Cess Magazin Viii Broj

Description
Cess Magazin

Please download to get full document.

View again

of 24
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 4 | Pages: 24

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
  8 Centar za strateška ekonomska istraživanja „Vojvodina-CESS”  Jun, 2008 ISSN 1820-600X Danuta Hubner Regionalne ekonomije zasnovane na znanju - ključ za budući održivi rast i zapošljavanje Prof. dr Goran Milićević Urbani razvoj - najveći izazov moderne civilizacije Prof. dr Ljubinko Pušić Urbani razvoj kao obrazac razvoja društva Urbani razvoj  Inkluzivni   grad? Dok je Platon dimenzije svog idealnog grada ograničio na broj građana koji mogu da žive na području dokle dopire ljudski glas, u današnje vreme li je učinio da nebo postane granica vertikalnom širenju grada. Aristotel je pak primenjivao zakone prirode na sve ljudske tvorevine, smatrajući da svaka vrsta ima svoju granicu rasta, te tako i da razvoj gradova ne zavisi od pove - ćanja zemljišta, niti od rasta stanovnika ili razvoja tehnologije. Savremena sredstva komunikacije stvaraju pretpostavku za decentralizovaniji urbani razvoj ali i za razmišljanja o tome kako mehanički rast grada u jednom momentu može da stvori prepre - ke njegovom daljem razvoju. Tako je širenje broja stanovnika bilo sinonim razvoja rešetkastog grada, tipičnog za urbani poredak kapitalističkog društva, kreiranog sa ciljem da se dobije maksi - malan broj gradilišta za prodaju, umesto da se planira uvažava - jući činjenice odakle vetar duva ili kako da se izgrade zgrade čiji položaj je takav da tokom zime mogu da uhvate najviše sunca.Nekada su gradovi bili građeni u blizini sveže vode i na uzvi - šenjima. Zbog sigurnosti! Danas sigurnost može da pruži jedi - no inkluzivni grad. Inkluzivni dizajn gradova danas ima upra - vo suprotan cilj, da gradove učini dostupnim ljudima različitih sposobnosti i različitih potreba. Nekada su metode planiranja gradova, poput širokih pariskih bulevara, imale za cilj da pomo - gnu elitama da kontrolišu obične građane i to tako što je širina bulevara morala da omogući lakše kretanje vojnih trupa, i da ne - zadovoljne građane spreči da postavljaju barikade. Socio-ekonomski trendovi sa kojima se danas suočava grad tiču se globalizacije, starenja populacije, rasta socijalnih razlika, smanjivanja javnih resursa i urušavanja gradova. Tipična obe - ležja postratovskih evropskih društava bila su kraći period edu - kacije, jasno denisani životni stilovi različitih starosnih grupa (nasuprot današnjem talasu ejdžizma), stabilni poslovi, denisa - na dnevna rutina, denisana godišnja rutina, jasna uloga i eta - blirane političke i socijalne institucije, relativno stabilni izvori javnih prihoda i niske cene energije. Kako svi ovi trendovi utiču na izgled urbanih celina? Produ - žena je dužina školovanja, tačnije, svedoci smo koncpeta life long learning ili doživotnog školovanja i ovaj trend ima za posledi - cu potrebu da se duže boravi u starim jezgrima gradova, gde su uglavnom smeštene obrazovne institucije (univerziteti, škole....). Centri gradova postaju na taj način mesta za život na duži period. Kretivni biznisi koji čine srce uslužne ekonomije, počivaju na eksibilnom radnom vremenu i upravo takvo neregularno radno vreme sve više treba da bude podržano setom usluga koje mogu da budu pružene u neuobičajenim terimina (frizerske usluge u ponoć, pedikir, manikir, prodavnice koje rade nedeljom, dostava hrane u bilo koje doba, javni prevoz tokom noći....) Društvo čine u sve većem broju singl porodice i biraju kao mesta svog življe - nja centar grada, budući da su upravo u centrima gradova mesta okupljanja i prilike za socijalizaciju. Postoje tri vrste izazova sa kojma se gradovi součavaju već STAV Valentina Ivanić,   glavni i odgovorni urednik Izdavač: Vojvodina CESS, Novi SadGlavni i odgovorni urednik: Valentina IvanićZamenik glavnog i odgovornog urednika: Ivan KneževićSavet časopisa: Kosta Josidis - predsednik SavetaFuada StankovićAlpar LošoncRedakcija: Vladimir Harak, Bojana Karavidić, Ivan Knežević,Đula Ribar, Maja Sokić, Daniela VukovDizajn i fotograje: Igor OrsagSekretar redakcije: Daniela VukovŠtampa: Krimel, BudisavaAdresa izdavača:Mite Ružića 2/II, 21000 Novi SadTelefon: 021 4750728Fax: 021 4750728E-mail: redakcija@vojvodina-cess.orgWeb: www.vojvodina-cess.orgGodina 2008.CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад32/33(497.11) ISSN 1820-600X COBISS.SR-ID 226450183  3 Vojvodina-CESS danas: demografske promene, klimatske promene i promene ekonomske strukture. Gradovi beleže skoro tri četvrtine svetske potrošnje energije, tako da nije čudo što će urbane elite u što sko - rije vreme morati na to da odgovore nizom programa energet - ske ekasnosti. Demografske promene rešavaju se adekvatnim obrazovnim politikama i to pronalaženjem načina da se mlada generacija integriše u neki od sektora servisne ekonomije i eko - nomije znanja. U Evropi, policentrični urbani razvoj nastao je kao posledica potrebe da se podrži „network based economy“, ali i da se evrop - ski ekonomski prostor učini kompetitivnijim. Gradovi su ključ kada je u pitanju sprovođenje Lisabonske strategije i „driving force“ kada je u pitanju regionalni ekonomski razvoj. Oni su mesta gde je aglomeraciona ekonomija našla utočište budući da počiva na ideji da klasterizovanje ekonomskih aktivnosti utiče na rast proizvodnje. Urbani obrazac EU pokazuje model „centar – periferija“ u svom razvoju, a sve aktivnosti se koncentrišu u tzv. Pentagonu koji čini prostor oivičen sa pet gradova: London, Pariz, Milano, Minhen i Hamburg (prostor koji proizvodi oko 46% GDP (Gross Domestic Product – bruto društveni proizvod) od ukupnog GDP EU i gde živi 32% stanovnika EU). ESDP (European Spatial De - velopment Perspective – Evropska perpektiva prostornog razvo - ja) još 1999. godine identikovala je potrebu da se urbani sistem Evrope razvija u policentričnom obrazcu, s ciljem da relativizuje do tada preveliki uticaj i značaj Pentagona. Policentričan urbani razvoj počiva na ideji da na jednom prostoru dominira više cen - tara a ne jedan, te da su centri dobro povezani u mrežu i komple - metarni jedan drugom. Kada je u pitanju EU, to konkretno znači usmerenost na promovisanje razvojnih polova izvan Pentagona. Nakon Drugog svetskog rata pa sve do sedamdesetih godina prošlog veka, monocentrični oblik bio je dominantan model ur - banog razvoja. Sredinom sedamdesetih godina, decentralizacija ekonomskih aktivnosti, rastuća mobilnost kapitala, radne snage i napredak tehnologije uticali su na promenu obrazaca razvoja. Policentričnost je pitanje morfologije urbanih centara, tiče se kompozicije i odnosa urbanih centara unutar urbane hijerarhije, broja gradova, hijerarhijskog odnosa između njih i distribucije. Urbana hijerarhija znači da urbana ekologija izgleda tako da veliki gradovi proizvode sve specijalizovane proizvode i usluge i tako snabdevaju lokalna tržišta i predgrađa, da funkcinišu kao transportna i trgovačka spona za manje gradove, da akumulira - ju više kapitala, da obrazuju radnu snagu, kao i da generišu na jednom mestu sve administrativne funkcije. Krajnji cilj policen - tričnih politika koje imaju za cilj da premoste jaz između razli - čitih kategorja gradova jeste da se spljošti urbana hijerarhija. Prostorno izbalansiran urbani sistem znači da se mogu naći do - bro razvijeni gradovi širom cele zemlje, a ne samo na određenim delovima nacionalne teritorije. Funkcionlana specijalizacija između gradova koji čine mrežu u formi policentrične strukture dozvoljava umreženu proizvod - nju po mnogo nižim troškovima i sa višim stepenom ekasno - sti, posebno kada su u pitanju niže cene zemlje i niži transpor - tni troškovi. Tako je, na primer, Frankfurt na Majni nedovoljno kompetitivan u odnosu na London, zato što je njegov ekonomski razvoj unidimenzionalan, baziran na uskom krugu usluga (ban - karskih pre svega!). Primer uspešno policentrično razvijenog urbanog regiona je Randstad u Holandiji. Reč je o gradovima čije su specijalizacije komplementarne i čine ga Amsterdam (tu - rizam, nansije i transport), Ultreht (uslužni sektor), Hag (admi - nistrativni centar) i Roterdam (luka). Ako se govori o gradovima EU, možemo ih klasikovati po broju stanovnika, kompetitivnosti, bazama znanja koje poseduju kao i po principu dostupnosti. Gradovi, osim gradova Pentagona, koji obezbeđuju sličan nivo jesu Madrid, Barselona, Rim, Beč, Berlin, Stokholm. Drugu kategoriju čine gradovi koji su relativ - no veliki, kompetitivni, koji imaju jake naučne baze, ali su slabi kada je u pitanju broj stanovnika ili dostupnost. U ovu kategoriju ulaze Heslinki, Oslo, Dizeldorf, Ženeva, Keln, Dablin, Atina...Tre - ću kategoriju čine gradovi niske kompetitivnosti i dostupnosti i to su Prag, Varšava, Budimpešta i Bratislava. Iako se danas go - vori o smrti distance, transport i trškovi transporta još uvek su faktori kompetitivnosti urbanih celina. Posebno u vreme kada se proizvodni procesi odvijaju po „just in time“ sistemu. Evropa se može razviti policentrično i u prilog tome idu i potencijali koji se primećuju kod Budimpešte, Bratislave, Varšave...Irska je dokazala da je moguće da Evropa bude policentirč - no razvijana. Monocentrična prostorna struktura Irske na dug rok vodila bi problemu prenaseljenosti Dablina i problemu ne - dovoljnog korišćenja potencijala u regionima koji su udaljeni od glavnog grada. Ovo je treća generacija regionalih politika u Irskoj: prva je bila disperzivna, druga je bila usmerena na kon - centraciju određenih industrija, a treća je fokusirana na urbane centre kao motore razvoja cele zemlje. Sve nordijske zemlje su izrazito monocentrične (Finska, Norveška, Švedska) i njihove urbane politike imaju za cilj da spreče preteranu koncetraciju ekonomskih aktivnosti u glavnim gradovima. Vidljivo je na pri - meru Irske, kada su u pitanju prioriteti, da je ova zemlja u vreme ekonomskog „buma“ sve napore fokusirala da bude kompetitiv - na, posebno fokusirajući se na Dablin, a da tek sada, u drugoj fazi razmišlja o tome da politikama urbanog razvoja, prosperitet koji je generisao Dablin, disperzira po celoj zemlji. Naravno, važno je reći da policentričan urbani razvoj pretpostavlja i izvestan ste - pen devolucije. Transformacioni procesi u CEE zemljama (Central and Ea - stern Europe – Centralna i Istočna Evropa) kasnih 1980-ih go - dina, imali su za posledicu promene ekonomske strukture ovih zemalja. Deindustrijalizacija je koincidirala sa razvojem tercijar - nog sektora. Tranzicioni gradovi (to su obično gradovi CEE ze - malja) imali su, i poneki još uvek imaju, problem sa efektivnom upotrebom zemlje kao i sa pravima vlasništva. Poslovna i ban - karska kultura, sprovođenje zakona, varijable su koje u velikoj meri takođe kreiraju njihovu kompeitivnost. Ovi gradovi imaju dobar imidž kada je u pitanju ponuda obrazovane radne snage. Kako gradske vlade mogu da kreiraju kompetitivniju poziciju gradova na čijem su čelu? U specičnoj fazi razvoja može se go - voriti o tome da je potrebno upravljati različitim faktorima kom - petitivnosti. To praktično znači da budžete urbanih celina treba dizajnirati shodno razvojnim potrebama i shodno trajektorijima razvojnih scenarija. Uslužne i na ekonomiji znanja razvijene ur - bane celine u svakom slučaju su senzitivnije preme institucio - nalnom miljeu i ljudskim resursima kao faktorima kompetitiv - nosti. U proizvođački orijentisanim gradovima, onima koji svoj razvoj temelje na razvoju industrije, transportna infrastruktura je veoma važna, posebno na periferiji, dok u uslužno orijenti - sanim ekonomijama takva uloga pripada telekomunikacionoj infrastrukturi. Veoma siromašni gradovi uglavnom imaju limi - tiranu proizvodnu bazu i znanje i u tim gradovima veoma važni faktori razvoja su kapital, upravljanje, neformalni personalni ser - visi zbog nerazvijene baze servisnih usluga. Dostupnost jeine radne snage mogla bi da bude prednost, ukoliko je kombinovana sa kapitalom, koji ovim gradovima nedostaje, i mogućnostima da se radna snaga trenira i prekvalikuje. Ovi gradovi mogu da prolišu velike sektore neformalne ekonomije u korist industrije turizma. Policentrični urbani razvoj u regionu Balkana zahteva mrežu transportne infrastrukture, ali i informacione. Rast nacionalne ekonomije može da bude promovisan kroz policentrični urbani razvoj, koji obezbeđuje jake disperzivne efekte. Pre svega, nep - hodno je putevima dobro uvezati metropole sa drugim važnim gradovima u državi, kontrolisati osnivanje novih industrija u okolini metropola i inicirati relokaciju postojećih izvan metropo - la, kreirati mrežu poljoprivrednih dobavljača i dobavljača hrane na periferiji i obezbediti im ugovore sa velikim tržnim centirma u metropolama, ohrabrivati zajednička ulaganja između rmi u metropolama i rmi na periferiji, transfer znanja kroz mreže između administracije, ali i između rmi. Balansirani regional - ni razvoj na kratak rok za ove zemlje je svojevrstan luksuz. Ako bismo sledili redosled koraka, savet je svakako da se fokusiraju urbani centri, kao mašine koje mogu da povuku celu ekonomiju napred. Kompetitivnost nam kazuje da je prot funkcija interne organizacije urbane ekonomije, a da tek na drugom mestu ona zavisi od surovih pravila igre koja nameće globalna arena. Vlade ovaj uticaj mogu da vrše tako što će se truditi da smanje transak - cione troškove (troškove obavljanja biznisa). Kompetitivnost je zapravo mera sposobnosti urbane ekonomije da se organizuje!  4 Regionalne ekonomije zasnovane na znanju  - ključ za budući održivi rast i zapošljavanje   Četvrti Evropski regionalni ekonomski forum (Eu - ropean Regional Economic Forum - EREF 08) koji se bavio aktuelnom problematikom primene Lisabonske strategije u evropskim regijama organizovan je u No - voj Gorici, u Sloveniji u periodu od 6. do 8. juna 2008. godine. Od samog početka, EREF je zamišljen kao platforma evropskih regija za diskusije o ekonomiji i društvu zasnovanom na znanju, te samim tim okuplja učesnike iz oblasti ekonomije, istraživanja, inovacija i obrazovanja kao i lokalne i regionalne subjekte iz regija i zemalja EU kao i regija iz jugoistočne Evrope. Glav - na tema ovogodišnjeg EREF ‘08 bila je Finansiranje istraživanja i tehnološkog razvoja, inovacija i obra - zovanja kroz partnerstvo privatnog i javnog sektora i sredstvima iz privatnog sektora  sa ciljem da se pod - staknu i motivišu učesnici da jačaju svoju konkurent - nost zasnovanu na znanju i doprinesu ubrzanoj real - izaciji koncepta stvaranja Evropskog istraživačkog prostora. Drugog dana EREF-a, učesnici su usvojili veći broj specičnih preporuka koje treba da se upute in - stitucijama EU, nacionalnim i regionalnim upravama kao i svim kategorijama subjekata u procesu sticanja znanja kako bi se formulisale i ekasno primenile politike društva zasnovanog na znanju kroz učenje na primerima najboljih praksi iz čitave Evrope. Predlozi zaključaka i preporuke prezentirani su tokom drugog dana u prisustvu Prof. Danute Hubner, Evropskog ko - mesara za regionalnu politiku.Tom prilikom, Komesar Danuta Hubner govorila je o pitanjima vezanim za Kohezionu politiku EU i proces razvoja i jačanja privreda (ekonomija) zasnovanih na znanju. Po rečima gospođe Hubner, sposobnost regije da apsorbuje znanje od strateškog je značaja za stvaran - je i održanje ekonomije zasnovane na znanju. “Svaka regija mora da jača svoja lokalna znanja, ali i odgovarajuća znanja koja nisu lokalne prirode. Znanje i kompetencija re - gionalno lociranih preduzeća odlučujući su faktori za pla  - siranje znanja na tržište. Zamena sirovina ljudskim kapi - talom i kreativnošću danas je glavni izvor rasta i razvoja. Da bi postale uspešne u ekonomiji zasnovanoj na znanju, regije moraju da se razvijaju, da privuku i zadrže talen - tovane i kreativne ljude koji produkuju inovacije, razvi -  jaju visoku tehnologiju, otvaraju kvalitetna radna mesta i pokreću ekonomski rast.”   - rekla je Komesar Danuta Hubner. Šta više, Komesar Danuta Hubner je istakla da su principi za uspostavljanje partnerstva od suštinske važnosti za identikovanje područja u kojima postoji realna dodatno stvorena regionalna vrednost u oblasti istraživanja i inovacija. “Ona je od suštinske važnosti za stvaranje vlasništva i konsenzusa među subjektima koji su najvažniji faktori za uspešnu primenu. Principi partner  - stva podrazumevaju da industrija i MSP i velika preduzeća budu zastupljeni u Komisijama za monitoring zajedno sa predstavnicima nauke i istraživanja kao i univerzitetima. Oni su ti koji moraju da denišu zajedničku strategiju za svoje regije i da zajednički prate primenu programa Kohezi - one politike.”  Kada je reč o principu partnerstva koji se primenju - je u oblasti obrazovanja i istraživanja, Komesar Danuta Hubner naglasila je ograničenja državnih budžeta koja su poslednjih godina izazvala sve veće interesovanje za realizaciju projekata javne infrastrukture kroz saradnju između javnog i privatnog sektora. Ova saradnja između javnog i privatnog sektora u oblasti istraživanja i raz - voja ponekad dobija formalni okvir u vidu dugoročnih ugovornih odnosa koji se obično nazivaju partnerstva javnog i privatnog sektora (“public-private partner - ships” – PPP). “Iako sredstva iz privatnog sektora čine značajan deo istraživanja i razvoja, javni sektor i dalje ima najvažniju ulogu. Naročito je u onim zemljama i regijama koji hvataju korak sa ostalima, državno nansiranje istraživanja i raz - Ekskluzivno Ivan Knežević, Zamenik glavnog i odgovornog urednika Danuta Hubner, Evropski komesar za regionalnu politiku
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks