17.00 часова / Културни центар Новог Сада Позорје младих / Дневна соба Презентација интеркултуралне мреже Културно средиште (CultureHub) - PDF

Description
Данас на Позорју часова / Културни центар Новог Сада Позорје младих / Радионица Интерактивна извођачка лабораторија: Преговори посредног и непосредног тела Радионицу воде: Anna Hayman, S. O. (CultureHub,

Please download to get full document.

View again

of 20
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Kids & Toys

Publish on:

Views: 113 | Pages: 20

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
Данас на Позорју часова / Културни центар Новог Сада Позорје младих / Радионица Интерактивна извођачка лабораторија: Преговори посредног и непосредног тела Радионицу воде: Anna Hayman, S. O. (CultureHub, Њујорк) Организатор: Студио Лабораторија извођачких уметности, ФДУ Београд часова / Селекција националне драме и позоришта Округли сто: Госпођа министарка часова / СНП, горњи фоаје Сцене «Пера Добриновић» Стеријанци: Мира Бањац Модератор: Воја Солдатовић часова / Културни центар Новог Сада Позорје младих / Дневна соба Prof. Susanne Goesse Gruber: Lesson N o 3: Say No About Resistance (Benjamin, Brecht, Boal. / Theatre and politics. Theatre and the masses) часова / Културни центар Новог Сада Позорје младих / Дневна соба Презентација видео материјала о позоришту La MaMa (Њујорк) часова / Културни центар Новог Сада Позорје младих / Дневна соба Презентација интеркултуралне мреже Културно средиште (CultureHub) часова / Културни центар Новог Сада Позорје младих На уранку (опера) Композитор: Станислав Бинички Копродукција: Факултет драмских уметности и Оперски студио Факултета музичких уметности Београд, уз подршку Народног позоришта Београд Представа траје 1 сат и 10 минута Композитор: Станислав БИНИЧКИ Писац либрета: Бранислав НУШИЋ Редитељ: Даријан МИХАЈЛОВИЋ Диригент: Драгана РАДАКОВИЋ Асистент режије: Маја МАЛЕТКОВИЋ Корепетитор: Ивана СТОКОВИЋ / Валентина КОСТАДИНОВИЋ Улоге Станка: ЕВГЕНИЈА ЈЕРЕМИЋ, АНА СТАНКОВИЋ Раде: НЕНАД ЧИЧА, ВАЊА БИСЕРЧИЋ Анђа: ЉУБИЦА ВРАНЕШ, ТАМАРА ГРУБИН Мујезин: МЛАДЕН ПРОДАН Народ: студенти соло певања и других одсека Факултета музичке уметности петак, 30. мај 19.00 часова / Новосадско позориште / Újvidéki Színház Селекција националне драме и позоришта По роману Ласла Вегела (Végel László) НЕОПЛАНТА Новосадско позориште / Újvidéki Színház Представа траје 1 сат и 30 минута Режија, сценографија, концепт: АНДРАШ УРБАН / Urbán András Асистент редитеља: ЈУДИТ ФЕРЕНЦ / Ferenc Judit Драматуршкиња: КАТА ЂАРМАТИ / Gyarmati Kata Композитор: АТИЛА АНТАЛ / Antal Attila Костимографкиња: МАРИНА СРЕМАЦ Сарадник редитеља: РОБЕРТ ЛЕНАРД / Lénárd Róbert Улоге ГАБРИЈЕЛА ЦРНКОВИЋ / Crnkovity Gabriella ЕМИНА ЕЛОР / Elor Emina АГОТА ФЕРЕНЦ / Ferenc Ágota СИЛВИЈА КРИЖАН / Krizsán Szilvia АГОТА СИЛАЂИ / Szilágyi Ágota ИШТВАН КЕРЕШИ / Kőrösi István ДАНИЈЕЛ ХУСТА / Huszta Dániel АТИЛА НЕМЕТ / Német Attila АРПАД МЕСАРОШ / Mészáros Árpád ЗОЛТАН ШИРМЕР / Sirmer Zoltán ГАБОР ПОНГО / Pongó Gábor часова / Позориште младих, Мала сцена Поетски театар Каталин Ладик, Иштван Домонкош, Ото Толнаи (Ladik Katalin, Domonkos István, Tolnai Ottó) Ја бити, ја не знати, мађарски Аутори представе и извођачи ИВАН ПРАВДИЋ, АНА ВРБАШКИ, МАРКО ДИЊАШКИ Музика: Alice in WonderBand 2 Билтен бр. 5 21.00 час / СНП, Сцена «Пера Добриновић» Селекција националне драме и позоришта Жељко Хубач БИЗАРНО Народно позориште Београд и Шабачко позориште Представа траје 1 сат и 40 минута Режија: СНЕЖАНА ТРИШИЋ Драматург: СПАСОЈЕ Ж. МИЛОВАНОВИЋ Сценограф: ДАРКО НЕДЕЉКОВИЋ Костимограф: МАРИНА МЕДЕНИЦА Композитор: СРЂАН МАРКОВИЋ Сценски покрет: ТАМАРА АНТОНИЈЕВИЋ Сценски говор: ДИАНА МАРОЈЕВИЋ ДИКЛИЋ Дизајн звука: ВЛАДИМИР ПЕТРИЧЕВИЋ Улоге Мартин, Ричи, Дејан: ИГОР ЂОРЂЕВИЋ Ђиђа, Саша, Гага: НИКОЛА ВУЈОВИЋ Воја, Милан, Бикса: МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ Катарина, Мајда, Светлана: СОЊА МИЛОЈЕВИЋ Мина, Ксенија, Ива: СУЗАНА ЛУКИЋ часа / СНП, Камерна сцена Позорје младих Биљана Србљановић: Породичне приче НОВА академија уметности Београд (завршни испит прве године глуме) II година глуме Професори глуме: Светозар ЦВЕТКОВИЋ, Љиљана ТОДОРОВИЋ Професорка музике: Ирена ПОПОВИЋ Играју Надежда: МИЛЕНА ИГЊАТОВИЋ Војин: АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ Милена: БОЈАНА СТАНКОВИЋ Андрија: ЂОРЂЕ ЖИВАДИНОВИЋ Музика: ЈЕЛЕНА СЕКУЛИЋ (клавијатуре), ФЕЂА ПОЛДРУХИ (гитара), ДАНИЛО ТИРНАНИЋ (бубњеви), студенти музике Нове академије уметности петак, 30. мај Неопланта Ex libris Арпад: Децо, прекините, зар не мислите да је фрка то да сам се пре неки дан у братовљевој фирми на телефон јавио на мађарском, са igen, кад ми нека жена, са босанским акцентом одржи предавање да јој је доста да се ту људи јављају на телефон на разним језицима, ово је Србија, и она се доселила овде јер јој је јебено било доста свега, и да причам на српском. Додо: У праву је, што Мађари не знају српски? Ширмер: Добро, то је у реду да код куће говориш на мађарском, али на јавним местима говори српски. Хуста: Али зашто? Не разумем вас. Ширмер: Зато што је ово Србија. То јој је име. Ср-бија! Како не разумеш? АготаФ: А тебе, јебо те, нервира то да за двадесет година нећемо имати коме да играмо ову представу? За двадесет година овде неће бити Мађара, а ми ћемо глумити на мађарском. Бићемо реткост за показивање. Понго: Имаћемо титл на српском. Ширмер: Шта фали томе? Они нас и сад гледају. Иштван: Што морамо да причамо о томе? Има много битнијих ствари. Како нас, на пример, држава поткрада, плаћамо јебено велике порезе, фалсификују рачуне за гас и струју, а ми се понашамо као да је национална припадност најбитнија од свега. Ово је мултикултурални град. (Ласло Вегел, Неопланта) Прозни и драмски писац, есејиста, критичар. Рођен у Србобрану Студирао је мађарски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду и филозофију на београдском Универзитету. Био је новинар, члан редакције новосадских часописа Új Symposion и Поља, загребачког Пролога; главни уредник новосадске Трибине младих; уредник суботњег културног додатка листа Magyar Szó ( ); драматург Телевизије Нови Сад (1980, отпуштен 1992; стални позоришни критичар листа Политика; координатор новосадске канцеларије Фонда за отворено друштво ( ). Од живи од књижевног рада. Члан Друштва књижевника Војводине, Друштва лепе књижевности (Будимпешта), Српског ПЕН центра и Савеза новинара Мађарске. Био је члан жирија Стеријиног позорја и године. Најзначајнија дела: романи Мемоари једног макроа, Дупла експозиција, Паренеза, Велика источно-средњо-европска гозба ступа у пикарски роман, Exterritorium, Неопланта обећана земља, књига есеја Витгенштајнов разбој, драме: Шофери, Јудита, Преко седам мора, Медејино огледало. Добитник Октобарске награде града Новог Сада за књижевно ставаралаштво, 1988; Награде слободне штампе за књигу есеја Одрицање и опстајање, 1994; Фебруарске награде града Новог Сада, 2005; Награде Тодор Манојловић, Добитник бројних награда и признања у Мађарској, међу којима Златна повеља предсеника Републике Мађарске за целокупни књижевни рад, 2000; Пулицерова награда Мађарске, 2005; Официрски крст председника Репулике Мађарске, 2005; Награда Лајош Кошут, Писац Нови Сад: Свечано пуштање у промет првог електричног трамваја (30. септембар 1911) Ласло Вегел (Végel László) Нови Сад: Аутобус у градском саобраћају године прошлог века / 4 Билтен бр. 5 Редитељ Позориште Новосадско позориште / Újvidéki Színház Андраш Урбан (Urbán András) Сенћанин, дипломирао режију на Академији уметности Нови Сад (2000. године). У последњих десетак година направио је преврат у војвођанском театру и комотно се може рећи да је утемељивач нове војвођанске позоришне поетике и естетике у представама које отварају питања, разоткривају табуе. Режирао је на сценама Суботице, Сенте, Новог Сада, Ниша, на мађарском и српском, а у окружењу на бугарском, словеначком и румунском. Оснивач је интернационалног позоришног фестивала Desiré Central Station у Суботици. Од је директор Мађарског градског позоришта Деже Костолањи Суботица. Кривина, Urbi et orbi, Dogs and drugs, Сардинија, Marat the Sade, Бановић Страхиња, Ожалошћена породица, Коштана, Неопланта, само су неки од његових скоријих ауторских пројеката. Награде (избор): Прва награда Фестивала малих и експерименталних сцена у Панчеву, Специјална награда жирија Битефа (Војцек, Хамлет), награда Министарства културе Мађарске за позоришно стварање Jászai Mari, Награда фестивала Инфант за најбољу представу (Brecht the Hardcore Machine), први добитник награде Традиција авангарде Фонда Вујица Решин Туцић и Воја Деспотов (2013), Статуета Јоаким Вујић (2014). Позориште je настало сa идејом да помогне у очувању културног идентитета Мађара у Војводини. Временом је успело да постане не само место окупљања мађарске елитe већ и једно од најрелевантнијих позоришних адреса у Србији и региону. Током нимало веселих деведесетих година ансамбл се наметнуо необичном позоришном поетиком која је наговештавала нове и другачије позоришне обрисе (Шест лица траже писца, Слушкиње, Пац, а пре свих Припитомљавања). Разнолик репертоар између експеримента и инсценација класичних дела мађарске и светске литературе привукао је у ово позориште најбоље редитеље који истичу вредноћу, марљивост и посвећеност његових глумаца. Позориште је гостоовало на многим домаћим и регионалним фестивалима: од Стеријиног позорја и Битефа, преко фестивала у Ужицу, Кишварди, Сегедину, Смедереву, Печују, Темишвару... до Умага и Сарајева. Са готово сваког од њих ансамбл се вратио с неком од награда... Новосадско позориште најдуже је играло Игру у дворцу у режији Љубомира Муција Драшкића читаву деценију. Најнаграђиваније су биле представе Play Стриндберг у режији Радослава Златана Дорића и, у новије време, Поморанџина кора у режији Кокана Младеновића, која је освојила чак шест Стеријиних награда. У најуспешније представе убрајају се Коса, Роки хорор шоу, Сан летње ноћи, Чаробњак из Оза, Португал, Човекова трагедија, Marat the Sade, А ко ће вратити бицикл, Опера ултима... Новосадско позориште је установа од посебног значаја Националног савета мађарске националне мањине. Урбан и Позoрје Јанош Пилински, Urbi et orbi, Деже Костолањи (2008), Шекспир, Бура, НП Ниш (2009); Иштван Беседеш, Сардиnија, Д. Костолањи (2010); Борислав Михајловић, Баnовић Страхиња, НП Суботица (2010), Ото Толнаи, Кишињевска ружа, Д. Костолањи (2011), Петер Вајс, Marat the Sade, Новосадско позориште (2012). Стеријине награде: Стеријина награда Округлог стола критике 2008 (Urbi et orbi), Специјална Стеријина награда за укупан ауторски пројекат Кишињевска ружа (2011). У пројекту је награђено глумачко оставрење као и оригинална сценска музика. Представа Marat the Sade понела је Специјалну Стеријину награду глумачком нсамблу, а награђено је и једно глумачко остварење. Приредила Александра КОЛАРИЋ петак, 30. мај Новосадско позориште / Új vi dé ki Szín ház и Позорје 1993 Ати ла Фа ра го, Бо гаљ, редитељ Бела Мере; 2000 Ја нош Си ве ри, При пи то мља ва ња, рд. Кинга Мезеи; 2001 Коса (мјузикл), рд. Виктор Нађ, ван конкуренције; 2008 Ричард О Брајен, Роки хорор шоу, рд. В. Нађ; 2010 Маја Пелевић, Поморанџина кора, рд. Кокан Младеновић; 2012 Петер Вајс, Marat the Sade, рд. Андраш Урбан. Стеријине награде: Припитомљавање сценска музика Силард Мезеи, сценски покрет Криста Сорчик и Габор Нађпал; Роки хорор шоу глума Арон Балаж, сцена Ева Сендрењи, кореографија Илдико Лавро Ђенеш; Поморанџина кора текст Маја Пелевић, глума Арон Балаж и Андреа Јанкович, сцена Марија Калабић, костим Марина Сремац, сценски покрет Андреја Кулешевић; Marat the Sade глума Силвија Крижан, Специјална Стеријина награда глумачком ансамблу. Приредила А. К. Бизарно Ex libris ЂИЂА: Све вас треба побити. МАРТИН: Зашто, бре, зашто? ЂИЂА: Мог брата су убили такви као ти. МАРТИН: Никога ја нисам убио... ЂИЂА: Дилери! МАРТИН: Е, ја се радим, ја не ваљам. ЂИЂА: Кунем ти се да ће ово (Показује на кесицу са хероином.) да лети са мном... МАРТИН: Нисам дилер, кеве ми... ЂИЂА: Овде има хероина за пук војске... МАРТИН: Какав пук војске, нема за три пута да се урадимо... ЂИЂА: Рекао сам да ми не прилазиш. МАРТИН: Дај ми то! ЂИЂА: Упозоравам те! (Мартин приђе, Ђиђа се при
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks