1689_553_-_2014-01-22.pdf

Description
www.nsz.gov.rs Бесплатна публикација о запошљавању 201 У овом броју Број 553 22.01.2014. слободAН посАО Србија и претпри

Please download to get full document.

View again

of 48
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 24 | Pages: 48

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
      w    w    w .    n    s    z .    g    o    v .    r    s У овом бројУ слободAН посАо 201 Број 55322.01.2014. Србија и претприСтупни фондови еу НЕДОСТАЈУ СТРУЧЊАЦИ Проблем ће настати када Србија добије акредитацију за децентрализовани систем управљања ИПА средствима,  јер ће тада почети самостално да припрема тендерску документацију, спроводи пројекте и контролише трошење средстава плате у Србији ВЕЛИКЕ РАЗЛИКЕ ПО РЕГИОНИМА Да би се неповољне тенденције у развоју земље зауставиле, неопходно је кроз стратешко промишљање поправити пословни амбијент у мање развијеним подручјима Млади дијаСпоре ПОТЕНЦИЈАЛ И ПОДРШКА СРБИЈИ Млади који су стекли образовање на престижним универзитетима у свету, а није их мали број, огроман су потенцијал који може и хоће да помогне и подстакне привредни развој Србије. Привредна комора Србије подржава њихове идеје и иницијативе Бесплатна публикација о запошљавању  Послови Издавач: Национална служба за запошљавање; Директор: Синиша Надбантић ; Уредник: Весна Пауновић; Огласи: Марина Миловановић (marina.milovanovic@nsz.gov.rs); Редакција: Београд, Дечанска 8/III, тел. 011/2929-520, факс: 2929-618, novine@nsz.gov.rs; Штампа: „Комазец„ доо Инђија; ISSN 1451-4757 Оглашавање у публикацији „Послови„ је бесплатно. Текст огласа за слободна  радна места можете предати у најближој филијали/служби НСЗ. ук Подршка „Србија би могла да очекује нешто већа средства из претприступних фондова у наредном буџетском циклусу ЕУ, али ће морати да запосли и оспособи стручњаке да би могла да их искористи“, рекао је Огњен Мирић, заменик ди-ректора Канцеларије Владе Србије за европске интеграције. Мирић је рекао да је за земље Западног Балкана и Турску, за буџетски период 2014-2020, издвојено 11,6 милијарди евра, што представља одређено повећање у односу на буџет 2007-2013, када је издвојено 11,4 милијарде евра. Колико ће свака земља добити знаће се прецизније у првој половини године, а Европска комисија планира да уведе и резервна средства, која ће земље моћи да користе ако су успешне у коришћењу средстава и напредују у европским интеграцијама. Србија  је већ почела циклус планирања пројеката, а по Мирићевој процени, моћи ће да рачуна да ће тај износ сигурно бити као и до сада, око 200 милиона евра годишње, али се може очекивати и одређено повећање средстава, на годишњем нивоу и укупно. Србија нема довољно стручних људи да би могла успешно да користи средства ЕУ, па се стручњаци мо-рају обезбедити, било запошљавањем нових људи или пре-расподелом већ запослених службеника.Разлика у висини просечних нето плата по регионима у Србији, а самим тим и у нивоу привредне развијености, последица је процеса деиндустријализације као продукта неконтролисане приватизације и пребрзе либерализације тржишта. Да би се те неповољне тенденције у развоју земље зауставиле, неопходно је кроз стратешко промишљање по-правити пословни амбијент у мање развијеним подручјима земље, а то се може урадити и преко јавно-приватних парт-нерстава у тим регионима, пореских олакшица, изградње свих видова инфраструктуре и тренинга локалних људских ресурса, навео је Институт за тржишна истраживања.Представници удружења српских студената на универ-зитетима Сорбона, Оксфорд и Кембриџ, као и мреже младих повратника у Србију, понудили су помоћ у оснивању пре-дузећа социјалне и зелене економије, менторство за српске привреднике, студенте и истраживаче. Млади из дијаспоре који су стекли образовање на престижним универзитетима у свету, а није их мали број, огроман су потенцијал који може и хоће да помогне и подстакне привредни развој Србије.„Привредна комора Србије (ПКС) подржава њихове идеје и иницијативе, а врата највеће асоцијације српске привреде увек су им отворена“, рекао је Раша Ристивојевић, потпред-седник ПКС, на 7. седници Пословног савета за дијаспору. Ристивојевић је информисао представнике дијаспоре о раду и активностима ПКС у протеклих девет месеци, истакавши да комора постаје истински сервис привреде и незаобила-зан фактор у сарадњи између привредника и Владе Србије. Редакција  П очетком јануара у Вршцу је потписан уговор о из-градњи првог Бизнис инкубатор центра у овом гра-ду. Уговор о изградњи, који се реализује у оквиру пројекта „Подршка малим и средњим предузећима (МСП) кроз развој Е-пословне инфраструктуре у Жупанији Тимиш и суседном српском округу“, потписали су Чедомир Живковић, председник Општине и представник компаније „Бакић колор“ из Вршца, која ће изводити радове на објекту Бизнис инкубатор центра, објављено је на општинском сајту. Компанија „Бркић колор“ посао је добила конкуришући на локалном отвореном тендеру по ПРАГ правилима која важе у Европској унији. Вредност уговора је 274.646 евра, а рок за завршетак радова је седам месеци. Прекогранични пројекат „Подршка малим и средњим предузећима (МСП) кроз развој Е-пословне инфраструкту-ре у Жупанији Тимиш и суседном српском округу“ спроводе Општина Вршац и Агенција за социоекономски развој Жу-паније Тимиш АДЕТИМ из Темишвара. Пројекат се спроводи у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Румунија - Србија и вредан је 1.791.152 евра. Подршка младим предузећима Како саопштавају надлежни у овој општини, Бизнис ин-кубатор ће значајно помоћи развој сектора малих и микро предузећа. Већ афирмисане компаније помоћи ће новим пре-дузетницима кроз низ циљаних средстава и услуга. Тако ће новоосноване фирме моћи да јефтино рентирају квалитетни пословни и производни простор, али и да користе бесплатне правне, финансијске и услуге из области маркетинга. На овај начин ће младе, тек основане фирме, имати значајну подрш-ку у почетном периоду од 2 до 3 године, како би стале на своје ноге и након тога спремније иступиле на тржишту. Након тог периода, своје место у инкубатору уступиће новим фирмама.Бизнис инкубатор центар биће смештен у простору Тех-нолошког парка, а уговором је предвиђена реконструкција 1.000 квадратних метара магацинског простора у влас-ништву Општине Вршац, у оквиру којих ће бити направљено осам нових производних јединица, површине од 60 до 150 квадрата. „Главни циљ је произвести успешне фирме које ће, када напусте програм, бити финансијски одрживе и самосталне. Реалан ефекат овог пројекта видеће се када се у Бизнис инку-батор уселе предузетници и мала предузећа, којима ће бити обезбеђени сви услови за добро пословање“, истакао је Чедомир Живковић и нагласио да су нова радна места и стварање усло-ва за развој малих предузећа и предузетника, као основе прив-редног развоја, сигуран пут ка подизању животног стандарда. Програм за развој туризма Општина Вршац већ годинама ради на пројектима који треба да допринесу бржем развоју овог дела Србије. Тако је Банатски туристички кластер из Вршца, заједно са Општи-ном Вршац и Туристичком организацијом, покренуо израду Програма за развој туризма за период од 2014. до 2020. го-дине. Програм дефинише стратешке правце развоја вршачке туристичке индустрије, циљеве и пројекте које треба реали-зовати у наредних шест година како би ова општина постала препознатљива туристичка дестинација са квалитетном и конкурентном туристичком понудом у српском и румунском Банату, Војводини, Србији и Југоисточној Европи. Предвиђа се убрзани развој локалних микро и малих предузећа, преду-зетничких радњи, породичних пољопривредних газдинстава, задруга и удружења која се баве туризмом, како би се повећао број новозапослених. Такође, програмом се одређује јасан ок-вир за будуће инфраструктурне инвестиције, како јавне, тако и приватне и дефинишу јасне смернице за координацију из-међу локалног пословног, јавног и невладиног сектора.  В.П. Бизнис инкубатор центар у Вршцу Афирмисане компаније помоћи ће новим предузетницима кроз низ циљаних средстава и услуга. Новоосноване фирме моћи ће да јефтино рентирају квалитетни пословни и производни простор и да користе бесплатне правне, финансијске и услуге из области маркетинга сИГУрАН пУТ    |   Број  553 |  22.01.2014. Национална служба за запошљавање ã www.nsz.gov.rs 4   Регионални центар за мањине организовао је, прошле недеље у Београду, форум „Медијско извештавање о Роми-ма и Ромкињама“, са циљем да настави и унапреди своју са-радњу са новинарима који се баве извештавањем о дискри-минацији и кршењу права Рома и Ромкиња. Организатори форума истакли су да је улога медија, а нарочито новинара који својим извештавањем пружају потпуну и квалитетну информацију јавности о овој теми, од непроцењиве важнос-ти за изградњу демократског друштва, у коме ће права свих мањинских група бити поштована.Новинарка Тамара Скроза подсетила је да етички кодекс новинарима забрањује да јавно износе личне ставове и дода-ла да су новинари ипак само људи, формирани у својим поро-дицама и свом окружењу и због тога преносе ставове према Ромима, женама или ЛГБТ популацији на основу традиције, а не према правилима новинарског заната.Према њеним речима, типичан начин на који се из-вештава о Ромима и другим мањинским групама је генера-лизација, па ако један Ром нешто уради, онда то раде Роми. Као пример навела је наслове из новина, као што су: „Роми отимају наше куће“, „Ромска деца се бацају под возила да би изнудила новац“ и друге, којима се врши генерализација. „Наши људи су углавном медијски неписмени и овакви наслови могу да доведу до отворене мржње“, упозорила је Скроза. Она је оценила и да, када је реч о дискриминацији, постоји неосетљивост људи у државним институцијама. То  је илустровала примером директора једног дома здравља, који је на тему шуге која се појавила у Земун Пољу рекао да нема разлога за панику, јер су оболела само два ромска дете-та, што су новине објавиле, иако се у оваквом случају не сме помињати етничка припадност.Скроза је додала да се у српским медијима често наводи етничка припадност починилаца кривичних дела, што ди-ректно доводи до дискриминације и генерализације мањин-ских група.„Етничка припадност починилаца кривичног дела може да се наведе у медијима само ако је директно везана за зло-чин који је почињен, а у свим осталим случајевима то је забрањено. Никада нећете прочитати наслов где је наведено да је Србин починио кривично дело, а са друге стране често имамо наслове у којима се каже да је неки припадник ром-ске популације оптужен за неко кривично дело“, напомиње Скроза.Дискриминација, генерализација, говор мржње, главне су карактеристике начина на који медији говоре о припадни-цима ромске етничке, али и других осетљивих група. Тамара Скроза каже да постоје и позитивни примери када се ради о извештавању о Ромима, али и они нису добри, јер се пред-стављају као „чудо невиђено“, чиме се добија контраефекат. Према њеним речима, разлози за то су бројни, али главни је што новинари у своје писање уносе ставове средине у којој су одрасли. При томе, сматра она, често заборављају на нови-нарски кодекс и медијске законе, који забрањују присуство предрасуда и изношење личних ставова у јавним гласилима.„И новинари су људи. Нису такви зато што су новина-ри, већ зато што их је окружење у коме су расли научило да мисле то што мисле. Све едукације упућене на новинаре тре-бало би да буду проширене најпре на школе, а можда и на новинарске факултете, да се преедукују“, рекла је Скроза.Посебан проблем представљају коментари читалаца, који се мало контролишу, а уз помоћ којих се лако шире дис-криминаторски ставови и говор мржње. Постоје механизми за санкционисање коментара, али медији их недовољно ко-ристе, јер би такав посао захтевао додатни рад или запошља-вање новог лица, што опет повлачи материјалне трошкове. Помоћница поверенице за заштиту равноправности, Косана Бекер, наглашава да ова институција једино може да контролише да ли је прекршен закон о забрани дискримина-ције, не и да брани извештавање медија. Од доношења закона врло мало се садржина поправила, када се ради о писању о осетљивим групама, док је на разним порталима све доз-вољено. Косана Бекер истиче и да се највећи број притужби које су они добили односи на дискриминацију Рома.„Проблем више није толико у терминима који се при-мењују у медијима, већ у садржини самих текстова“, истиче Косана Бекер и додаје да повереница може да реагује ако је приликом извештавања од стране медија повређен Закон о забрани дискриминације, али сама не може значајније да утиче на огромну социјалну дистанцу која постоји када се ради о ромској заједници.На скупу су учествовали и представници медија који се највише баве извештавањем о осетљивим групама и пред-ставници научних института, који су износили своја иску-ства о овој проблематици. В. Пауновић Медији и ширење дискриминације У извештавању о случајевима дискриминације медији често не поштују етички кодекс и доприносе ширењу предрасуда и мржњи према националним и другим мањинама, оценила је новинарка Тамара Скроза, на форуму о медијском извештавању о Ромима СТОП ГОВОРУ МРЖЊЕ
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks