121377191-Stvarno-pravo.pdf

Description
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE Orijentaciona ispitna pitanja iz predmeta S T VARNO PRAVO (prema udžbeniku OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA Uvod u građansko pravo i stvarno pravo strana 201-346,od dr.Ilije Babića) 1. Pojam i obeležja stvarnog prava Objektivno stvarno pravo je skup pravnih normi gradjanskog prava koje regulišu odnose izmedju ljudi povodom stvari – subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odred

Please download to get full document.

View again

of 41
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 2 | Pages: 41

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
  PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐEOrijentaciona ispitna pitanja iz predetaS T V A R N O P R A V O!prea d#$eni% OSNOVI I&OVINSKO' PRAVAU(od )ra*ans%o pra(o i st(arno pra(ostrana +,-./012od dr3I4ije 5a$i6a7 -3 Poja i o$e4e#ja st(arno) pra(a Objektivno stvarno pravo je skup pravnih normi gradjanskog prava koje regulišu odnose izmedju ljudi povodom stvari – subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju. - Stvarno pravo je u objektivnom smislu deo imovinskog prava(gradjanskog prava) na koje se primenjuju i opšta naela ove porodice prava. - !auka stvarnog prava prouava veze izmedju normi stvarnog prava, sistematizuje ih, tumai ih, objašnjava pojedine pojmove i institute, kritikuje i predla e donošenje adekvatnijih pravnih normi. - !orme objektivnog stvarnog prava predstavljaju opšte pretpostavke pod kojima pravni subjekti stiu ili gube subjektivno pravo na nekoj stvari. – S#$%&'*!O stvarno pravo je imovinsko (gradjansko) pravo koje svog imaoca ovlaš+uje na neposrednu pravnu vlast na odredjenim stvarima. redmet subjektivnog stvarnog prava je stvar neposredno. (Objasniti primer obligacije – du nika i poverenika povodom stvari ). +3 Na8e4a re) 4isanja st(arno) pra(a Stvarna prava se odlikuju i odredjenim naelima koja ih izdvajaju od ostalih imovinsko pravnih(gradjansko pravnih odnosa), a to su ) !aeloprivatno pravne vlasti na stvari, /) !aelo ogranienosti broja stvarnih prava, 0) !aelo specijalnosti (odredjenosti) stvarnih prava, 1) !aelo publiciteta. -7 Na8e4opri(atno pra(ne (4asti na st(ari9  - !aelo privatno pravne vlasti na stvarima izra ava se u trajnim i neposrednim ovlaš+enjima titulara prav svojine na stvari. Ova ovlaš+enja deluju i prema tre+im licima.    - itulari prava svojine izjednaeni su u medjusobnim pravnim odnosima na osnovu subjektivnih stvarnih prava. *last koju imaju pravni subjekti neposredno na stvari (ius ad rem)  vrši se bez uticaja volje drugog i proistie direktno iz zakona. - *last koja se vrši na stvari je trajne prirode, - *last na stvari je neposredna,- *last na stvari je apsolutna,- 2psolutno dejstvo stvarnog prava izra ava se u mogu+nosti titulara da istie pravo sledovanja i pravo prvenstva. (pojasniti pravo sledovanja i pravo  prvenstva). +7 Na8e4o o)rani8enosti $roja st(arni: pra(a9 - $roj i vrste stvarnih prava odredjuje zakonodavac (Numerus clausus) imperativnim propisima. Ovi propisi odredjuju sadr inu i obim stvarnih  prava. Strane nisu ovlaš+ene da svojom voljom oblikuju nove vrste stvarnih  prava.  ugovorom se mogu prenositi samo ona stvarna prava koja zakon dozvoljava. 3akon odredjuje i bitan sadr aj stvarnih prava , njihovo sticanje,  prestanak i zaštitu. Stvarna prava se mogu deliti samo po obimu ali ne i po sadr aju. - # stvarnom pravu ne va i naelo autonomije volje. # obligacionom pravu to je jedan od osnovnih principa koji ovlaš+uje strane da u granicama  prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja svoje odnose urede po svojoj volji. (4lan 5.3OO). /7 Na8e4o specija4nosti !odredjenosti7 st(arni: pra(a Stvarna prava se po pravilu konstituišu na individualno odredjenim stvarima, a izuzetno na pravima. Shodno tome stvarno pravo mo e postojati na jednoj a ne na više stvari. (primer ovaca i knjiga u biblioteci). %edan imalac prava svojine, ima pravo svojine na svakoj stvari iz zbira stvari. 07 Na8e4o p $4iciteta9 ublicitet stvarnih prava izvodi se iz dr avine (6aktike) vlasti koja je vidljiva i uobiajena za odredjeno stvarno pravo. 2psolutno dejstvo stvarnih  prava prema tre+im licima obavezuje njihove imaoce da prenos tih prava na drugog subjekta , odnosno izmenu stvarnopravnog odnosa izvršena odgovaraju+, vidljiv, odnosno saznajan nain. 7ora biti objavljeno da na odredjenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta da tre+a lica ne bi to  pravo vredjala. - !aelo publiciteta ispoljava se prilikom prenosa prava svojine, stvara  prepostavku svojine i štiti savesnog sticaoca. /   - retpostavalja se da je dr alac pokretne stvari njen vlasnik, odnosno da je imalac stvarnog prava na nepokretnosti ono lice koje je upisano u zemljišni registar. Ove pretpostavke j edozvoljeno obarati. /3 Pode4a st(arni: pra(a $roj i vrste stvarnopravnih odnosa predvidjen je zakonom. 3OSO kao oblike stvarnopravnog tereta predvija a7 Pra(o s(ojine2$7 Pra(o s4 #$enosti2c7 Pra(o st(arno) tereta2 d7 Pra(o za4o)e3  - Stvarno pravo je i pravo gradjenja regulisano zakonom o planiranju i izgradnji. a7 Pra(o s(ojine  - redstavlja najvišu pravnu vlast na stvari. a vlast obuhvata najviši stepen dr anja, koriš+enja i raspolaganja stvari u granicama zakona. ojasniti primer – Ogranienja javno pravne prirode. $7 Pra(o s4 #$enosti9 . %e stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlaš+uje titulara da na odredjeni nain koristi tudju stvar ili ga ovlaš+uje da od vlasnika zahteva da svoju stvar ne koristi onako kako bi mogao 3 c7 Pra(o st(arno) tereta9 .  je takodje stvarno pravo na tudjoj stvari. itular ovog prava ovlaš+en je da od bilo kog vlasnika optere+ene nepokretnosti zahteva odredjene prestacije (npr. sporuku odredjeene koliine  poljoprivrednih proizvoda svake godine). ravo stvarnog tereta razlikuje se od stvarne slu benosti koja predstavlja odnos svakodobnih vlasnike,dveju nepokretnosti(poslu nog i povlasnog dobra) u kome je vlasnik poslu nog dobra du en tršeti odredjene rednje vlasnika povlasnog dobra. Suprotno tome realni teret mo e imati i lice koje nije nosilac nepokretnosti. # našem  pravu jedno lice mo e ste+i stvarni teret naosnovu ugovora, (ugovora o do ivotnomizdr avanju ili ugovora o prodaji) – na osnovu kojga prodavac za sebe zadr i pravo da od kupca zahteva da mu svake godine isporui odredjenu koliinu pšenice ili drva iseenih u prodatoj šumi. d7 Pra(o za4o)e9 . %e stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlaš+uje njenog imaoca da zalo enu (pokretnu ili nepokretnu) stvar izlo i prodaji, a zatim iz ostvarene vrednosti naplati svoj dug, pre ostalih poverilaca. . pra(o )radjenja  je pravo nekog lica da na površini tudjeg zemljišta ili ispod njegove površine ima u svojini zgradu, što je svakodobni vlasnik zemljišta du an da trpi. ravo grajenja razdvaja svojinu na zgradi od prava svojine na zemljištu. 3grada u pravom smislu nije deo zemljišta. Ona izgradnjom postaje pripadak – deo prava gradjenja koje se smatra kao glavna 0  stvar. Sa prestankom prava gradjenja zgrada postaje pripadak zemljišta na kome je izgradjena. 03 Poja i pode4a st(ari a) Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obele ja. 'lasi6ikacija stvari je va na jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati identina prava. 2ko pripadaju istoj skupini, stvari se na isti nain stiu i  prenose pravnim poslovima a istovrsna je i sadr ina ovlaš+enja njegovog titulara  . St(ari proet !  Res in commercio 7 i (an proeta! res exstra commercium 73  Stvari u prometu  su one koje mogu biti predmet imovinskopravnog odnosa (tako se npr. ravo svojine na stvari koje pripadaju jednom imaocu mo e  prodajom preneti na drugoga, ili se stvar mo e dati na poslugu, u zakup, mo e se na njoj konstituisati pravo slu benosti). 8oba je stvar koja je uvek u  prometu.  Stvaii van prometa  ne mogu biti objekti subjektivnog stvarnog prava. o su  prvenstveno dobra u opštoj upotrebi (utevi, *ode, *odotoci i vodno zemljište, luke i pristaništa, vazduhoplovna pristaništa, morske obale i obale unutrašnjih plovnih puteva) na kojima svi imaonici (pravni subjekti) imaju  pravo opšte upotrebe. *an prometa je i javno gradjevinsko zemljište. - *an prometa su i stvari koje bi i u odsustvu izriitih propisa o tome, stavljanjem u promet vredjale moral. Stvari mogu biti i ograniene u  prometu (vatreno oru ije mogu nostiti samo lica sa administrativnom dozvolom). romet vatrenog oru ija i vojne opreme dozvoljava se samo  pojedinim pravnim subjektima, a regulisan je imperativnim propisima. $7 Po%retne st(ari !res o$i4es7 i nepo%retne st(ari !res io$i4es7  -  Pokretne stvari   su one iji se polo aj u prostoru mo e promeniti, a da se time bitno ne povredi njihova osobina. -  Nepokretne stvari   su one iji se polo aj u prostoru ne mo e promeniti a da se time ne povredi njihova bitna osobina. c7Indi(id a4no odredjene st(ari i st(ari odredjene po rod  Po rodu su odredjene one stvari koje se u pravnom prometu odredjuju po nekoj mernoj jedinici (kilogram, litra metar itd.) stvari po rodu se odredjuju vaganjem, brojanjem ili merenjem. ravilo je da stvar odredjena po rodu ne  propada. 1
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks