1-4 Maric

Description
Maric

Please download to get full document.

View again

of 18
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 6 | Pages: 18

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
    БОЈАН   С . МАРИЋ   УДК  327(4):327(497.11+430) Републички   фонд   за   Прегледни    рад   здравствено   осигурање   Примљен : 22.11.2017 K   рагујевац   Одобрен : 17.01.2018 Страна : 57-74 УТИЦАЈ   САВЕЗНЕ   РЕПУБЛИКЕ   НЕМАЧКЕ   НА   ПРОЦЕС   ЕВРОПСКИХ   ИНТЕГРАЦИЈА   РЕПУБЛИКЕ   СРБИЈЕ   Сажетак :   Основни   задатак   овог    рада    је   да   утврди   у   којој   мери   СР   Немачка  (Bundesrepublik Deutschland), као   држава   која   захваљујући   снази   своје   економије   пред - ставља   најутицајнију   чланицу   Европске   уније , утиче   на   процес   европских   интеграција   Републике   Србије . Лидерство   СР   Немачке   у   оквиру   функционисања   савремене   ЕУ , огледа   се   и   у   њеном   утицају   на   процес   проширења   европског   блока . Након   политичких   промена   из   октобра  2000. године   Србија   континуирано   следи   политику   европских   интеграција , која    је   уз   извесне   застоје , проузроковане    једностраним   проглашењем   косовске   независности   током  2008. године , остала   њен   главни   спољнополитички  „ кре - до “. Како   све   државе   Западног   Балкана , укључујући   и   Србију   теже   пуноправном   чланству   у   ЕУ , процес   европских   интеграција   представља   везивно   ткиво   између   њих   и   моћне   Немачке . Србији    је   на   путу   до   пуноправног   чланства   у   ЕУ   потребан   снажан   савезник   на   том   путу . Побољшање   политичких   и   економских   односа   Србије   и   Немачке , као   нај - снажније   државе   ЕУ , омогућило   би   лакше   остварење   тог   циља . Немачк a  је   више   пута   недвосмислено   поновила   став   да   све   државе   Западног   Балкана , укључујући   и   Србију , заслужују   европску   перспективу , тако   да    је   на   нашој   политичкој   елити   да   се   избори   да   та   подршка   буде   снажнија   и   да    резултира   бржим   напредовањем   Србије   у   оквиру   про - цеса   евроинтеграција . Колико    је    јак   утицај   Немачке   на   целокупан   процес   проширења   ЕУ , Србија   се   на   најбољи   начин   уверила   током   децембра  2011. године , када    је   зва - нични   Берлин , незадовољан   активностима   Србије   у   погледу   укидања   њених   институ - ција   на   подручју   њене    јужне   покрајине , онемогућио   да   Србија   добије   статус   државе   кандидата   за   чланство   у   ЕУ .  Кључне    речи :   Република   Србија , СР   Немачка , Европска   унија , спољна   полити - ка , европске   интеграције , проширење   ЕУ , Косово   Уводна   разматрања   Период   од   завршетка   Другог   светског    рата   па   до   поновног   уједињења   Немачке , које    је   извршено  1990. године , посматра   се   као   период   у   току   којег    је    ––––––––––––   bojan.erdoglija@gmail.com  Бојан   С . Марић , Утицај   Савезне   Републике   Немачке   на   процес   европских  ... 58 Немачка   била   окренута   себи , односно    јачању   своје   економије   и   модернизацији   друштва   на   унутрашњем   плану , док    је   на   спољнополитичком   плану   њен   глав - ни   циљ   био   помирење   са   суседним   државама   и   њена    рехабилитација   на   међународној   позорници . Како   су   током   хладноратовског   периода   бивша   Југо - славија   и   СР   Немачка   припадале    различитим   идеолошким   блоковима , тако   су   се   и   њихови   билатерални   односи   одвијали   у   оквиру   хладноратовске   парадиг - ме . СР   Немачка    је   свој   спољнополитички   курс   усмерила   ка   интеграцији   у   за - падни   систем   вредности , док    је   Југославија , иако   комунистичка   држава , успе - вала   да   води   балансирану   спољну   политику , оличену   у   сарадњи   и   са   Западом   и   Истоком . Период   од   поновног   немачког   уједињења   до   данашњих   дана   одсли - кава    једну   нову   Немачку , знатно   ангажованију   у   међународним   пословима . Остварењем   полувековног   сна   о   спајању   Западне   и   Источне   Немачке   у    једну   државу   немачког   народа ,  родила   се   држава   која    је   по   економској   снази   и   броју   становника , који    је   износио   близу  78 милиона , представљала   најмоћнију   држа - ву   тадашње   Европске   економске   заједнице . Тако   оснаженој   Немачкој   прилика   за   повратак   на  „ велика   врата “ у   светску   политику   пружила   се   управо   на   прос - тору   бивше   Југославије , што    је   њена   дипломатија   спремно   дочекала  ( Пророко - вић , 2015: 182). Док    је   немачки   народ   био    још   опијен   слављем   поводом   поновног   уједи - њења , „ тамни   облаци “ надвијали   су   се   над   Европом , имајући   у   виду   да   су  1991. почели    ратови   за    југословенско   наслеђе . СР   Немачка    је   од   почетка    југословен - ске   кризе   била   значајно   укључена   у   њено    разрешење . Кроз   учешће   у    раду  „ Мировне   конференције   о   Југославији “ (International Conference on Former Yugoslavia) 1 , која    је   на   предлог   Савета   министара   тадашње   ЕЕЗ - е   формирана  27. августа  1991. године , СР   Немачка   показала    је   да   ово   подручје   за   њу   има   важан   геополитички   значај . Учешћем   у    раду   тела , које    је   имало   за   циљ   да   се   оконча   први   сукоб   на   европском   континенту   након   завршетка   Другог   светског    рата , СР   Немачка    је   на   најбољи   могући   начин   демонстрирала   своју   нараслу   моћ . Признањем   независности   две    југословенске    републике , Хрватске   и   Сло - веније , 19. децембра  1991. године , а   које    је   ступило   на   снагу  15.  јануара  1992. године , потом   учешћем   са   четири   чланице   Савета   безбедности   Уједињених   нација  ( САД , Русија , Велика   Британија   и   Француска ) у   формирању   Контакт - групе  (Contact Group) 1994. године , као   мултилатералниог   оквира , састављеног   од   представника   пет   сила , који    је   имао   за   циљ   окончање   крвавих   сукоба   на   подручју    југословенске   државе , закључно   са   учествовањем   у   агресији   НАТО   савеза   над   СР   Југославијом  1999. године , СР   Немачка    је   била   свеприсутни   политички   актор   у    разрешењу    југословенске   слагалице . Током   агресије   на   СР   Југославију , дипломатски   односи   двеју   држава   су   прекинути . Успостављени   су   поново   након   тзв . петооктобарских   политичких   промена   у   Србији  2000. године . За   грађане   Србије , посебно   шокантна   била    је   улога   Немачке   у   агресији   из  1999. године , с   обзиром   да   на   то   да   се    радило   о    –––––––––––– 1   Више   о    раду  „ Мировне   конференције   о   Југославији “ видети   у : Лучка   Дејан  (2013): “ Крај   СФРЈ   и   Арбитражна   комисија   Мировне   конференције   о   Југославији “, Годишњак   студената , година   И , 2/2013, Правни   факултет   Источно   Сарајево , 102-123.  Култура   полиса , год . XV (2018), бр . 35, стр . 57-74 59 првом   учешћу   немачких   војних   снага   у    ратним   операцијама   након   Другог   светског    рата , као   и   то   што    је   она   извршена   без   одобрења   Савета   безбедности   УН - а . Парадокс    је   да    је   одлуку   о   учествовању   СР   Немачке   у   агресији   на   Југос - лавију , заједно   са   другим   државама   НАТО   пакта , донела  „ црвено - зелена “ коа - лиција , формирана   од   политичких   партија   које   су   баштиниле   антимилитарис - тичку   безбедносну   доктрину . Под   вођством   канцелара   Герхарда   Шредера  (Gerhard Fritz Kurt Schröder), СР   Немачка    је   прекршила   табу   политичке  „ кул - туре   уздржаности “, која    је    развијана   у   Немачкој   од   завршетка   Другог   светског    рата , као    једини    разуман   одговор   на    разорне   последице   које    је   оставио   за   со - бом   покушај  „ Трећег    рајха “ да   покори   Европу  (Baumann, Gunther, 2001: 4-5). Иако   СР   Немачка , упркос   проактивном   приступу    југословенској   кризи , није   успела   да   се   позиционира   као   одлучујућа   сила   у   светлу   њеног    разрешења , де - ведесете   године   су   означиле   њен   велики   повратак   на   ове   просторе . Активно   учествујући   у   доношењу   спољнополитичких   одлука   које   су   имале   за   тематику   питање    југословенског   наслеђа , СР   Немачка   послала    је    јасну   поруку   да    је   вео - ма   заинтересована   за   овај    регион . Ако    је   двадесети   век   био   век   у   којем   су   два   стара   европска   народа   била   често   на   супростављеним   странама , период   који    је   пред   Србијом   нуди   могућ - ности   за   нову   еру   у   односима   са   Немачком . Како   у   савременој   политици   нема   трајних   пријатељстава , као   ни   непријатељстава , у   интересу   Србије    је   да   односе   са    једном   од   најјачих   економија   данашњице   постави   на    рационалне   основе , које   би   уважавале   њене   националне   интересе . Нашавши   се   у   последњој   деце - нији   двадесетог   века   на   супростављеној   страни   у   односу   на   хладноратовске   победнике , делом   из   геополитичких    разлога   на   које   није   могла   да   утиче , делом   из   неадекватног   поимања   глобалних   политичких   струјања   која   су   се   преламала   на   увек   трусни    регион   Балкана , Србија    је   упловила   у   нови   миленијум   при - нуђена   да    редефинише   своје   односе   са   западним   блоком , укључујући   и   Не - мачку . Са   девастираном   привредом   и   друштвом   које    је   било   у   приличном   зао - статку   у   односу   на   захуктали   ток   глобализације , време   које    је   било   пред   Срби -  јом   неизоставно    је   захтевало   осмишљавање   нове   спољне   политике   и   темељну   модернизацију   друштва . Европске   интерације   су   се   чиниле   као    једини   могући   пут   ка   луци   спаса   за    једну   државу   исцрпљену    ратовима   и   свеопштом   кризом   друштва . Таквој   Србији ,  јачање   билатералних   односа   са    једном   Немачком   би - ло    је   неопходно , имајући   у   виду   њен   нарастајући   утицај   у   оквиру   ЕУ   и   међународним   пословима , а   тај   циљ    једино    је   могао   да   се   оствари   кроз   процес   европских   интеграција . Нови   спољнополитички   приоритети   Србије   и   обнова   дипломатских   односа   са   Немачком   Након   тзв . петооктобарских   политичких   промена , које   су   се   догодиле   у    јесен  2000. године , Србија    је   почела   да   своју   спољнополитичку   агенду   оријен - тише   према   Бриселу . Нова   власт   сматрала    је   да   нови   спољнополитички   циље - ви   Србије   морају   бити   утемељени   на   придруживању   ЕУ   и   НАТО   савезу ,  разви -  Бојан   С . Марић , Утицај   Савезне   Републике   Немачке   на   процес   европских  ... 60  јању   билатералних   односа   са   другим   светским   силама , као   и   мукотрпном   и   лековитом   процесу   помирења   са   својим   суседима , као   предуслову   изградње   стабилног    региона . 