Sv. Nikodim Svetogorac - Duhovne vežbe - preispitivanje I

Description
Преиспитај, драги брате, каква је твоја жеља за спасењем. Јер када су у питању велики и тешки подухвати, човек треба да има и велику жељу да их оствари. Једино се тако ти подухвати могу успешно остварити, то јест једино се тако постиже њихов циљ. У супротном човек није у стању да савлада препреке који му стоје на путу и постигне циљ који жели.

Please download to get full document.

View again

of 22
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Celebrities

Publish on:

Views: 291 | Pages: 22

Extension: PDF | Download: 7

Share
Transcript
  ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПРВО   Каква је твпја жеља да сасеш душу   1. реиситај, драги брате, каква је твпја жеља за сасеоем. Јер када су у итаоувелики и тешки пдухвати, чпвек треба да има и велику жељу да их пствари. Јединп се такп типдухвати мпгу усешнп пстварити, тп јест јединп се такп пстиже оихпв циљ. У сурптнпмчпвек није у стаоу да савлада ререке кпји му стпје на уту и пстигне циљ кпји жели.   2. Жељу за свпјим сасеоем реиситај пвакп: а) Кап рвп, реиситај оену снагу, тп јест да ли је дпвпљнп снажна да те пкрене на дпбра дела. Јер је жеља и кпја се не пстварује уделу и не дпвпди дп резултата мртва. Таква се жеља налазила у свим грешницима и таквих јесада ун ад. б) Кап другп, реиситај оену величину, тп јест да ли је савршена и ревелика. Јер је, заиста, велика срампта да млакп, гптпвп хладнп желиш да извршиш тп највеће инајзначајније пд свих дела у свпм живпту, а да, са друге стране, такп тплп желиш рплазнадпбра, кпја ти ничему не кпристе. в) Кап треће, реиситај оену јединтвенпст, тп јест да ли је тажеља једина твпја жеља, тп јест да ли јединп желиш свпје сасеое, а све псталп желиш самппнпликп кпликп пмаже твпме сасеоу и да ли мрзиш и пдбацујеш све пнп штп је рптивнптвпме сасеоу.   3. реиситај узрпк хладнпће и равнпдушнпсти   свпје жеље за сасеоем. Јер узрпкверпватнп лежи у тпме штп имаш редставу да је твпје сасеое нештп штп се лакп пстиже.Ђавп се вепма ревнпснп стара да такву редставу укпрени у твпм уму, јер пдатле птпм ниченемарнпст и пстале страсти. Али речи и живпт светих, а највише речи и живпт Исуса Христа,ринуђују нас да свпје сасеое сматрамп тешкп пстваривим делпм 1 , те стпга треба мнпгп поему да се старамп, сматрајући све псталп ништавним.   4. ажљивп реиситај кпјим се средствима служиш да би се сасап, кпја дела јпшдпдајеш да би наредпвап и штп бпље псигурап свпје сасеое и да ли се птпм свега тпгадржиш, пспбитп акп налазиш да ти је тешкп да чиниш дпбрп збпг навике стечене у греху, или,мпжда, чекаш пгпднп време, а да чиниш дпбрп у часу свпје смрти,   кпји је такп неизвестан инпси мнпге ререке.   5. реиситај, затим: а) У кпјим се паснпсти налазиш да изгубиш душу. б) Да ли се самтрудиш да нађеш пвпде да изгубиш рај, а требалп би кап ватру да их избегаваш. в) Да лимислиш да си безбедан, иаакп си већ дуже времена у некпм смртнпм греху и неиспвеђен.Требалп би сав да дрхтиш пд стреое акп самп једнпм пдеш у пстељу у тпм беднпм грешнпм 1   О томе види на крају II Расуђивања Делања првог. Ево који узроци нам отежавају да остваримо делосвога спасења: 1) Праотачки грех који је искварио нашу природу, па смо стога у души наклоњени греху.2) Стање у које доспевамо када неразумне страсти овладају нашим разумским (логосним) делом душе, падок не дођемо до расудности свога разума, живимо само са неразумним чулним опажањима да је највећедобро оно што чулима омогућава насладу, а највеће зло оно што им је непријатно. 3) Вољни греси у којепадамо након светог Крштења и навика коју од тога стичемо. 4) Слабост и тежина наше природе, као ипотребе овог нашег кукавног тела. 5) Непредвиђене болести и побољевања, као и телесно старење. 6)Напрасна или превремена смрт. 7) Непрестани жестоки рат помисли, страсти и сумњи који на насподижу демони. 8) Напади злих људи. 9) Непредвиђене временске непогоде. 10) Недостатак добрихпримера и учитеља врлине, као и недостатак знања и расуђивања. 11) Пораст рђавих примера и увећањенезнања и нерасудности. 12) А од свега највише нам остварење нашег   спасења отежавају брзе промене ипревртљивост нашег произвољења, због чега смо једнога часа у рају, а већ следећег можемо да изгубимо рај и да завршимо у аду. Све то успешно може, разуме се, да победи снажна жеља душе, пажња ума имужевност произвољења. Стога треба увек да смо на опрезу, увек да се старамо и увек сами себе даприсиљавамо, па ћемо, веома тешко додуше, благодаћу Христовом успешно постићи своје спасење.  стаоу и неиспвеђен, а не да живиш безбрижнп кап да твпја душа није твпја, већ некебеслпвесне живптиое, или некпг   твпг смртнпг неријатеља.   6. реиситај да ли се клпниш свега пнпга штп твпме сасеоу мпже да редстављаререку, а тп су ретеране блискпсти и угађаоа људима, жудоа за бпгатствпм, али пспбитпславпљубље и сластпљубље. Јер пстпје, упштенп гпвпрећи, две велике ререке за сасеое:гпрдпст и живпт у реуштаоу насладама. Гпрдпст је ререка за саму бпжанску благпдат, асладпстрастан живпт нас сречава да садејствујемп у римаоу благпдати. Те две страсти суимали и пни злпсрећни Спдпмљани, кап штп сведпчи   сам Бпг крпз речи рпрпка Језекиља: Такп ја жив бип, гпвпри Гпспд Гпспд ... Евп, пвп беше безакпое ... Спдпма: у пнпсу, у изпбиљу  хљеба и безбрижнпм миру    (Језек. 16, 48 -49). 7. реиситај, да кпјим случајем немаш некп редубеђеое кпје је у птунпстирптивнп твпме сасеоу, кап штп је, на ример, мисап да је Бпг дпбар и благ, а да стпга безстраха мпжеш да сагрешујеш, јер благпст и милпсрђе не дпуштају Бпгу да те казни, или мисапда мпжеш да живиш п свпјпј впљи и жељи и да је псле дпвпљнп самп да се испведиш.Честп је и увереое да ће те други људи резирати и пмалпважавати акп се не псветиш свпмнеријатељу, кап и пнп да Бпг жели да чпвек буде грешан, али да ритпм треба да будесмеран, или ак да треба да теревенчиш и да се веселиш сада дпк си млад,   а да псле самптреба да се пкајеш, а си сасен. Има јпш таквих и тпме сличних увереоа рптивнихЈеванђељу, а су тп рема тпме заблуде и релести кпје ђавп сеје у чпвекпв ум да би га пдвеп урпаст. Ти, међутим, треба да се лашиш таквих заблуда истп пнпликп кпликп треба да селашиш ђавпла, јер акп се, кпјим случајем, исквари впља, ум мпже да је прави равилнпмпмишљу. Али акп се исквари ум, а има таква редубеђеоа, кп ће се наћи да га прави икакп да се исцели?  Акп је, дакле, светлпст кпја је у    теби тама, кплика је тек тама!   (Мт. 6,23). Акп стане главна пруга у сату, какп мпже билп кпја друга пруга или тпчкић у оему даради? Или акп пслеи пкп, кпје је узвишенији деп тела, шта ће псле равилнп да впди пстале,ниже удпве? ажљивп, дакле, реиситај и пзнај свпје грешке у пднпсу на такп важнп ивеликп итаое кап штп је твпје сасеое, а размисли п пбудама кпје те пкрећу, или, бпљереченп, ринуђују да се правиш, кап штп смп већ изнели у ретхпдним делаоима.Напслетку, будући да је Бпг тпликп тпга учинип да те сасе, зампли Га тплп да ти пдарисвпју благпдат и да те рпсветли, да ништа, бар кпликп је дп тебе, не би стајалп на уту твпгасасеоа, негп да би свпм свпјпм впљпм и жељпм пмпгап да сасеш душу кпја није туђа, негптвпја спствена, јер немаш две, негп једну једину и јединствену, кпја није смртна и рплазна,негп бесмртна и вечна: Избави душу свпју    (1. Мпј. 19, 17). 2   ПРЕИСПИТИВАЊЕ ДРУГО   Страсти   1. реиситај у каквпм су стаоу твпје страсти, тп јест безакпни пкрети твпјихчувствених нагпна, кпји узрпкују злп твпјпј души, кап штп премећаји равнптеже телеснихтечнпсти, или оихпвп мешаое, узрпкују разне бплести твпме телу. Страсти реиситај пвакп: а)Види кпје се страсти у теби налазе и кплика је оихпва снага. б) Иситај има ли међу оима некастраст кпја је тпбпм пвладала и акп има, у кпјпј мери је тпбпм пвладала. в) Иситај на кпје те 2   А види и Делање прво.    грехпве навпди та, али и друге страсти. г) Истражи кпликп им се пдуиреш и кпликп се бпришрптив оих и каквп је твпје настрпјеое да   их пбедиш. Накпн тпга улпжи сву свпју усрднпст,впљу и жељу у ту бпрбу да би, уз садејствп бпжанске благпдати, извпјевап пбеду над оима, апспбитп над пним страстима кпје те највише наадају и имају највећу власт над тпбпм. д)рпвери да ли се у дпвпљнпј мери лашиш зла и рпасти кпју мпгу да ти узрпкују све тестрасти, а пгптпвп да ли имаш у виду да самп једна страст мпже да те пдведе у рпаст, капштп се збилп са Јудпм, кпга је сребрпљубље пгубилп, а такп и небрпјене друге људе.   2. реиситај сампга себе у пгледу пјединачних страсти кпје наадају пјединеделпве душе: а) Страсти кпје наадају страсни (впљни) деп душе, за чије пстпјаое се пбичнпмисли да имају некакп више правдаоа пд псталих, а се стпга више и птхраоују. реиситај,дакле, да ли се лакп пкрећеш на љутоу, тп јест да ли се лакп наљутиш. б) Иситај да ли се избезначајних разлпга љутиш, да ли се дубпкп у себи збпг ситница узнемираваш и дп кпје мере.в) Да ли твпја љутоа траје дугп времена и да ли дугп амтиш неравде кпје верујеш   да су тидруги нанели; и да ли када се наљутиш изгпвприш нериличне речи. г) Размисли да ли некадучиниш некп злп кап псвету не мислећи упште да тиме сампме себи чиниш највеће злп, јерБпг мрзи пнпга кп мрзи свпг ближоег и не рашта пнпме кп не рашта свпме брату, кап штп исам вели:  Акп ли не прпстите људима сагрешеоа оихпва, ни Птац ваш неће прпститивама сагрешеоа ваша   (Мт. 6, 15). д) Иситај да ли си малпдушан и страшљив када је у итаоучиоеое дпбра и да ли пдустајеш пд дпбра чим наиђеш на најмаоу тешкпћу, или мпжда пдстраха да те не псуди свет, а није ти ни на крај амети да си се на светпм Крштеоу пдрекапсвета и владара пвпга света. 3   3. реиситај сампга себе у пгледу страсти жељнпг дела душе: а) Да ли имаш безакпнужудоу за реузнпшеоем, а тп   се назива гпрдпст, пднпснп, да ли се гпрдиш збпг дпбара кпјаимаш, кап да их ниси римип пд Бпга. б) Да ли сматраш да имаш више негп штп у ствари имаш.в) Да ли се гпрдиш збпг ствари кпје су п свпјпј рирпди зле, кап, на ример, кад би сматрап дате греси красе и кад их се не би, кап да си демпн, гнушап. г) Да ли желиш да угађаш људима,или да те пни хвалама узнпсе, или ак желиш да имаш власт над другима. Да ли све тп ритпмсматраш великим дпбрпм и стпга све штп чиниш, чиниш да би тај циљ пстигап. д) Да ли п себиимаш виспкп мишљеое. ђ) Да ли се ретвараш да си дпбрпнамеран сакривајући свпју злпбутакп штп глумиш дпбрпту. е) Да ли си безпчан и тврдпглав, а не пдстуаш пд свпг мишљеоа инећеш да пслушаш друге, а чак ни свпје надређене. ж) Да ли је, уркпс свим тим твпјимбезакпоима, твпј страх мали, јер упште не размишљаш п тпме да ће Бпг, акп није пднепгпрдпст пнпга кпји је бип најпбдаренији пд свих анђела на небесима, јпш мнпгп маое даистри твпју, будући да си ти самп један мали црв на земљи. 4   4. реиситај, затим, сампга себе немаш ли, мпжда, безакпну пжуду рема бпгатству,тп јест да ли си сребрпљубив: а) Да ли жудиш да имаш пнп штп имају други, без пбзира штп јетп рптивнп десетпј Бпжијпј запвести, кпја вели: Не пжели ... ишта штп је ближоег твпг   (2. Мпј. 20, 17), а тп нераведнп или раведнп хпћеш да рисвпјиш са тпликпм пжудпм да усвпјпј упбразиљи скпрп ствараш идпла пд злата за кпјим жудиш. б) Да ли чиниш дпбра делазарад некпг дпбитка. в) Да ли сматраш изузетнп срећним пнпга кп има мнпгп нпвца и ребпгат је рплазним дпбрима, насурпт пнпме штп каже Гпспд у Јеванђељу: Тешкп вама бпгатима   3   О страсном делу душе види у III Расуђивању Делања двадесет другог, где је реч о путовању ипоклоњењу тројице мудраца.   4   У вези са гордошћу, види у III Расуђивању у Делању двадесет осмом, где је реч о одрицању апостолаПетра.    (Лк. 6, 24). г) Да ли се бавиш разним стварима мнпгп више негп штп треба улудп трпшећигптпвп све свпје време на оих, а стпга чак и разнике забправљаш а тиме забправљаш и насвпју душу и на истински дпбитак кпјим си мпгап да дпринесеш нештп за свпј вечни живпт. д)Да ли, мпжда, и лажеш збпг дпбитка, или се заклиоеш нипдаштавајући име Бпжије, илитиранишеш сирпмашне, свађаш се и реиреш залажући се за неравду, или си унеријатељству и завади са свпјпм рпдбинпм и ријатељима, или ак чиниш нека сличнарегрешеоа кпјима је кпрен сребрпљубље,  јер је , вели Апстпл, кпрен свију зала сребрпљубље   (1. Тим. 6, 10). ђ) Да ли се мнпгп жалпстиш када изгубиш нештп пд свпг иметка, или се гптпвпдижеш рптив Бпга када ретриш неку штету. е) Да ли пдгађаш време када треба нештп туђе,штп се налази у твпјим рукама, да вратиш и мислиш да је дпвпљнп штп си упште расплпжентп да вратиш, а мпжеш и касније и да није грех штп тп држиш кпд себе, а Бпг не самп да тизабраоује да имаш нештп туђе, негп и да пнп штп је туђе задржаваш у свпјим рукама: Незакидај ближоег свпг и не птимај му; лата надничарпва да не ренпћи кпд тебе дп јутра   (3. Мпј. 19, 13). ж) Да ли, да би штп више умнпжип свпј нпвац, не дајеш милпстиоу какп тириличи и какп ти пбавеза налаже, када и љубав и чпвекпљубље пд тебе захтевају да штппбилније дајеш, ти, међутим, „пдмераваш кашичицпм“, упште не размишљајући п тпме да Бпгиз Царства Небескпг   искључује не самп лппве, негп и сребрпљуце, тп јест не самп пне кпјиптимају туђе, негп и пне кпји рачунају сваку ару, кап и тврдице. 5   5. реиситај се да немаш, мпжда, безакпну жудоу за телесним насладама. Треба,међутим, да знаш да срамним телесним делима не треба истраживаое, негп пкајаое, јер сесама пдају свпјим задахпм, а души нанпси штету и сама пмисап на оих. Стпга ажљивпреиситај да ли у теби пстпји жеља да се реушташ насладама на гпзбама 6   и рпвпдима,кпји сами п себи на рви пглед изгледају кап лака прпстива регрешеоа, али пна временпмвепма честп рерастају у велике грехе, а треба да их се, кпликп гпд мпжеш, клпниш сећајућисе речи Гпспдоих: Тешкп вама кпји сте сити сада, јер ћете пгладнети   (Лк. 6, 25). Пне мувекпје пкусе мед рплазећи самп оегпвпм пвршинпм ништа не задеси, али се пне муве кпјеседну на мед залее за оега и убрзп гину. Такп је и са пнима кпји се пнекад насите и реунестпмак јелима. Пни не нашкпде себи кап пни кпји сталнп иду п гпзбама и рпвпде мнпгпвремена на оима. Стпга сажаљевајући их Сплпмпн каже: Кпме: Јапх? Кпме: Куку?  ...   кпји иду тетраже раствпренп винп   (рич. 23, 29 - 30). Стпга је, када су у итаоу репбилне гпзбе, чпвекунемпгуће да пстане самп у границама прпстивих сагрешеоа и да се не заглиби у смртни грех.А настрану тп штп рпвпдити живпт у пвпме свету самп у забави и смеху впди равп у рпаст, јер Гпспд вели: Тешкп вама кпји се смејете сада, јер ћете заридати и залакати   (Лк. 6, 25).Заиста је страшан беспредак да тражимп вечнп блаженствп, а да са друге стране немампдруге жеље псим да служимп и задпвпљимп свпје телп, кпје је наш неријатељ, и да сву свпјуажоу, бригу и мисли не псвећујемп ничем другпм псим тпме какп да угпдимип телеснимпжудама, штп   дпвпди у итаое наше пдређеое, тп јест сасеое. Јер све нас тп чининесапбразнима Гпспду нашем Исусу Христу, Кпји је сав свпј живпт рпвеп у псту, жалпсти излпаћеоу, а Пн је ример унаред пдређених, јер Бпг унаед и пдреди, да буду сапбразни лику Сина оегпва   (Рим. 8, 29).   Треба, рема тпме, на пснпву реиситиваоа сампга себе да пзнаш, драги брате, свестрасти кпје тпбпм владају и да се пд свег срца птрудиш да их пмрзнеш и да их се гнушаш, теда се, кпликп гпд мпжеш, бприш да их умртвиш. Страсти впљнпг дела свпје душе умртви 5   О безаконој жудњи за богатством и иметком, види у Шестом Душекорисном штиву.   6   О чулним насладама види у Петом душекорисном штиву.
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks