Алеја мира, данашњи изглед Avenue of Peace, present prospect - PDF

Description
Алеја мира, данашњи изглед Avenue of Peace, present prospect Парк пријатељства у Новом Београду Споменик културе Макета парка, арх. М. Палишашки, Model of park, architect M. Pališaški, 1965 Док су

Please download to get full document.

View again

of 12
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Court Filings

Publish on:

Views: 19 | Pages: 12

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
Алеја мира, данашњи изглед Avenue of Peace, present prospect Парк пријатељства у Новом Београду Споменик културе Макета парка, арх. М. Палишашки, Model of park, architect M. Pališaški, 1965 Док су обнављање и изградња Београда након Другог светског рата били у пуном замаху, посебна инспирација и изазов југословенским архитектима били су ново планско уређење терена на левој обали Саве. Решење парковске површине на том простору може се најбоље сагледати кроз контекст изградње Новог Београда, посебно кроз идеју уређења ширег приобалног појаса новог града на левој обали Саве. Промена курса југословенске спољне политике уследилa је након раскида са СССР-ом и осталим социјалистичким државама Варшавског пакта године, што је утицало и на промену концепције изградње и обнове Београда, односно на формирање сопственог архитектонског израза базираног на постулатима западноевропске интернационалне модерне. У политичком смислу, почетком шездесетих година 20. века, Југославија се залагала за неутралну несврстану позицију између двају супротстављених блокова, увучена у сукоб Хладног рата, и тако 3 Тито са шефовима држава Самита несврстаних земаља, Београд 1961, извор: Тањуг President Tito with the chiefs of the Non Aligned countries, Belgrade 1961, source: Tanjug је постала један од оснивача Покрета несврстаних, а Београд једина европска престоница где је, по тадашњем условима, оснивачки скуп трећег блока могао бити одржан. Покрет несврстаних је један од кључних програма југословенске спољне политике који је држави након вишегодишњег периода изолације донео углед и високо место међу земљама света. Након Конференције одржане у Бандунгу у Индонезији 1955, где су несврстане земље одлучиле да не желе да учествују нити да буду увучене у идеолошке сукобе Истока и Запада у Хладном рату, на иницијативу тројице државника, Јосипа Броза Тита, египатског председника Гамала Абдела Насера и индијског председника Џавахарлала Нехруа основан је Покрет несврстаних. Југославија је у то време стекла угледан положај у међународним односима, због чега је Прва конференција несврстаних земаља одржана у Београду од 1. до 6. септембра године. На конференцији је учествовало преко 100 учесника. Покрету су приступили већина влада на свету и скоро две трећине чланица Уједињених нација. Углавном су то биле државе трећег света, које нису учествовале у блоковској подели. Конференција је разматрала питања о правима на самоопредељење народа и земaља, борбе против империјализма, колонијализма и неоколонијализма, поштовања суверенитета Државници посматрају план Парка, 1961, извор: Тањуг The statesmens observe the park plan, 1961, source: Tanjug и територијалног интегритета, општег разоружања, забране нуклеарних експеримената, неједнаког економског развитка, апартхејда, укључујући и ционизам и све облике стране агресије, окупације, доминације, мешања или хегемоније, као и блоковске политике. На првој конференцији одржаној у Београду учествовало је 25 земаља, 11 из Азије, 11 из Африке заједно са Југославијом, Кубом и Кипром. То је био највећи међународни скуп у Београду одржан након Другог светског рата, што је довело до значајних радова на уређењу и припреми града да угости велики број страних делегација. Исто тако, био је то изванредан изазов југословенској архитектури да изградњом великих објеката савременог стилског израза и без терета прошлости изрази своју другачију оријентацију засновану на новим градитељским постулатима и идејама. Спомен-парк Да би се обележио један овакав догађај у југословенској историји, Млади горани Србије иницирали су да се у то име подигне споменпарк под називом Парк пријатељства и смести у непосредној близини Палате Савезног извршног већа, уз само ушће Саве у Дунав, на троугаоном простору између данашњих улица Булевара Николе Тесле и Ушћа и шеталишнo-бициклистичке стазе која прати 4 Обелиск испред Дома синдиката, 1961, извор: Тањуг Obelisk in front of the House of Unions, 1961, source: Tanjug обалу реке. Иницијативу су подржали Савет за културу и Савет за урбанизам Народног одбора Београда. Прво идејно решење израдио је инжењер Владета Ђорђевић године. Као симбол залагања за мир у свету и пријатељства међу народима, планирано је да парк заузима површину од 14 хектара, у чијем централном делу према рекама доминира Алеја мира, архитектонски уобличен дрворед платана са којег се пружа изванредан поглед на Нови Београд, Савску падину, Калемегдан и Земун. Архитектонска замисао односила се на организацију простора, који је интерним стазама издељен на појединачне парцеле, величине око метара квадратних, у којима би свака земља изложила своје симболе, етнолошка обележја, копије скулптура, специфичне вртне детаље и биљне врсте, а њихов распоред био би такав да симулира географску удаљеност од Југославије. Пројектна решења за уређење сваког интерног дела требало је да ураде архитекти земаља учесница Самита несврстаних. Поред стаза и мањих целина, у централном делу је предвиђен базен с фонтаном и обелиском до којих би водила главна стаза поплочана разнобојним декоративним каменом, као и два прилаза, један од Булевара иза зграде СИВ-а, а други од будућег булевара постављеног управно у односу на Ратно острво (данас Улица Ушће). Међутим, уобличавање парка је коначно довршено тек решењем архитекте Изложба о земљама учесницама конференције, Београд, извор: Тањуг Non -Aligned countries summit exhibition in Belgrade, 1961, source: Tanjug Милана Палишашког, чији је пројекат под називом Потез награђен првом наградом на општејугословенском конкурсу године. На основу тог решења, Дирекција за градско зеленило је израдила детаљне пројекте. Парковски пејзаж заснован је на мирном, једноставном и достојанственом геометризму, чиме је избегнут карактер места с политичко-идеолошком поруком и контекстом. Полазна тачка архитекте била је да се на том троугаоном простору уз речну обалу формира оаза зеленила с културно-уметничким садржајем без политичког симболизма, као простор са универзалном идејом и поруком мира. Реализовано је само девет и по хектара парковске површине, док укупна данашња заштићена површина износи 17, 98 хектара. Иако је од оригиналне замисли архитекте Палишашког мало тога изведено, у основи парка се и данас сагледавају специфичност и намена модерног градског парка. Геометризам је уочљив, а његова једноставност је оплемењена Алејом платана, која је дугачка 180 метара, што уједно представља број земаља које су као свој политички приоритет имале залагање за мир, кроз такозвану политику мирољубиве активне коегзистенције. Сви учесници Прве конференције Самита несврстаних засадили су исту биљку платан, која симболизује једнакост. Избор платана лежи у 5 њиховој дуговечности, што потенцира идеју о успостављању трајног мира и пријатељства у свету. Поред сваког дрвета постављена је плоча са именом државника и земље из које долази, годином сађења и латинским називом дрвета Platanus acerofilia. У ондашњим новинама о Алеји мира писано је као о симболу повезаности земаља у борби за мир. Саднице су постављене на једнакој удаљености, од осам метара, да би се њихове крошње на одређеној висини свог раста спојиле и тако формирале јединствен зелени низ, односно површину која симболично истиче повезаност свих народа кроз заједничку идеју. За свечано отварање Парка узима се Титова садња платана 7. септембра године, а последње велико сађење обављено је године током последњег, Деветог самита несврстаних у Београду. Поред Младих горана, први који су засадили дрво мира били су: Сувеил (Саудијска Арабија), Бургиба (Тунис), Џавахарлал Нехру (Индија), Сиримаво Бандаранаике (Цејлон), Гамала Абдел Насер (Египат), Хаиле Селасије (Етиопија) и многи други. У парку је године постављена скулптура Отворени облик, ауторке Лидије Мишић, у форми стилизованог цвета, висине 180 цм. Последње уређење парка било је године, када је подигнут спомен-обелиск Вечна ватра, према замисли вајара браће Светозара и Светомира Радовића и архитеката Марка Стевановића и Миодрага Цвијића. Парк је тако добио централно обележје, а постављене су и дрвене клупе дуж Алеје мира. Поводом манифестације Летњег олимпијског фестивала младих Европе године, у новоформираној Олимпијској алеји у парку су засађене још 52 саднице платана. Знаменито место Формирање Парка пријатељства и данас има вишеструку симболику и значај. Налази се у оквиру топографски најинтересантнијег дела Новог Београда и зоне која обухвата најистакнутије примере савремене послератне архитектуре Београда. Својим специфичним местом, формом, наменом и уређеним пејзажом представник је посебних архитектонско-урбанистичких, друштвено-политичких и културноисторијских прилика у првим деценијама након Другог светског рата. Простор Ушћа где се налази парк представља важан зелени масив у склопу предела чије карактеристике обухватају и вредности визура заједно са зеленом оазом Великог Ратног Острва. Висока вегетација парка састоји се од аутохтоних врста биљака типичних за приобаље, као и од сађених врста кроз концепт формирања Парка, што указује на његове посебне природне и хортикултурне вредности. Парк пријатељства поред Ушћа, Калемегданског гребена и Великог ратног Скулптура Отворени облик, 1974, ауторка Л. Мишић Sculpture Open form, author L. Mišić, 1974 острва представља топос послератног Београда, што указује на историјску генезу града и уједно је једини јавни формирани парк на територији Новог Београда и једини парк дуж речне обале. Парк пријатељства проглашен је за знаменито место (Одлука о утврђивању, Сл. гласник РС, бр. 8/14). Литература: 1. И.Весковић, Парк пријатељства у Новом Београду, Наслеђе XII, Београд, Љ.Благојевић, Нови Београд оспорени модернизам, Београд, А.Кадијевић, Улога идеологије у новијој архитектури и њена схватања у историографији, Наслеђе VIII, Београд, У.Мартиновић, Београд , Урбанизам и архитектура, Београд, Б.Стојановић, Архитектура Београда , ГМГБ, I, Београд, М.Митровић, Савремена српска архитектура, Београд, Park of Friendship in Novi Beograd (New Belgrade) Cultural monument Почетак уређења Парка пријатељства са зградом СИВ-а у позадини, извор: Тањуг The beginning of arrangement of Park of Friendship in 1961 with the building of SIV in the background, source: Tanjug At the time the post-second World War reconstruction and development of Belgrade was in full swing, the large-scale plan for developing a vast area of undeveloped land on the left bank of the Sava into a new part of the city offered a stimulating challenge for Yugoslav architects. The establishment of a park there should therefore be looked at in the context of the construction of Novi Beograd, its riverfront in particular. The shift in Yugoslav foreign policy following the split with the Soviet Union and the other countries of the Eastern Bloc in 1948 also led to a shift in the approach to the reconstruction and development of Belgrade in the sense of finding an independent architectural expression based on the tenets of the International Style. In the early 1960s, in line with its new foreign policy advocating a neutral position in relation to either of the two confronting blocs, Yugoslavia became a founding member of the nonaligned movement. Belgrade was the only European capital qualified under the circumstances to play host to the founding conference of a third bloc. The pursuit of the policy of non-alignment ranked high on the Yugoslav international agenda and, after years of isolation, brought the country a respected place among nations of the world. 7 Плоча некадашњег председника Египта Г.А.Насера, Алеја мира The plaque of the former president of Egypt G.A.Naser, Avenue of Peace Following the 1955 African-Asian conference in Bandung, Indonesia, where a number of countries pledged not to side with either Cold War power bloc, the non-aligned movement was founded at the instigation of three statesmen, Josip Broz Tito of Yugoslavia, Gamal Abdel Nasser of Egypt and Jawaharlal Nehru of India. The movement was supported by most world governments and nearly two-thirds of UN members, mostly thirdworld nations which saw their national interest lying in mutual support and cooperation.
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks