetarnoj uniji Centralne Afrike funkcioniše CFA franak, zajednička valuta šest zemalja (Centralnoafričke Republike, Čada, Ekvatorijalne Gvineje, Gabona, Kameruna i Konga). U Zapadnoafričkoj ekonomskoj i monetarnoj uniji, koju čine: Benin, Burkina Faso, Gvineja Bisao, Mali, Niger, Obala Slonovače, Senegal i Togo, cirkuliše valuta istog naziva (CFA franak). Članice Valutne unije Istočnih Kariba su Angvila, Antigva i Barbuda, Dominika, Grenada, Montserat, Sent Kits i Nevis, Santa Lucija i Sent Vinsent i Grenadini, a zajednička valuta ovih država je Istočnokaripski dolar. Kad je reč o budućim monetarnim unijama, najviše je postignuto u okviru Zalivskog saveta za saradnju, pošto su Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein i Katar najbliži sporazumu o uvođenju zajedničke valute (prvobitno je to trebalo da se desi godine, ali je nedavno objavljeno da se uvođenje nove valute odlaže za godinu). Na nivou predloga, ideje i rane inicijative su neki angažmani u vezi sa monetarnim integracijama u gotovo svim delovima sveta: Latinskoj Americi (u okviru MERCOSUR), Južnoj Aziji (u ASEAN), Istočnoj Africi, pa i u Severnoj Americi (predlaže se uvođenje amera zajedničke valute SAD, Kanade i Meksika). 1 Kada su države Jugoistočne Evrope u pitanju, one su, od početka tranzicionog perioda, istakle članstvo u Evropskoj uniji za svoj strateški cilj, a neke su u međuvremenu i uspele da ostvare taj cilj. Nakon sticanja statusa člana Evropske unije, države moraju da, u neprecizno određenom roku, zamene nacionalne valute evrom. Mnoge države bile su deo veće federativne celine (SFRJ), sa zajedničkom valutom. Stoga se može postaviti pitanje: da li bi u periodu koji će prethoditi usvajanju evra, monetarna saradnja između manje razvijenih evropskih zemalja, oličena u uspostavljanju regionalne zone fiksnih kurseva ili čak jedinstvene valute, bila svrsishodno rešenje? Aktuelna ekonomska kriza dodatno naglašava značaj ovog pitanja, s obzirom na to da će privredni problemi i nemogućnost da se dosadašnjim mehanizmima optimalno upravlja privredom, neizbežno voditi promeni ekonomske politike. Da li bi monetarna saradnja između manje razvijenih evropskih zemalja bila svrsishodno rešenje? U analizi istražujemo odgovor na prethodna pitanja imajući u vidu sledeće države: Srbiju, Albaniju, Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku, Makedoniju i Rumuniju. 2 Tri države su već u EU (Mađarska, Rumunija i Bugarska), a ostale su povezane u CEFTA integraciji. Monetarne politike i režimi deviznog kursa posmatranih zemalja u tranzicionom periodu formirani su nezavisno, prema nacionalnim preferencijama. Pored toga, politike su često tokom vremena menjane. Kao rezultat proistekli su šaroliki monetarni okviri na relativno malom evropskom prostoru. 1 O prošlim, aktuelnim i budućim monetarnima unijama videti u [3]. 2 U formalnom smislu, Mađarska ne pripada regionu Jugoistočne Evrope, ali smo ovu državu uključili u analizu kako bi dobili kvalitetnije zaključka sa aspekta stepena razvijenosti i integrativnih dostignuča različitih zemalja. Zbog nedostatka podataka, iz analize su izostavljeni Bosna i Hercegovina i Crna Gora. De facto, Srbija, Rumunija, Mađarska i Albanija primenjuju plivajući kurs (manje ili više rukovođeni u režimu ciljanja inflacije), Makedonija i Hrvatska režim fiksnog deviznog kursa, a Bugarska valutni odbor. 3 Dakle, države su fiksirale devizni kurs na konvencionalni način ili valutnim odborom (Makedonija, Hrvatska, Bugarska) ili su se opredelile za plivajući kurs nacionalne valute (Srbija, Albanija, Rumunija i Mađarska). Ipak, često se i u ovoj drugoj grupi ispoljava strah od plivanja i izraženo upravljanje nivoom i putanjom deviznog kursa u praksi, što potvrđuje i ponašanje centralnih banaka od početka izbijanja svetske krize. Postavlja se pitanje: šta bi države Jugoistočne Evrope izgubile, a šta dobile odustajanjem od autonomije u vođenju monetarne politike? Nacionalna monetarna politika prestaje da bude autonomna bilo da države međusobno fiksiraju kurseve ili da usvoje jedinstvenu regionalnu valutu. Kada su nedostaci u pitanju, oni dominantno proističu iz činjenice da država po definiciji gubi mogućnost da samostalno određuje kamatne stope, devizni kurs i ponudu novca. Monetarna politika regiona se sprovodi na nivou regionalne centralne banke. Proizlazi da monetarna politika ne može da bude prilagođena potrebama nacionalnog privrednog ciklusa (kao amortizer šoka kroz promene kamatnih stopa ili deviznih kurseva). Iako fiskalna politika ostaje u domenu nacionalnih ekonomskih vlasti, u monetarnoj integraciji postaje vezana zacrtanim i nepromenljivim parametrima u monetarnoj oblasti. Na primer, fiskalna ekspanzija ne može biti praćena restriktivnijom monetarnom politikom, pa se ne može računati sa tim da će centralna banka neutralisati efekte fiskalnih mera. Prednosti monetarne integracije proističu iz neutralisanja komponente kursnog rizika iz privrednog sistema. Preduzetnici, banke i stanovništvo mogu rasterećenije da procenjuju buduće rizike, iz kamatnih stopa se gubi premija kursnog rizika, a smanjuju se i transakcioni troškovi konverzije različitih valuta. Ipak, ne treba da se zanemari da se pozitivni efekti ostvaruju u meri u kojoj je regionalna valuta kvalitetnija od (napuštene) nacionalne; ukoliko ona nije kvalitetnija, onda navedeni rizici i troškovi mogu da budu i povećani. Valja naglasiti da se koristi od monetarne integracije ogledaju i u očekivanom porastu trgovine unutar regiona, što je posledica jeftinijih i stabilnijih odnosa između zemalja koje čine valutnu uniju. 4 Kada se govori o optimalnim valutnim zonama i monetarnim unijama, treba da se ima u vidu da države koje formiraju uniju mogu da konvergiraju u različitim aspektima nakon određenog vremena članstva u uniji. Dakle, čak i ako se zemlje prema zacrtanim kriterijumima ne kvalifikuju za formiranje valutne unije, približavanja mogu vremenom da postanu značajna, pa da se pokaže da su uslovi ispunjeni ex post iako ex ante zemlja ne pripada optimalnom valutnom području. Ostatak rada je organizovan u četiri dodatna poglavlja. Sledeće poglavlje prikazuje podatke koje ćemo koristiti u empirijskoj analizi. Metodologija je predstavljena u poglavlju 3, rezultati analize su predstavljeni u poglavlju 4, dok su zaključna razmatranja prikazana u poglavlju 5. 3 Podaci de facto klasifikacije režima deviznih kurseva Međunarodnog monetarnog fonda preuzeti sa adrese: 4 Sada već klasičan rad iz ove oblasti [8] pokazuje da se trgovina između integrisanih zemalja može utrostručiti, uz istovremeno povećanje dohotka i nesmanjenje obime trgovine sa zemljama izvan integracije. Prosečni međugodišnji rast indeksa cena 2. PODACI Podaci o realnom BDP i indeksu cena prikupljeni su iz izvora nacionalnih statističkih zavoda i centralnih banaka, IFS baze podataka Međunarodnog monetarnog fonda i baze podataka EuroStat. Analiza će biti primenjena na period od prvog tromesečja godine do četvrtog tromesečja godine. Podaci su reindeksirani tako da prosek tokom godine uzima vrednost 100 za obe promenljive za sve zemlje u uzorku. Kako podaci o realnom BDP na tromesečnom nivou nisu dostupni za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, ove zemlje nisu uključene u analizu. Grafikon 1. prikazuje prosečne stope rasta realnog BDP i indeksa cena za posmatrane zemlje. Rast je izračunat kao povećanje u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, a prikazani su proseci od prvog tromesečja do četvrtog tromesečja godine (u zavisnosti od dostupnosti podataka za svaku od zemlja u uzorku). Grafikon 1. Rast i inflacija 35% 30% 25% 20% 15% Srbija Rumunija 10% 5% EMU Hrvatska Mađarska Makedonija Bugarska Albanija 0% 02% 03% 03% 04% 04% 05% 05% 06% 06% 07% Prosečni međugodišnji rast realnog BDP-a Uočavaju se različite stope inflacije, a po rastu cena iskaču Srbija i Rumunija sa inflacijama od preko 20%, dok ostale zemlje imaju inflaciju manju od 10%. Treba podsetiti da su ove dve zemlje u režimu ciljanja inflacije i u programu sa MMF. Takođe, uočavamo i različite stope privrednog rasta. U rastu BDP prednjače Albanija, Bugarska, Srbija i Rumunija, dok EMU beleži najniže stope rasta. 5 Albanija i Bugarska, za razliku od Srbije i Rumunije, beleže visoke stope rasta uz niski rast cena. Sa druge strane, Srbija i Rumunija beleže visoke stope privrednog rasta, ali uz visok rast cena. Makedonija, Hrvatska i Mađarska su u zoni srednjeg ekonomskog rasta i srednjeg rasta cena. Među njima najbolje rezultate beleži Makedonija (koja ima najviši rast BDP i najniži rast cena), dok najlošije rezultate beleži Mađarska (koja ima najniži rast BDP i najviši rast cena). 5 Vredi ilustrovati koliko podaci mogu da prevare : ukoliko je verovati podacima sa prethodnog grafikona, najbolje privredno okruženje je u Albaniji. Sa prethodnog grafikona se jasno vidi da Albanija prednjači u privrednom rastu (što ukazuje na visok poslovni potencijal) i da ima najniži rast cena (što ukazuje na makroekonomsku stabilnost i mogućnost predvidivosti). Međutim, realnost je drugačija, pa ostaje sumnja koliko su sami podaci o Albaniji, pa i naša analiza, verodostojni. 3. METODOLOGIJA Odnosi šokova biće sagledani kroz VAR model koji omogućava detaljnu analizu šokova ponude i tražnje za svaku zemlju. Ovaj model omogućava da pretpostavimo da će šokovi ponude imati različit efekat na privredu od šokova tražnje. Naime, model može biti konstruisan tako da samo šokovi ponude imaju dugoročan efekat i na privredni rast i na cene, dok šokovi na strani tražnje imaju trajan efekat samo na cene, kao što ukazuje teorijski model agregatne ponude i agregatne tražnje. U radovima [3] i [2] razvijeni su strukturni vektorski autoregresioni model (VAR) za identifikovanje stepena simetrije u efektima fundamentalnih privrednih poremećaja. Ovaj metod je potom postao najvažniji pravac u istraživanju kvalifikovanosti država za članstvo u monetarnoj uniji, kao i za ispitivanje koristi koje zemlje mogu imati od takve unije. VAR predstavlja statistički metod koji nam omogućava da ocenimo uticaj nepredviđenih događaja (šokova) na druge odabrane ekonomske promenljive. Cilj je da se razdvoje poremećaji potekli na strani ponude i tražnje i da se potom sagleda koliko su ti poremećaji blisko povezani (korelisani) među zemljama. Posmatrana zavisna promenjiva na strani šoka ponude je realni bruto domaći proizvod (BDP), a na strani tražnje indeks cena. Model polazi od preliminarnog testiranja logaritma realnog BDP (koji označavamo sa y) i logaritma indeksa cena (p), kojim je utvrđeno da su ove promenljive jedinični koren, dok su njihove promene u odnosu na prethodni period stacionarne. Zajednički proces ovih promenljivih (tj. njihovih promena) definišemo kao X, i on može biti prikazan kao beskonačan pokretan prosek vektora dve promenljive (y i p) i strukturnih šokova tražnje i ponude ( d, s ). Sledeća jednačina formalizuje odnos između promenljivih: X t yt pt a i 11i 12i L i 0 a21 i a22 i a dt = st i 0 L, (1) i Ai t i gde t predstavlja vremenski period, L predstavlja lag operator, A i predstavlja funkciju impulsnog odziva (odgovora) šokova na elemente vektora X t, dok dt i st predstavljaju nezavisne šokove tražnje i ponude koji imaju odliku bele buke (white noise). Šokovi su normalizovani tako da var( t ) = I, gde je I jedinična matrica. Da bi izolovali i razdvojili šokove, kao što je navedeno, pretpostavlja se da šok tražnje nema efekata na privrednu aktivnost u dugom roku. Stoga, kumulativni efekat šoka tražnje na promenu logaritma realnog BDP ( y t ) mora biti jednak nuli, a to formalno prikazujemo sledećom pretpostavkom: a11 i 0. (2) i 0 Šokovi na strani ponude i tražnje mogu biti izolovani primenom VAR modela. Optimalan broj docnji odabran je koristeći AIC i SBIC kriterijum, tako da greške ocenjivanja u što većoj meri prate normalnu raspodelu. 4. REZULTATI Sledeći grafikon prikazuje funkcije impulsnog odziva dobijene primenjujući prethodno objašnjenu metodologiju. Prvi panel prikazuje kako cene reaguju na šok ponude, drugi kako cene reaguju na šok tražnje, dok treći prikazuje kako BDP reaguje na šok ponude. Grafikon 2. Odgovor na šokove 1) odgovor cena na šok ponude 2) odgovor cena na šok tražnje ) odgovor BDP na šok ponude Srbija Albanija Bugarska Hrvatska Mađarska Makedonija Rumunija EMU Kao što panel 1. u grafikonu 2. pokazuje, šok ponude dovodi do povećanja indeksa cena u polovini zemalja, dok je u preostaloj polovini zemalja efekat suprotan. Šok ponude ima negativan uticaj na cene u Albaniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji. Šok u Rumuniji je negativan i opada, a u 20-om periodu ima vrednost od -0,1. 6 Vrednost u ostalim zemljama sa negativnim šokom se kreće od -0,003 do -0,022 u 20-om periodu (tromesečju). Od zemalja u kojima šok ponude ima pozitivan uticaj na indeks cena izdvajamo Srbiju, u kojoj je odgovor indeksa cena na šok ponude uvek iznad odgovora u drugim zemljama. Kao i u drugim zemljama, šok u Srbiji se zaustavlja, i to na kumulativnoj vrednosti od oko 0,023. Panel 2. u istom grafikonu ukazuje da šok tražnje dovodi do povećanja indeksa cena u svim zemljama koje posmatramo. Šok tražnje ima najjači uticaj u Srbiji i Rumuniji, što se iz grafikona jasno vidi. Dakle, povećanje tražnje se najviše odražava na rast cena u Srbiji i 6 Funkcija impulsnog odziva pokazuje ponašanje zavisne promenjive u budućim periodima pod pretpostavkom da se uticaj drugih faktora (osim nezavisne promenljive, tj. šoka na strani tražnje ili ponude) neće menjati. Rumuniji. Zanimljivo je da ove dve zemlje ciljaju inflaciju i da imaju politiku deviznog kursa koja je u najmanjoj meri vezana za evro. Panel 3, koji prikazuje odgovor realnog BDP na šok ponude, potvrđuje nalaze koji se odnose na cene. Naime, odgovor realnog BDP na šok ponude u EMU je mnogo stabilniji u poređenju sa ostalim zemljama. Takođe, odgovor na šok u EMU relativno brzo dostigne dugoročnu vrednost. Šok ponude jedino u Mađarskoj dovodi do smanjenja BDP, što je u suprotnosti sa teoretskim očekivanjima. Šok ponude ima najjači pozitivni uticaj u Albaniji. Prisetimo se da iz polazne pretpostavke u jednačini (2) sledi da su efekti šokova tražnje na BDP u dugom roku jednaki nuli. Grafikon 3. prikazuje odgovore na šokove koji vremenom po zemljama gravitiraju ka nuli. Najevidentnije je da šok u EMU, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji gravitira ka 0, dok šokovi tražnje u ostalim zemljama nastavljaju da utiču na BDP i nakon 20. tromesečja. Šokovi u drugim zemljama takođe gravitiraju ka 0, ali je to manje evidentno zbog varijacija unutar godine. Grafikon 3. Odgovor realnog BDP na šok tražnje Srbija Albanija Bugarska Hrvatska Mađarska Makedonija Rumunija EMU Iz analize koja sagledava odgovor na šokove sledi da su posmatrane zemlje nestabilne u poređenju sa EMU. Šokovi u EMU su znatno manji i, što je važnije, brzo dostignu dugoročne vrednosti. Nasuprot tome, šokovi u ostalim zemljama imaju znatan uticaj i nakon određenog vremena, a uticaj nastavlja da varira iz perioda u period. U radu [9] takođe su korišćeni tromesečni podaci i utvrđena su slična kretanja za zemlje Istočne Evrope. Naime, odgovori na impulse za EMU imaju mnogo manje lomova u poređenju sa odgovorima na impulse za zemlje Istočne Evrope. Stoga, naša analiza potvrđuje prethodnu literaturu. Prethodna analiza sagledala je kako cene i BDP po zemljama odgovaraju na hipotetičke šokove ponude i tražnje. Sada se okrećemo analizi koja sagledava korelaciju ostvarenih šokova između zemalja. Sledeće tabele (1. i 2.) prikazuju korelacije šokova ponude i šokova tražnje po zemljama. Prvo predstavljamo korelacije šokova ponude u tabeli 1. Iz tabele 1. vidimo da su šokovi ponude u EMU statistički značajno korelisani samo sa šokovima u Mađarskoj, a njihova veza je pozitivna. Šokovi u Srbiji su pozitivno i statistički značajno korelisani sa šokovima u Rumuniji i Hrvatskoj. Od ostalih zemalja, pozitivna korelacija postoji još jedino između Hrvatske i Bugarske. Negativna korelacija je prisutna između Hrvatske, sa jedne, i Mađarske i Makedonije sa druge strane. Tabela 1. Korelacije šokova ponude Srbija Albanija Bugarska Hrvatska Mađarska Makedonija Rumunija Srbija 1 Albanija Bugarska Hrvatska ** ** 1 Mađarska * 1 Makedonija * Rumunija *** EMU ** ** Napomena: * označava statističku značajnost na nivou poverenja od 15%, ** na nivou poverenja od 10%, a *** na nivou poverenja od 5%. Iz tabele 2. vidimo da su šokovi tražnje u EMU statistički značajno korelisani jedino sa šokovima u Hrvatskoj. Šokovi tražnje u Srbiji nisu statistički značajno korelisani sa šokovima u preostalim zemljama. Korelacija Bugarske, Mađarske i Hrvatske je pozitivna i statistički značajna na različitim nivoima poverenja. Tabela 2. Korelacije šokova tražnje Srbija Albanija Bugarska Hrvatska Mađarska Makedonija Rumunija Srbija 1 Albanija Bugarska Hrvatska *** 1 Mađarska * ** 1 Makedonija * Rumunija EMU ** Napomena: * označava statističku značajnost na nivou poverenja od 15%, ** na nivou poverenja od 10%, a *** na nivou poverenja od 5%. Takođe smo izračunali i korelacije šokova ponude i tražnje posmatranih zemalja sa šokovima ponude i tražnje EMU, gde vrednosti šokova za EMU uzimaju vrednosti iz prethodnog perioda. Ovo znači da dozvoljavamo da se šokovi iz EMU prošire na region tek u sledećem tromesečju, što je ispravna teoretska pretpostavka. Koristeći podatke iz prethodne dve tabele i pomenutih proračuna za šokove iz prethodnog perioda, konstruišemo grafikon 4. koji prikazuje korelacije šokova zemalja sa EMU. Panel 1. prikazuje korelacije šokova ponude i tražnje za navedene zemlje sa EMU za ovaj period, dok panel 2. prikazuje iste korelacije ali sa šokovima iz EMU iz prethodnog perioda. Horizontalna osa prikazuje korelacije šokova tra
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks