АМЕРИЧКИ МОДЕЛ НАГОДБЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ПОСЕБНО НЕКИ ЊЕНИ НЕГАТИВНЕ АСПЕКТИ 1 - PDF

Description
Оригинални научни рад 343.1(73) doi: /zrpfns Др Иштван Фејеш, редовни професор Правног факултета у Новом Саду АМЕРИЧКИ МОДЕЛ НАГОДБЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ПОСЕБНО НЕКИ ЊЕНИ НЕГАТИВНЕ АСПЕКТИ

Please download to get full document.

View again

of 21
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Short Stories

Publish on:

Views: 33 | Pages: 21

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
Оригинални научни рад 343.1(73) doi: /zrpfns Др Иштван Фејеш, редовни професор Правног факултета у Новом Саду АМЕРИЧКИ МОДЕЛ НАГОДБЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ПОСЕБНО НЕКИ ЊЕНИ НЕГАТИВНЕ АСПЕКТИ 1 Сажетак: Савремена теорија и законодавац интензивно трагају за брзим и јефтиним облицима кривичног поступка, који ће истовремено гарантовати и права учесника. Америчка нагодба ( plea bargaining ) је брза и јефтина и ове значајне предности могу потиснути у други план негативне особине. Нагодба наиме, отвара и бројне проблеме нарочито у погледу гарантовања права учесника, поготово окривљеног. Овом аспекту нагодбе се мора посветити максимална пажња. Овај рад се претежно тиме бави. Кључне речи: Нагодба,амерички модел,проблеми УВОД Европски кривични поступак у задњих неколико десетина година у грозничавом је трагању за једноставним, брзим и јефтиним облицима поступања, у којима ће уз то, у задовољавајућој мери бити очувана права учесника,у првом реду окривљеног. Разни видови поједностављења по- 1 Рад је посвећен пројекту Биомедицина, заштита животне средине и право бр који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије. 119 Др Иштван Фејеш, Амерички модел нагодбе у кривичном поступку... (стр ) ступка на основу консензуалних елемената пружаје широке могућности за то. Наиме, у реалности кривчног поступка,између учесника често постоји сагласност у многим тачкама поступка или се на основу заједничког интереса,она може постићи.због тога,није питање да ли договарање у поступку треба да буде дозвољено, већ је много сложеније: где одредити границе договарања уз поштовање основних принципа поступка (утврђивање истине, презумпција невиности, фер поступање итд.). Крупни проблеми настају тамо, где учесници имају могућност договарања не само о разним текућим питањима већ и о коначном исходу поступка. Договор тада више није само у функцији управљања поступком, већ га у суштини замењује, тако да исход поступка фактички и није резултат спровођења законом прописаног поступка, него једног интерног невидљивог поступка 2 :договарања,нагодбе. Узор (позитиван или негативан)за окончање поступка на консензуалан начин, многи виде у америчком институту plea bargaining, тј.у нагодби. Њоме се суд ослобађа неугодног и сложеног задатка утврђивања чињеничног стања и одмеравања казне. На тај начин, законом прописан поступак за изрицање пресуде се заправо и не скраћује, већ скоро у потпуности замењује.тако се -и то је велика предност према присталицама - без великих улагања може постићи разборита одлука,у идеалном случају чак и иста, која би се постигла да је спроведен потпун поступак. Дубоко укорењени традиционални принципи знатно отежавају поједностављење поступка у континеталном мешовитом поступку по америчком моделу, али,америчка пракса је ипак веома значајна и за европске процесне системе.слични проблеми савремених друштава и глобализација неминовно доводе до све интензивнијег приближавања англосаксонског и континеталног система.све већа препотерећености правосуђа у Европи изазива еродирање некад суверених принципа мешовитог типа поступка и давања јавном тужиоцу и суду већег маневарског простора за брзо и јефтино окончање кривичних поступака. Брзина и јефтиноћа поједностављеног поступка на основу нагодбе је врло привлачна, и она се шири сликовито речено попут инфекције ( plea bargainig infection ). Међутим, институт нагодбе поред позитивних особина, отвара и бројна питања,о којима се ређе говори.америчка нагодба је комплексан феномен који се у оваквом раду не може свеобухватно обрадити. Зато ћемо у наставку, обрадити само неке теме, а нагласак ћемо ставити на проблеме везана за америчку нагодбу, у обиму који је уобичајен за рад ове врсте. 2 Carlson,R.L.:Criminal Justice Procedure, 3d Edit.,Anderson Publishing Co.1985, стр Глава I ИСТОРИЈА НАСТАНКА НАГОДБЕ ( PLEA BARGAINING ) У АМЕРИЧКОЈ ПРАВОСУДНОЈ ПРАКСИ И ЗАКОНОДАВСТВУ Нагодба је контроверзни производ америчке судске праксе 3. Почела се јављати у другој половини XIX века, након грађанског рата. Иако је недостајала законска регулатива,постајала све чешћа у пракси 4. Бројни фактори су допринели брзој еманципацији нагодбе. Из разних разлога, доказивање и доказно право су постајали све сложенији. Самим тим и поступак је постајао све дужи сложенији а исход све неизвеснијим. Због тога je и учешће адвоката постајало све важније. У адверсарном америчком поступку одбрана мора сама сакупљати своје доказе, што је неретко захтевало значајне трошкове. Да би се уштедело на трошковима, браниоци су нагињали договору, нагодби са тужиоцем. Добром нагодбом, својим брањеницима су могли обезбедити повољнији исход поступка (уз далеко мање трошкове) него изласком на неизвесни главни претрес. Доба прохибиције је дала додатни импулс. Вртоглав пораст стопе криминала је преоптеретила правосуђе. Силом прилика,нагодба је постепено постала општа пракса и без законске регулативе. Све до шездесетих година нагодба или plea bargainig је егзистирала на ивици легалности, iако је била свакодnevna пракса и сви су знали за њу. Крајем шездесетих година започиње процес легализације. Прво је American Bar Association 1968.г. донелo смернице за нагодбу. Иако су то биле само правно необавезне препоруке, биле су значајне за дотад ничим регулисану праксу нагодбе. Амерички Врховни Суд дуго није прихватао пресуде донете на основу нагодбе, сматрајући овај институт неуставним.још је у прецеденту Boykin v.alabama 1969.г. истакао да сваки споразум o признању кривице по логици ствари подразумева уцену и суптилну претњу окривљеном и може бити свршена камуфлажа за неуставност,па je неприхватљив 5. Међутим, 1970 г., на не мало изненађење правничке јавност, са основним прецедентом Brady v. US, амерички Врховни Суд је отворио пут према легализацији нагодбе. Суд је утврдио да је нагодба корисна како за окривљеног тако и за државу. Већ након протека само једне године, за Врховни Суд нагодба је већ била један од стубова правосуђа 6. Овом одлуком на- 3 Carlson,R.L.:Criminal Justice Procedure,3.ed.,,1985.Anderson Publishig Co., стр Alschuler,A:Plea Bargain and its History,Law & Society Rev. 2/1979, стр Boykin v.alabama,395 U.S. 238(1969) 6 Essential component of administration of criminal justice, у прецеденту Santobello v.new York, 404,US 257,260 f.(1971) 121 Др Иштван Фејеш, Амерички модел нагодбе у кривичном поступку... (стр ) годба додуше није формално- правно легализована, али се фактички више није могла нападати. Разлог за отварањe Врховног Суда према нагодби није у правним аргументима,него у практичној неопходности и корисности. То је и отворено речено у случају Santobello v.new York 7.У тој пресуди је наглашено да је решавање предмета нагодбом више него пожељно, јер ако би се сваки предмет решавао у поротном суђењу, држава bi морала утростручити број судија и буџет правосуђа. Нагодба је законски регулисана тек 1975.г. у правилу бр.11(rule 11) у Federal Rules of Criminal Procedure. Он регулише део нагодбе који се односи на казну.по овом закону,ако судија прихвати нагодбу,мора прихватити и договорену казну. Суд има само могућност да одбаци споразум у целини ако процени да договорена казмна није адекватна учињеном кривичном делу.обавезне смеринце о самом договарању доноси Министартство правде 8.Нагодба о смањењу казне се може вршити само у складу са са одредбама главе 18 Кривичног законика Сад или у склду са Смерницама о изрицању казне, оделљак 2Д1.1(б) (6) или 5Ц Нагодба има и по свему судећи још дуже време ће имати детерминирајућу улогу у пракси кривичног судства у САД. 122 Глава II МОГУЋНОСТ ИЗБОРА ПОСТУПКА И ВРСТЕ НАГОДБЕ 1. Могућност избора тока поступка путем Plea 1.1. Појам plea Plea је традиционално право окривљеног да се изјасни о оптужби.сам израз потиче од латинске речи placitum и означава одговор окривљеног на оптужбу. Тиме је изворно било повезано и покоравање надлежности суда,које се у кривичним предметима у случају нужде могло изнудити и тортуром 10 (!) 1.2.Врсте plea Амерички кривични поступак нуди три могућности окривљеном у заузимању става према оптужби (pleas): 7 Santobello v.new York, 404 U.S. 257,261.(1971). 8 Смернице се воде као Документ министра правде od г. Видети Николић, Д.: Страначки спортазум о кривици,београд,2009. стр Николић,Д., исто. 10 Видети Blackstone,Commentaries on the Laws of England,Tom IV 3.izd.1862,izd.Kerr str 1. Може дати изјаву невин ( Plea of not guilty ), што значи оспоравање тужбе и изазива спровођење судског поступка. Тада ће се спровести главни претрес (trial) на ком ће се утврдити да ли је окривљени крив или невин. 2. Дати изјаву крив ( Plea of guilty ) а то значи,да оптужени не оспорава тужбу и даље нема спора. Главни претрес је због тога сувишан и остаје отворено једино питање санкције. Логика страначког поступка је да суд одмерава казну само ако се странке не споразумеју у погледу ње. Ипак, одмеравање казне је традиционали судски прерогатив коју нагодба доводи у питање. Plea of guilty као формална процесна изјава није идентична са признањем,ипак по америчком схватању,подразумева и признање чињеничних навода оптужбе. Све до половине 19.века plea of not guilty био редован случај,данас је ситуација обрнута.често се паушално, истиче да се чак 90% судских случајева решава нагодбом.у ствари, тај број је врло различит у зависности од кривичног дела и и месних обичаја. 11 При томе ваља приметити,да је guilty plea значајно потиснут и другим поједностављеним формама окончања поступка. Овако велик број признања наравно није последица масовног кајања окривљених.одлучујуће је, да странке пре давања изјаве plea of guilty договоре, које ће бити последице те изјаве.у замену за ову изјаву,тужилац нуди неке погодности. Може вршити и притисак на окривљеног у случају одбијања нагодбе, претњом да ће му у случају изласка на главни претрес,ако буде оглашен кривим, бити изречена далеко тежа казна.нагодба се правно заснива на неконтролисаној слободи у гоњењу америчких јавних тужилаца.они могу стављањем у изглед ублажавања или пооштравања оптужбе, вршити снажан притисак на окривљеног да призна дело. У сваком случају, оправдано се може рећи да је главни претрес у америчком кривичном поступку постао изузетак Трећа могућа изјава nolo contendere у пракси је много ређа.ова изјава значи да се окривљени без заузимања става о својој кривичној одговорности,одриче побијања оптужбе. За окривљеног је утолико повољна,што на тај начин избегава да призна одређене чињенице у тужби и то отвара могућност да те чињенице касније оспорава у другим судским поступцима. Дакле, кривична осуда која следи,не може бити коришћена у грађанском поступку.ова изјава није дозвољена у свим државама чланицама,а где јесте, потребна је претходна сагласнот суда. 11 Видети Weigend,Th.:Absprachen in auslaendischen Strafverfahren, Freiburg i. Br стр. 35. фусн. 91 и тамо наведена истраживања у којима се број креће између 83-68% 12 Weigend,Th.: цит. дело стр Др Иштван Фејеш, Амерички модел нагодбе у кривичном поступку... (стр ) Са ове две задње могућности,окривљени се одриче права на јаван претрес,а пресуда се изриче на основу процесних предлога (motion или plea). За прагматичке америчке правнике чини се бесмисленим спроводити потпун поступак, ако је окривљени признао. О чему и зашто треба водити даљи поступак? Иза овог схватања се крије став о општем циљу поступка, који се есенцијално разликује од схаватања у европским континеталним системима. Поступак не служи остварењу и заштити правног поретка ауторитативним деловањем државних органа, на основу утврђене материјалне истине,већ је
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks