Cvece zla

Description
Bodler

Please download to get full document.

View again

of 12
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 7 | Pages: 12

Extension: DOC | Download: 0

Share
Transcript
  Cveće zla – les Fleurs du Mal  Stvari se poprilično menjaju u trenutku kada Bodler, za drugo izdanje zbirke (1861) u relativnopregledan sled ciklusa iz izdanja 185 (u okviru kojeg !ama vodi lu, a lo #obuni i $inu kaola%nim re&enjima, dok Smrt čini jedino pravo is'odi&te puta  ciklusi Splin i ideal, Cveće zla,Pobuna, Vino i Smrt  ), ubacuje ciklus Pariskih slika ( Splin i ideal, Pariske slike, Vino, Cveće zla,Pobuna, Smrt  ) Bodler je tvrdio da u zbrici postoji unutra&nje jedinstvo, i zbilja je tako, premdaona to svoje jedinstvo ne duguje nekoj tajnoj, kabalističkoj *ormuli, koliko jedinstvenomsenzibilitetu +ematska podela pomalo zamuuje činjenicu da Cveće zla svedoči o Bodlerovomrazvoju od rani' pesama, poput  Albatrosa i Putovanja na Kiteru, koje jo& uvek &to&ta duguju+eo*ilu -otjeu i .manjim romantičarima/, do zreli' pesama poput abuda i Malih stari!a 0jenoidejno jedinstvo podcrtano je posvetom -otjeu, kojom se zbirka otvara, i posvetom aksimu di2anu, u pesmi Putovanje koja zbirku zatvara, čime je i neposredno uprizorena Bodlerovaslo%ena pozicija unutar knji%evnog polja  izme3u kulta nezainteresovane lepote i .poezijeprogresa/ IDEAL 4metnost pesme koje se bave umetno&u, poput #imne lepoti,  predstavljaju izrazBodlerovog estetičkog programa, zasnovanog s jedne strane, na vagnerovskom idealu $esamtkunst%erka i teoriji .korespondencija/, s druge strane, na jednoj dvostrukoj, mo%dačak dijalektičkoj 1 , koncepciji epote koja potiče od Bodlerove dualističke vizije postojanja iumetničke modernosti, od njegove te%nje da stvori jedno .novo epo/ Viens&tu du !iel pro'ond ou sors&tu de l(ab)me,* +eaut-  .ue tu viennes du !iel ou de l(en'er, /u(importe,* +eaut 0 monstre norme, e''ra1ant, in2nu 0 4 tom smislu Himna lepoti    korespondira sa završetkom Putovanja  u prvoj pesmi lepotaotvara vrata . d’un Infini que j’aime et je n’ai jamais connu /, u drugoj smo pozvani da sespustimo .au *ond de l7nconnu/ da bismo prona&li novo 4 oba slučaja, poreklo epog jepodjednako vezano za nebesko i za demonsko, sa stanovi&ta Bodlerove vizije modernosti,kult .čiste/ epote i njena izolacija u svetu večni' ideja, nije vi&e mogu #esme poput Lepote, Ideala, Div-žene , na sličan način osporavaju parnasovski idealizam , koji je slepkako za dekadenciju modernog %ivota, tako i za istorijsku promenljivost kategorije epogdeal koji nam on nudi je eidolon   ve&tački i nem Je trône dans l’azur comme un sphinx incomprisJe hais le mouvement !ui d place les li#nes, $t jamais je ne pleure et  jamais je ne ris ( epota ) %   Slično tome, u pesmi 3deal, lirski subjekt komentari&e kako me3uovim bledim ru%ama nema nijedne koja liči na njegov crveni ideal 0asuprot tome, zaBodlera, . Lepo je sačinjeno od večnog, nepromenljivog elementa, čiji je kvantitetveoma teško odrediti, i od jednog relativnog, zavisnog elementa, koji e ako !oemo, iti naizmenično epo!a, moda, moral, stras t/ ( Slikar moderno2 4ivota ) adatak jepesnika da stvori to novo epo, koje e istovremeno biti istorijski uslovljeno i večno, 1  9ijalektika Bodlerovog sveta se najče&e predstavlja na sledei način #lavetnilo : #ad ; <vde = $e&tački raj > #onor  1  odnosno, da iz kretanja savremenog %ivota i istorije, .izvuče/ ono nadistorijsko 4 Cveću zla, novo Lepo je olesno, mor idno ( +olesna muza ), dotiče se starog pitanja  (koje pratimo jo& od ?ristotelove Poetike ) estetizacije ru#nog  ( e5ina ), a savremena umetnost je svesem nezainteresovanog idealizma  ( Prodana muza ), u takvom svetu, u kojem .l7actionn7est pas la soeur du r@ve/, pesnik se ukazuje kao postromantičarska figura izgnanika (  Albatros, +la2oslov  )#esnik Bodlerovo romantičarsko nasle3e jasno se ispoljava u predstavi pesnika kao izgnanika  i patničke *igure s jedne (  Albatros, +la2oslov  ), vizionara  s druge strane (ova slikao Bodleru dobrim delom počiva na Aemboovim .#ismima vidovitog/, koje Bodlera stavlja uulogu proroka, preteče i apsolutnog .Boga/) #omou magije imaginacije, pesnik je u stanjuda protumači .con*uses paroles/ #rirode ( Correspondan!es ), on je čitač slo%eni' znakovaod koji' je sačinjen univerzum, sposoban da prodre do .tnCbres *utures/ ( 6er2ari na putu ) $usret pesnika sa %eskrajem & &ove' i more ' kod %odlera do ija o lik dvo oja i or e  (tude du +eau est un duel o7 l(artiste !rie de 'ra1eur avant d(8tre vain!u  ( SplinPariza ), koja se mo%e povezati sa biogra*skom činjenicom da je Bodleru proces pisanja bioravan *izičkim mukama 4 tu koncepciju pesnika, Bodler ubacuje stereotipne predstave izrepertoara tzv /manji' romantičara/  satanizam  ( itanija Satani  ), li ertenstvo  ( 9on :uanu paklu; , gordost  ( Kazna za 2ordost  )  na koje e se nadovezati potonji simbolisti, .ukletipesnici/ i dekadenti <no u čemu se Bodler razlikuje, kako od svoji' pret'odnika, tako i odsvoji' sledbenika, jeste lucidnost i dubina s kojom se dealu suprotstavlja Splin, kojinadrasta puki <eltshmerz   i postaje, ni manje ni vi&e, nego lična or a sa (remenom  Interiorizovano, (reme postaje naka vrsta vampirske figure, raka koji pro#dire #ivot iizjeda srce  ( ( =nnui  ) 2ako je ova borba ujedno i umetnička (ali, vidi (mrt umetni'a ), onapostaje egzemplarna L)*%A( +radicionalni komentatori vezuju odre3ene podDcikluse za tri %ene iz Bodlerovog %ivota (aone koje ne mogu da svrstaju pod neku od ovi' rubrika, stavljaju u .ciklus sekundarni' junakinja/)  Eanu 9ival, adam Sabatje i ari 9obren Aeč nije, očito, o .tri stvarne %ene/,ve o tri različita do%ivljaja lirskog subjekta, o različitim mo2ućnostima ljubavi, pri čemu ni jedna od nji' ne nudi re&enje koje bi lirskom Fa omoguilo prevazila%enje di'otomije du'Dtelo 0ajbli%e dealu &to se mo%e doi u mu&koD%enskim odnosima, izra%eno je u pesmi Poziv na putovanje, koja svojim oniričnim kvalitetom dovoljno jasno pokazuje nji'ovuambivalenciju !ulna ljubav (Ean 9ival) najče&e se ovaj podDciklus vezuje za telo junakinje koja pesnikuomoguuje spoznaju tzv/'orizontalni'/ korespondencija, tj oni' koje uspostavljaju analogijume3u čulnim osetima (miris, boja, dodir, vid, slu') i koje su izra%ene sinestezijama.Gorizontalne/ korespondencije ne vode 7gore7 u s*eru transcendencije (to čine .vertikalnekorespondencije/ izra%ene npr u pesmi  >lvation ) Aazume se, idealni spoj .'orizontalnog/i .vertikalnog/, imanencije i transcendencije, zemlje i neba, mikro i makrokosmosa, mogu jesamo u umetnosti, tj u sonetu Koresponden!ije  +pojnost čulnog do#ivljaja u pesmamaiz ovog ciklusa ( $#zoti)ni miris, *osa, +mija 'oja i#ra, a'it  ),  suprotstavlja senegativnim stranama seksualnosti (sadizam, perverzija, gre', smrt i raspadanje  Posmrtno 'ajanje   i Leina ) 9emonska strana čulne ljubavi, potiče iz 'iperboličnog prikazanjene veze sa crnom magijom, Gadom, paklom, pijanstvom #esma (ed non satiata   krozkomične eu*emizme ( ?e ne suis pas St1@ pour t(embrasser neu' 'ois ) i parodijsko sni%avanje,upuuje na to da iza mnogobrojni' literarni' i mitolo&ki' re*erenci, zapravo stoji prozaičnostseksualne *rustracije 0aslov, koji bi se mogao slobodno prevesti sa .ali ipak nije 2  zadovoljna/, upuuje na mesto iz $ Fuvenalove Satire, na kojem je carica esalinaprikazana kao nim*omanka, koja nakon mnogobrojni' ljubavnika, jo& uvek nije zadovoljna4sled mu&kog neuspe'a, %ena se od objekta strasti, pretvara u subjekt, negativnu junakinjukoja u sebi spaja nim*omaniju i *rigidnost ( up De Pro.undis /lamavi    emotivna pusto& kaozemlja neogrejana suncem i jalova) +ada se njen seksualni apetit, zastra&uju izperspektive mu&kog Fa, pretvara u demonsku, nečistu drugost koja uni&tava #latonska ljubav (adam Sabatje) 9u'ovnost i čistota, nasuprot problematici koju sobomnosi čulna ljubav, u pesmama iz ovog podDciklusa dobija oblik %eneDan3ela (vidi Preo0ra1enja     .?n3ele pun vedrineHdobroteHzdravljaHlepoteHradosti/) #rojekcija %ene kojaodgovara ovoj mogunosti, svojim glasom progovara i de*ini&e sopstveno mesto u sistemuvrednosti lirskog subjekta  Aneo sam ti Buvar, i Muza i Madona (iz pesme . $amotna dušo jadna, šta eš večeras rei /) , ukazujui pesniku put ka platoničkom jedinstvu epog i9obrog <vde spadaju pesme *na sva, 2iva 0u'tinja   (motiv očiju koje bdiju nad pesnikomi vode ga kroz %ivot, preuzet od #oove pesme #eleni  ) , Preveseloj, 3spovest, Duhovna zora,Harmonija ve)era 3  #oslednja pesma podDciklusa, 4la'on   (.bočica za miris/) , najavljujenemogunost ovakve vizije ljubavi 2ada se javi u vidu seanja, kao u ovoj pesmi, onapostaje .dragi otrov koji su zgotovili an3eli/ ajkaHsestraHljubavnica (ari 9obren) oko toga koje pesme pripadaju ovom podDciklusupostoje nesuglasice ?mbivalentna %enska *igura, koja u sebi spaja zavodljivost,senzualnost, so*isticiranost, rasko&, misteriju i pretnju ( 5a)'a ), katkad se ukazuje kaoodsanjano jedinstvo, emanacija %enskog kao takvog (dete, sestra, ljubavnica u Pozivu na putovanje  – .on en*ant, ma soeur/) 4 pesmi 6trov  , ono &to izvire iz zeleni' %enski' očijuima dejstvo opijata , , katkad se poku&aj obesmrenja njene lepote .Fe veuI te raconter, omolle enc'anteresseJ es diverses beauts Kui parent ta jeunesseL Fe veuI te peindre tabeaut, <M l7en*ance s7allie N la maturit/ ( Le 7eau avire ) zavr&ava u *ragmentarnostipostignutoj sinegdotskim predstavljanjem njenog bia (suknja, vrat i ramena, noge, ruke), aliuvek sobom nosi zamuenje vrednosti, oličeno u slici .raskva&eni' nebesa/ iz Poziva na putovanje i istoimene pesme ( /iel 0rouil   ), koja svoj pandan dobijaju u pogledu u kojem sesustiče subjektivnost posmatrača i misterija posmatranog 2ada je reč o ambijentu i dekoruu Pozivu na putovanje, up Vino ljubavnika i Smrt ljubavnika 2  Oormalno, ova pesma predstavlja jedan od retki' izuzetaka u zbirci kojom, iz poetički' razloga,dominiraju soneti 0apisana je u *ormi  pantuma  (ili  pantonuma ), utvr3enog oblika iz malajskeknji%evnosti, koji posredstvom romantičara u Pvropu dolazi u 1Qveku #armonija veBera  jeme3utim, nepotpuni pantum, jer oblik za'teva da prvi i poslednji sti' bude isti (&to ovde nijeslučaj) Aeč je o katrenima sa ukr&tenim rimama, u okviru koji' R i  sti' prve stro*e postaje i 1 iT sti' sledee #antum ima i metričku i semantičku strukturu  prva dva sti'a stro*e treba da sebave opisima, dok su najče&e sledea dva intimnija i tiču se oseanja #rva stro*a doba dana ukojem cvetovi ispu&taju mirise, nalik na kadionice (peteljka  lanac), dolazi do usagla&avanjazvuka (melan'olični valcer, u narednim stro*ama violina) i mirisa (sinestezija) u&karac i %enaigrju vrtoglavu igru, taj ples je setan 4  stro*i R i  sti' se ponavljaju kao i 1 i T, oseanje tugese pojačava slikom neba (crna praznina izaziva stra', sunce se davi u svojoj smrtnoj krvi) Eena iples se pretvaraju u ne%no i melan'olično seanje koje ustupa mesto prostranom i tamnomni&tavilu #esma se zavr&ava sti'om on souvenir luit en moi !omme un ostensoir (Seanje natebe sjaji u meni kao .ostenzorij/ ili .pokaznica/  to je prozorče u katoličkim crkvama kroz kojevernici posmatraju kosti i posmrtne ostatke svetaca i svetica, a ne .putir/ kako ga prevodi BAadovi) 3  $-LI. Sam termin, rasprostranjen u svetskoj knji%evnosti, potiče iz engleskog romantizma itreovrečnik, iz 186T godine de*ini&e spleen  kao .engleski izraz za jedan oblik 'ipo'ondrije, kojase sastoji u čami ( ennui, up kako se personi*ikovana dosada, =nnui  , javlja kod Bodlera,naročito u pesmi 6itao!u ) bez razloga, u ga3enju nad %ivotom/ Splin se dovodi u vezu i saukrecijevim taedium vitae, i sa #askalovim pesimizmom Bodlerov splin nije ni tuga, niočajanje, ni dosada, ali poseduje pomalo od svi' ovi' du&evni' stanja ma vi&e gorčinenego u tuzi, vi&e tmurnosti nego u očajanju i vi&e %estine nego u dosadi Uerebralno poreklosplina daje mu strogost koji ne dozvoljava beg u sanjarenje, opisuje oko du&e krugprokletstva agla, ki&a, nebo kao pokrov, zatvor, to su slike splina +o je du&evno stanjezatvorenika, pogled prikovan za kru%nicu preko koje se ne mo%e prei Speci*ičnobodlerovski splin, postaje neka vrsta egzistencijalne teskobe, koja proističe iz oseanjate%ine $remena Sredi&nji deo ciklusa koji se bavi splinom, čine četiri soneta sa timnaslovom <ni su pripremljeni temama iz pesama koje im pret'ode mineralizacija #ivog ( MaBke ), eznade#na potraga za ute!om  ( ula, Muzika ), smrt, s!vaena ne kao krajpatnji, ve kao eskrajno odugovlačenje riga, koje postaje slika /ame  (Pnnui) upesmi $robni!a ( Spulture ), čitav univerzum vi0en kao gro lje  ( FantastiBna 2ravira ), naprsnue u iu, ontološka i du!ovna kriza  ( Dapuklo zvono ), groteskna slikaraspadanja  u Eadosnom mrtva!u Splin  ( Pluvise, irrit !ontre la ville entiGre ) $plin II  ( ?(ai plus de souvenirs /ue si j(avais mille ans )Splin  ( ?e suis !omme le roi d(un pa1s pluvieu@  ) $plin I(  ( .uand le !iel bas et lourd pGse !omme un !ouver!le )  #esma se sastoji iz petkatrena 4 ,  i $ lirski subjekt govori o sebi (.nous/, .nos/, .mon/) i o nebu 4  i $ nemalični' zamenica za 1lice, koristi pasiv i povratne glagole i govori o zemlji #esma registrujesučeljavanje lični' i pridevski' zamenica, prezent upuuje na svakodnevno i na ponavljanje(rutinu) Splin se javlja u dvostrukom smislu  kao stanje du&e (objektivizovano kroz gotskeslike i prostorna pore3enja u stro*ama D nebo kao poklopac, svet kao vla%na tamnica,0ada kao slepi mi&, mlazevi ki&e kao re&etke, gnusni paukovi, mrtvačka kola, lobanja, crnisteg) i kao unutra&nja drama ?na*ora (.Vuand/) iz prve stri stro*e sugeri&e napredovanjekrize, akumulaciju očaja 0joj se suprostavljaju temporalni signali koji označavajukulminaciju krize (.tout N coup/), da bi konačni poraz u poslednjoj stro*i bio posebno izolovan(signalizirano crticom) -lasovne korespondencije, aliteracije  l(esprit, en proie,l(=spran!e, des esprits, l(=spoir <va ponavljanja upuuju na jasnu pesničku nameru, kojau stvari ostvaruje kontraDe*ekat /etiri (plina ele#e promenu u poimanju lirskog su jekta, njegovu reifikaciju s jedne,rastakanje s druge strane, pod te#inom pritiska (remena  (plin II  je u tom smislurevolucionaran  kako veli Benjamin, te&ko je zamisliti da bi neki pesnik pre Bodlerauporedio lirsko Fa sa budoarom punim uveli' ru%a (tjnačinio ga dvostruko mrtvim)  pesmapočinje bele%enjem teskobe i te%ine seanja ( ?(ai plus de souvenirs /ue si j(avais mille ans ) atim se Fa poredi sa grobljem koje čak ni mesec ne osvetljava ( ?e suis un !imetiGreabhorr de la lune ), da bi pore3enje kulminiralo u sti'u u okviru kojeg #ivo iva ustupamesto ne#ivom   starom budoaru punom uveli' ru%a #roces započet u Splinu , doveden je do vr'unca u (plinu I(   te&ko, nisko nebo kao pokrov koji nale%e na du', nije višepejsa# ili atmosfera na koju se projektuje stanje lirskog )a, ve sam su jekt čijomdušom prolaze 1duga mrtvačka kola2, a $trepnja 1po ada crni steg2 u njegovo teme 4 pore3enju s ovako intezivnim do%ivljajem ga3enja pred postojanjem, smrt nije vi&esagledana ni u znaku stra'a ni u znaku %elje za smirenjem  Fa iz :elja za ni5tavilom H$out du nant  ) ve je mrtvo  vreme ga guta, i ono 1sa visine2 posmatra zemlju 1okruglu i 4
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks