Kelti i Srbi

Description
istorija

Please download to get full document.

View again

of 11
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 20 | Pages: 11

Extension: PDF | Download: 1

Share
Transcript
  Илија М. Живанчевић КЕЛТИ И СРБИ   Данас се сматра да су келтски обичаји, језик и вера најбоље сачувани у Бретањи, Велсу и Ирској. Келтисти су у ирским саама открили највеће келтско бо!анство, у, чије име носи велики број ва!ни# места као ион, $%&'%(%), итд. *омоћу ти# исти# саа +окуали су и да значај +оменутоа бо!анства објасне тра!ећи му +раво место у верском систему Келта и кру њеови# +ратила-а у митолоији.Иако отово влада саласност да је у највеће келтско бо!анство, келтисти нису сло!ни у с#ватању њеове +рироде јер, док једни, заједно са /оном 0исом 1234( 54678, сматрају да је у сунчано бо!анство, дотле а друи, са д9:рбоа де Жибенвилом 1'9;<=3>7 '? 2%=@>(A>BB?8, идентиCикују са римским Меркуром.D чланку 99$? '>?% $%&, B@ E?<<? )?<? ?E B?7 $%&3A?799, 6 995?A%? ;<F4?3B3&>G%?99 1HIHJ, KK стр. LMNOLPM8 Ж. от 1Q. $3E48, члан Cран-уско Института, изло!ио је дотадања миљења +о овом +итању и дао своје закључке. *рема њему, своје миљење да је у сунчано бо!анство 0ис +откре+љује доказима из ирске сае која се зове Rмрт Sуиренине де-е као и етимолоијом саме речи у. Qер у +оменутој саи, сјај уова ли-а и чела био је сличан сјају сун-а на за#одуT било је немоућно ледати њеово ли-е, толико је сијало. : надруом месту, кад у скида ка-иу, њеово се ли-е и чело засијају као сун-е нато+лије дана !аркоа лета. Бреас, син Балора, стареине Uомора, народа који ратује са уовим народом, ка!еT  Vуди ме да данас сун-е изрева на за+аду 1 у треба да је долазио са за+ада8, а свако друо дана на истоку. O Боље је то је тако, ка!у му друи. O :, та је друоW +ита и# Бреас. O Rјај ли-а уа ам#Cаде, одоворили су они.  Xтимолоки, у би требало да се идентиCикује са еом 1$B?%8, F@ лавним јунаком из алско мабиноа, романа о Мату аб Матонвиу,  јер еу алски значи светлост. Rа 0исом се у овоме сла!е *едерсен 1Y?'?<7?(8, али је от +обио ово миљење налазећи да измеZу уа и еуа нема никакве сродности ни уо+те ни етимолоки, јер, вели, уу би требало да одовара алски BB?%[%, H\[% а не BB?%.:ли, како не мо!е етимолоки да се утврди идентичност уа и еуа, исто тако, мисли от, уу не одовара ни она етимолоија коју му даје ]ерикус 1^?<>F%78 у 99Животу св. _ермана99 де ка!еT $%F'%(3 ..G%3' 7>E )3(7 B%F>'%7. 99$%F'%(99 ]ерикус не +ие F@ & већ F@ F, из чеа излази, вели от, да је за њеа етимолоија речи у од латинске речиB%` O светлост, то није +равилно.*остоји у ирским текстовима Rредњеа века реч лу, друи +аде! лоа, +одударна са именом овоа заонетно бо!анства. aначење те  речи јо није одреZено. D е+у Uлед Крикренд јунак $3?&@><? има крик лава и дивљи у!ас лоа 1друи +аде! од речи лу8. Винди 1b>('>7F48 ову реч лу +реводи са ватра, али без одоворности. cвај лу је, код *едерсена, идентиCикован са рисом, а и реч рис O B6(# има корен B%` O светлост, од чеа и долази њеово име, јер има сјајне очи. D овом тумачењу са *едерсеном сла!е се и Куно Мајер 1R. Меуе<8, из чеа би изило да у није бо!анство нео !ивотиња. Верујући и у овакву +рет+оставку, от закључује да је моућно да је у времену +ре ирски# саа рис био у уовом круу.D једном ставу е+о+еје 99Друа битка Мојтуре99, у ира најлавнију улоу.*ред битку у !ели да уZе у Sарине дворе. *ри улазу вратар а +итачиме се бави. 99Rтоларским занатом99, следује одовор. aа овим се  реZају и мноа друа занимања. Код Sаре све то имају. :ли краљ dуаду а +роба на ири а#а, де се у +оказује не+обедив и збо тоа а +римају.*ред +утање у двор уа зову e@)4>B'f(@F4, @ 7@)4 се често везује за лу. от сматра да у KB'@(@F4 значи у са мноим даровима. gто се тиче речи 7@)4 ]в. Rтокс 1b4. eE3h?78 сматра да је то рчки +реCикс ама, +рема чему e@)4>B'f(@F4 би значило лично онај који има мноо дарова. :ли из текста ирски# саа ово значење не мо!е да се закључи. Qедино значење које би моло да се да речи 7@)4 јесте лето. e@)4>B'f(@F4 би, дакле, значило лето са мноим даровима које доноси. Qер, не треба заборавити, вели от, да e@)4>B'f(@F4 није е+итет уа. dа четири места 7@)4 замењује у, из чеа је јасно да језа +ис-а е+о+еје 7@)4, лето, синоним уа. cва е+о+еја је, свакако, каснијеа датума, имајући на уму и иру а#а, а сматра се да треба да је била +озната у Ирској око iKK века.0ади +откре+љења ове етимолоије O у, светлост, моло би се додати да старокелтска реч 99лура99 значи звезда луа. До овоа су  истовремено доли и от и *едерсен.*оред мнои# друи# тумачења +редла!е се тумачење уа са авран. Код Ира-а као код _ала, аврани +ретстављају ратне чете. D извесним текстовима ирским, бо рата је авран. Де Жибенвил тумачи име једно друида који се +омиње у !ивоту свето Rиарана 1j>@<@(8 $%&=<@(' речју 99авран уа99. :ли ирски бран 1=<@(8 вели от, као и алски, има само једно ( уместо два, то +обија тврZење де Жибенвила.D леендама аврани уу доносе ласе о томе де се налази не+ријатељ, Uомор, који се тумачи као бо!анство смрти. Rем овоа и на лионском нов-у налази се лава аврана. Исто тако је у cран!у, у Uран-уској, наZен медаљон из K века +о ]р. на коме је затитник иона са ски+тром, ро блаостања и крај њеа авран на стени.Sо су, улавном, докази из који# 0ис изводи да је у сунчано бо!анство.aа де Жибенвила у није сунчано бо!анство. cслањајући се на kезара 1l? =?BB3 &@BB. mK, Hn8 он сматра да је у Меркур, јер је и он мнооструко обдарен као Меркур. D једној +есми из HJ века o. p>3(( c9 l@B@>&4 велича бо!анство уT ниједно створење саздано од земљеили воде, вели се у +есми, не мо!е се мерити +о ле+оти са њим њеов лас је звучнији од струна са #арCе најбољи# уметника. у је и лекар. D е+о+еји q@>( =r js@B(&? он лечи Кукулинова сина,  рањено, а Кукулина ус+ављују њеове чари, чари уа, итд.Извесним својствима у одовара :+олону, друима Меркуру, +а и Марсу, услед чеа су 0ис и Жибенвил и саласни да је у сло!ено бо!анство.*о овако детаљном излаању от даје своје закључке.:ко се #оће, вели, дубље да уZе у значење уа и њеове +ратње, да се одреди њеово митолоко место и кру у коме се налази, онда се мора дубље ући у ирске тради-ије. Rамо се +омоћу њи# мо!е нај+рибли!није да реи +роблем уа, за чије се битисање несумњиво зна из нат+иса и с+омена. ]рићански редактори ирски# саа несумњиво су му дали својство самртника.dо, има нето то ни #рићанство није моло да збрие код уа то је њеов +разник унасад 1$%&(@7@'8, који и данас носи то име у крајевима алско, односно аелско језика, у gкотској и на острву Ману. Иначе ирски текстови, а нарочито l>('74?(F4@7, то значи стара историја бреова, ка!у да је у установио ову свечаност у частSаилтие, q@>BE>%, своје мајке. Sаилтиу је кћи Момора, велике равни-е,земље смрти, g+анија +о +рет+остав-и. cна умире у авусту +рема l>('74?(F4@7. у је установио +разник у њену част. : сам у је  обо!аван нарочито на бреовима.dа тој светковини закључивали су се и бракови, то је јо и данас у сећању становнитва, нарочито из околине Келса 1t?BB78, и одр!авана је све до HuMv . са тради-ионалним ирама, али су је власти забраниле. cва свечаност +разновала се око самоа роба Sаилтие. D Кармаку је била од нарочито значаја. dарод је веровао даће му бити одина берићетна, имаће на+ретка у свему и биће независан од суседни# +лемена ако је одр!ава, и она је у Кармаку одр!авана сваке треће одине, на унасад, H. авуста. O aначење  речи 99насад99 је нејасно. *рема 0ису унасад би требало да значи уово венчање. от у речи q@>BE>% види корен E@B F@ значењем земља. q@>BE>% w? синоним речи Sроан 1q<3&@(8 +о којој се и авуст зове. *рема једном е+у месе- авуст се зове код _аела и Бритона Sроан, а +рви авуст Брон Sроин 1x<3( q<3&>(8. Брон Sроин значи !алосни Sроан и тумачи сетиме да се Sроан !алости +од теретом своји# +лодова. Sроан је имеземље. И от не+обитно утврZује, +рема разним текстовима, да је Sроан земља и да је код стари# Ира-а авуст +освећен мај-и земљи, +а је у њену част и у установио свечаност на дан H. авуста. 0азвијајући даље тезу, от тврди да је значење земље и Ирске исто,  јер Xриу 1y<>%8, друи +аде! Xрен 1y<?((8, јесте Ирска, а ириу 1K<>(8, друи +аде! ирен 1K<?((8, је земља.Култ уа у Ирској свакако је био нераздвојен од култа земље. cна је њеова мајка #ранитељка и зато је у њену част и установио свечаност коју +разнују сва аелска +лемена.D закључку, от се сла!е са де Жибенвилом да је у Меркур, јер, вели, бо!анство чије име и данас носе четрнаест утврZења, ион итд., бо!анство чији је култ био невероватно рас+рострањен нарочито код Келта на острвљу, није се моло изубити тако нало, одма# +о доласку 0имљана у _алију, нео је и даље обо!авано, али је добило само друо име O Меркур.Мимо сви# атрибута сунчано бо!анства O и само енетичко име боа код Келта је '?>A3z7, свакако у +очетку +ридев небесни, светли  O у је, вели от, и бо!анство земље. то се види и из свечаности коју је у Ирској установио у част и славу земље.Из овоа излази даље, +о оту, да су мистериозни уовес једна врстаматера из +ратње уа. Qо у HuuN . _ајдоз 1o@>'3{8 w?, вели от, одличним разлозима +обио де Жибенвилово ледите, +о коме је реч уовес најобичнија и најједноставнија мно!ина речи у, и утврдио да су уовес друа бо!анства. aа Виндиа су уовес !енска бо!анства, то иде у +рило тврZењу да су матере.
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks
SAVE OUR EARTH

We need your sign to support Project to invent "SMART AND CONTROLLABLE REFLECTIVE BALLOONS" to cover the Sun and Save Our Earth.

More details...

Sign Now!

We are very appreciated for your Prompt Action!

x