Metode i Oblici Rada Ozne i Udbe u Socijalističkoj

Description
udba

Please download to get full document.

View again

of 9
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 189 | Pages: 9

Extension: PDF | Download: 1

Share
Transcript
  METODE I OBLICI RADA OZNE I UDBE U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI Od osnivanja Odeljenja za zaštitu naroda, pa kroz ceo socijalistički period, služba bezbednosti je uosnovi ostala klasična politička policija okrenuta prema unutrašnjem neprijatelju i političkimneistomišljenicima, angažovana pre svega u očuvanju društvenog sistema i političkog monopolakomunističke partije. Pri tom su se sredstva i metode rada prilagođavale društvenom trenutku ipolitičkim potrebama režima. Odmah po oslobođenju vrbovanje saradnika od strane jugoslovenskihslužbi bezbednosti, osim onih koji su voljno ili iz koristi (karijeristi) ili pakosti vršili taj posao (kojih je popravilu bilo najviše) ili iz patriotskih pobuda (što je bilo ređe), vršeno je ucenama i potkupljivanjem, abilo je i onih koji su nesvesno sarađivali sa službom preko operativaca ili saradnika. Međusaradnicima često su se nalazili sveštenici, advokati, profesori i učitelji, novinari i pripadnici drugihzanimanja. U dosta slučajeva bivši politički robijaši, žrtve progona ili članovi njihovih porodica (mnogigolootočani i drugi politički osuđenici), bili su pogodni kao provokatori i ljudi od poverenja zapotencijalne neprijatelje. U agenturi UDB-e postojale su tri vrste saradnika:*informator, signalizira o neprijateljskoj delatnosti ma gde se i ma u kakvom vidu javi;*rezident, tajni saradnik organa Uprave državne bezbednosti, koji drži na vezi određen brojinformatora i neposredno rukovodi njima. Rezidenta pronalazi i vrbuje operativni radnik:*agent, tajni kvalifikovani saradnik organa UDB-e koji po položaju u antinarodnoj sredini, po ličnimosobinama i obaveštajnim sposobnostima ima mogućnosti da duboko prodre u neprijateljsku sredinu ipotpuno razotkrije njeno delovanje. Agenti su najmalobrojnija vrsta saradnika, ali su najkorisniji posvojim obaveštajnim sposobnostima, mogućnostima za rad i rezultatima rada.Svi saradnici su vođeni u jednoj delovodnoj knjizi. Praksa je bila da operativci međusobno ne znajušta rade, ali šef sektora je bio upućen u svačiji rad. Kadrovi u UDB-i morali su da se obavežu da nikadneće odati nikakve tajne iz svog rada. Krivični zakonik (iz 1951) u članu 105 za organe unutrašnjihposlova, pa i za službenike bezbednosti, utvrđivao je obavezu čuvanja državne tajne, kao I saveznizakon o organima unutrašnjih poslova (čl. 76–78). Poštovan je, osim toga, nepisani kodeks službebezbednosti koji je bilo opasno prekršiti. Sve informacije slivale su se u analitiku zaduženu za njihovuobradu. Obrađene informacije dostavljane su putem biltena, informacija i analiza nadležnim državnim ipartijskim institucijama i funkcionerima (predsedniku države, predsedniku skupštine I ministrima čijih  se resora informacija ticala itd.). U internoj brošuri Principi rada i sredstva rada UDB-e, izdatoj 1947.godine, navedeno je da „kao osnov operativnog rada i postavljanja naše agenturno operativne mreže“postoje tri principa: objektni, linijski i teritorijalni.U objektni su spadali „obaveštajne službe, antinarodni elementi i obezbeđivanje državnih objekata“.Linijski rad obuhvatao je obaveštajne službe, neprijateljsko delovanje građanskih stranaka,banditizam, „neprijateljsko delovanje vera i sekta“ i „reakcionarno nacionalističkih organizacija“. Usredstva kojima se služila UDB-a „u svakodnevnoj borbi protiv antinarodnih elemenata i agenatainostranih obaveštajnih službi“ spadali su: „agentura, evidencija u koju ulazi i kartoteka, praćenje,operativna tehnika, proveravanje, hapšenje i pretres“. U opis operativne tehnike ulazili su cenzurapošte, prislušna telefonska služba, prisluškivanje pomoću mikrofona i hvatanje razgovora nagramofonskim pločama, prihvatanje radio izveštaja, otkrivanje nevidljivog mastila putem hemijskihsredstava i drugo.O sumnjivim licima vođeni su dosijei po sovjetskom modelu kategorizacije licaprotivnih vlasti: A – lica koja aktivno neprijateljski deluju (odmetnici, pripadnici ilegalne organizacije); B– lica koja su u vezi sa neprijateljski aktivnim osobama (jataci ili pripadnici ilegalne grupe); C – osobekoje su bile pasivne kao neprijatelji, ali su se za vreme rata nalazile u formacijama koje su odpartizana bile označene kao neprijateljske; D – hapšena ili osuđivana lica; E – lica koja su delovala naliniji IB, sumnjive političke prošlosti, kažnjena društveno-korisnim radom. Ministarstvo unutrašnjihposlova FNRJ usvojilo je juna 1947. Uputstva za rad islednih organa UDB-e, na osnovu kojih je službadobila status organa gonjenja za devet grupa krivičnih dela.Akt je ozvaničio pravo organima UDB-e da vrše lišavanje slobode, privođenje, pritvaranje, isleđivanje ipostupak sa uhapšenim licima. Za uhapšenika su otvarani dosije, registar podataka o licu, predmetuprogona i drugo. Dokumentacija je vođena hronološki, od službenih beleški do papira iz postupka,istrage, presude, a u njoj su bili pasoš, lična karta i slično. Po internom klasifikatoru UDB-e s početka1962. služba je bila orijentisana na 37 osnovnih delatnosti i pojava, među kojima čak i takvih kao štosu: neizvršavanje odluka organa samoupravljanja, zapostavljanje komunista i simpatizera društveno-političkog uređenja, nenamensko trošenje sredstava, reagovanje na niske lične dohotke, nagrade ihonorare, odnosi u kolektivima, kretanje cena I stanje tržišta, lokalizmi i partikularizmi, reagovanja naprivredne i političke mere, ispoljavanje nezadovoljstva radnih ljudi kroz obustave rada itd. Posebno jebila praćena delatnost u oblasti nauke, kulture i umetnosti (naročito filma), najviše u većim kulturnimcentrima. Postojali su posebni referenti za određene oblasti društvenog, naučnog i kulturno-umetničkog života. Jedan referent u SDB Beograd pratio je gradsku skupštinu sa zadatkom da „otkrivai prati antisocijalističku i drugu delatnost u službama gradske skupštine“.9 U pojedinim opštinamapripadnici SDB povremeno su pratili rad predstavničkih tela Saveza komunista Jugoslavije (npr. naCetinju 1959–1963). Služba državne bezbednosti pribavljala je zapisnike, slala izveštaje omeđuljudskim odnosima i o pojedinim funkcionerima u lokalnim organima. Pratila je predizborneaktivnosti, komentare o pojedinim kandidatima, načina utvrđivanja kandidatskih lista političkih aktiva idruštveno-političkih foruma. Stalna delatnost obuhvatala je kadrovsku politiku, ocene o tzv. moralno-  političkoj podobnosti i celishodnosti izbora pojedinih kandidata na određenu funkciju, njihovo praćenjei sl. S. Stefanović je 30. septembra 1964. raspisom zatražio da svi RSUP-ovi dostave analizu onegativnim društvenim pojavama i radu organa vlasti, državnih organa, antisocijalističkim pojavama unauci, kulturi, umetnosti, sportu i drugim oblastima, kao i o reagovanju političkih i državnih organa nanjih. U Informaciji o stanju kadrova u saveznim ustanovama ustanovljeno je da od 7.882 lica u 14sekretarijata i 35 drugih saveznih ustanova za 905 lica postoje negativni podaci (od toga 35% članovaSKJ), a aktivno je praćeno 359 lica. Opširna delatnost prema klasifikatoru UDB-e sužena je poslereformiI osude zloupotreba u radu službe 1966. godine, ali su mnoge negativne društvene pojave ostale unjenom vidnom polju, naročito jačanjem neprijateljskih aktivnosti 70-ih godina i intenziviranjemrepresije. Posle Brionskog plenuma veća pažnja je posvećivana poštovanju zakonskih normi, dok suneformalni vaninstitucionalni oblici represije (nezakonita hapšenja, prebijanja, iznuđivanja priznanja idr.) proređeni. Zbog većeg otpora režimu posle 1968, a naročito posle 1972, kao i sve složenijihpolitičkih i društvenih prilika u Jugoslaviji i svetu, intenzitet represije je rastao. Od druge polovine1968. u službi su svakodnevno vršene pripreme za delovanje u ratnim uslovima, do detalja surazrađeni ratna organizacija, od saveznih do lokalnih organa, prioritetni zadaci službe u momentuizbijanja sukoba, obuka kadrova i popuna rezervnim sastavom. Sedamdesetih i osamdesetih godinasve više se insistiralo na ofanzivnim metodama ili defanzivnim dejstvima „ne iščekujući akcijuneprijatelja“. Po ovoj doktrini, zadatak službi je bio da prodru u centre spoljnog i unutrašnjegneprijatelja, stranih obaveštajnih službi i aparata „koji se bavi psihološko propagandnim radom isubverzivnim dejstvom i na taj način da se blagovremeno otkriju i efikasno neutrališu neprijateljskiplanovi“. Tokom kasnih šezdesetih godina osim ibeovaca, đilasovaca i ostataka klasnih i političkihgrađanskih struktura, u klasifikacijama se javljaju novi državni neprijatelji, mnogi ponikli u redovimapartije: rankovićevci (etatističko-birokratske snage), a ubrzo zatim liberali, anarholiberali, nacionalisti itehnomenadžeri. Sedamdesetih godina službe državne bezbednosti su aktivno radile naprilagođavanju svoje uloge, organizacije i načina rada sistemu opštenarodne odbrane i društvenesamozaštite. I pored insistiranja na sinhronizovanoj i sistematizovanoj akciji cele samoupravnesocijalističke zajednice u težnji da se neprijateljskim akcijama suprotstavi najšira baza stanovništva,prvorazredna uloga u sistemu društvene samozaštite dodeljena je organima i službama državnebezbednosti na čijem se jačanju i modernizaciji sve više radilo. Posle 1971. široka politička akcija saoštrijim nastupom prema liberalnim elementima i obračun sa birokratskim i nacionalističkim nasleđempredstavljali su prioritet službe bezbednosti. Insistirano je na akcionom jedinstvu i koordinacijisavezne, republičkih i pokrajinskih službi, ali i na njihovoj uklopljenosti u samoupravne društveneodnose čime su izbegnute devijacije iz vremena pred Brionski plenum i podignut ugled SDB u društvu. U tom smislu pominje se akcija Kadar čiji je cilj bio preispitivanje moralno- političke podobnostiznačajnih funkcionera u raznim društvenim oblastima koji su neprijateljski ili kriminalno delovali. Uakciji Atina posebno su bili na meti partijski kadrovi u privredi, direktori i menadžeri  (tehnomenadžerija). Rezultati „kadrovskog velikog spremanja“ trebalo je da budu predati partijskimforumima u republikama i pokrajinama radi preduzimanja mera. Ova činjenica, možda više negodruge, definiše SDB kao „ekspozituru partije“ i ideologije, budući da ona kao državni organ orezultatima istrage treba da referiše partijskom forumu I od njega traži podršku za represivne mereprotiv partijskih funkcionera. U izveštaju sekretara SSUP-a Franje Herljevića iz polovine 70-ih navodi se da je u novim društvenimokolnostima postignut veći stepen koordinacije, funkcionalnog i akcionog jedinstva među republičkimslužbama i u odnosu prema saveznoj službi bezbednosti (što se javljalo kao problem posle reformislužbi 1966), kao i da je pojačano poverenje prema armijskim službama. Organi unutrašnjih poslovapostigli su u novoj društvenoj klimi veći napredak u borbi protiv pete kolone. ,,Svesni smo da je u raduovih organa bilo devijacija, ali smo sigurni da su one prevladane i da su službe organa unutrašnjihposlova u potpunosti na liniji politike SK i druga Tita“, ocenio je Herljević, čime je otvoreno istaknutafunkcija SDB kao partijskog servisa od strane njenog prvog čoveka. U skladu sa izazovima vremenaHerljević je zahtevao još veći preventivni i represivni rad i dublju infiltraciju u neprijateljske redove uzemlji i inostranstvu, kako bi se što efikasnije zaštitio „naš samoupravni društveni poredak, miran životi nesmetan rad naših građana“.Jedinstvena načela rada službi utvrđivale su starešine saveznihorgana državne bezbednosti, po pribavljenoj saglasnosti nadređenih političkih tela, odnosno vladeJugoslavije (kasnije i Predsedništva SFRJ) ili tela koja je ona ovlastila. Zakon o osnovama sistemadržavne bezbednosti iz 1974. predviđao je da načela rada donose starešine saveznih organa u kojimase vrše poslovi državne bezbednosti, a po pribavljenoj saglasnosti Predsedništva SFRJ. Aktom je bilo regulisano kada se I prema kojim licima, stranim organima, institucijama iorganizacijama mogu primeniti određena sredstva i metode SDB i pod kojim uslovima. Njime jeutvrđena odgovornost za primenu i eventualnu zloupotrebu tih sredstava i metoda. Principi su biliobavezni za sve organe državne bezbednosti. Savezni savet za zaštitu ustavnog poretka doneo je1975. posebne Smernice kojima je utvrđeno da se prema nosiocima određenih funkcija (npr. savezni irepublički funkcioneri) mogu primeniti metode praćenja samo uz odobrenje Saveta. Pravilnicima je bilopropisano da se određene metode SDB mogu upotrebiti u slučajevima ugrožavanja ustavnog poretkatj. društveno-političkog uređenja kao i drugih krivičnih dela iz delokruga službe, ali po posebnojproceduri i uz vođenje evidencije i dosijea o preduzetim merama i akcijama.Savezna služba je posle 1966, u skladu sa svojom koordinacionom ulogom, davala saglasnost zadelovanje prema inostranstvu republičkim i pokrajinskim službama, kao i prema stranim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u zemlji. Prema odluci Saveznog izvršnog veća (str. pov. 46/75)savezna SDB SSUP-a neposredno je vršila poslove: praćenja i sprečavanja obaveštajne i drugedelatnosti stranih DK predstavnika, zaštitu ličnosti i objekata, kontraobaveštajnu zaštitu radnih mestasaveznih organa i organizacija.20 Decentralizacijom službe posle Brionskog plenuma i Zakonom osamoupravljanju u UDB-i operativni poslovi, naročito po pitanju unutrašnjeg neprijatelja, većim delom
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks
SAVE OUR EARTH

We need your sign to support Project to invent "SMART AND CONTROLLABLE REFLECTIVE BALLOONS" to cover the Sun and Save Our Earth.

More details...

Sign Now!

We are very appreciated for your Prompt Action!

x