2   До   одређеног    ревидирања   спољнополитичке   доктрине   дошло    је   усред   одређених   турбуленција , попут   потребе   за   дефинисањем   суд - бине   државне   заједнице   Србије   и   Црне   Горе , као   и   избијањем   косовског   пита - ња   у   први   план . Народна   скупштина   Републике   Србије   усвојила    је  25. децем - бра  2007. године  „ Резолуцију   о   заштити   суверенитета , територијалног   инте - гритета   и   уставног   поретка   Републике   Србије “, којом    је   проглашена   војна   неу - тралност   Србије   као   самосталне   државе , имајући   у   виду   да    је   Црна   Гора   исту - пила   из   заједничке   државе   након    референдума   одржаног   маја  2006. године . Како    је   могућност   прикључења   било   којем   војном   савезу   остављена    једино   путем    референдума , а   да   су   притом   грађани   били   изразито   негативно   настроје - ни   према   Северноатлантском   војном   савезу , придруживање   овом   савезу    је   за   дужи   период   стављено  ad akta. Придруживање   Србије   Европској   унији   остало    је   примарни   спољнопо - литички   циљ   Србије   и   поред   поменутих   измена   у   спољнополитичкој   концеп - цији   Србије   оличених   у   усвајању   Резолуције   о   војној   неутралности   државе . „ Резолуција   о   придруживању   Европској   унији “, коју    је   Народна   скупштина   усвојила  14. октобра  2004. године   поставила    је   темеље   политике   европских   интеграција   Србије . У   самом   тексту    резолуције   стоји   следеће : „ потврђује   се   да    је   убрзани   улазак   Републике   Србије , као   чланице   државне   заједнице   Србија   и   Црна   Гора , у   пуноправно   чланство   у   Европској   унији   и   приступање   Партнерс - тву   за   мир , стратешки   и   национални   циљ , којем   ће   у   будућем    раду   Народна   скупштина   Републике   Србије   давати   пуну   и   сталну   подршку “ ( Резолуција   о   придруживању   Европској   унији , 2004). У   првим   годинама   након   петооктобарских   промена   српске   политичке   елите   су   у   значајној   мери   испољавале   спремност   ка   унапређењу   односа   са   СР   Немачком . Међу   њима   била    је    раширена   свест   да    је   за   даљи   напредак   Србије   у   процесу   евроинтеграција   подршка   моћне   Немачке   и   те   како   важна . Главни   подстицај   унапређењу   српско - немачких   односа   долазио    је   од   стране   тадашњег   српског   премијера   и   лидера   Демократске   странке , др   Зорана   Ђинђића . На   об - ликовање   његових   политичких   ставова   у   великој   мери   утицала    је   чињеница   да    је   био   немачки   ђак , имајући   у   виду   да    је   Ђинђић  1979. године   докторирао   на   познатом   немачком   Унивезитету   Констанц  (Konstanz) на   тези  „ Проблеми   уте - мељења   критичке   теорије   друштва “ код    једног   од   најзнаменитијих   европских   философа   друге   половине   двадесетог   века , Јиргена   Хабермаса  (Jürgen Haber-mas). Захваљујући   тој   чињеници   и   одличном   знању   немачког    језика , Ђинђић    је   имао    разгранате   контакте   са   немачком   политичком   и   пословном   елитом . Ђинђићев   сусрет   са   тадашњим   канцеларом   Немачке   Герхардом   Шредером , који   се   догодио  9. марта  2001. године   у   Берлину , убрзо   након   формирања   срп - ске   владе  25.  јануара   исте   године , представљао    је   први   сусрет   између   највиших    –––––––––––– 2   Видети   у :  Ekspoze Gorana Svilanovi ć a, saveznog ministra za inostrane poslove u Saveznoj skupštini SR Jugoslavije, Beograd, 2001, u: Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta, ur. Nataša Dragojlo-vi ć , Stanislav Sretenovi ć , Dragan Đ ukanovi ć  i Dragan Živojinovi ć , Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, 286–311.
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks